Uticaj sukoba na Bliskom istoku na cene nekretnina u Srbiji: Da li globalna dešavanja nagoveštavaju rast cena kvadrata?

Mogući nastavak sukoba na Bliskom istoku mogao bi da utiče i na domaće tržište nekretnina. Kako navodi portal "Četiri zida“, produžena geopolitička nestabilnost mogla bi da dovede do nove migrantske krize, ali i povećane potražnje za zakupom stanova. Nakon burnog perioda 2022. godine, kada su cene zakupa naglo porasle, tržište se u međuvremenu stabilizovalo. Ipak, najnovija globalna dešavanja ponovo otvaraju pitanje da li bi cene mogle da krenu uzlaznom putanjom.

O tome je za Euronews Srbija govorio posrednik u prometu i zakupu nekretnina Ervin Pašanović, koji ističe da razvoj situacije pre svega zavisi od širih ekonomskih i geopolitičkih okolnosti.

"Sve zavisi od toga kako će se situacija dalje razvijati. Za sada ne znamo da li će doći do priliva izbeglica iz ovog sukoba, ali svetski mediji već najavljuju destabilizaciju vodećih valuta. Razlog je povezanost dolara sa takozvanim petrodolarom, odnosno cenom nafte, a kako cena nafte i gasa raste, očekuje se i inflatorni pritisak na globalne valute“, kaže Pašanović.

On objašnjava da u takvim okolnostima investitori često traže sigurnije oblike ulaganja.

"Kada novac gubi vrednost, kapital se prebacuje u takozvanu čvrstu imovinu, poput plemenitih metala ili nekretnina. Nekretnine su jedan od najstabilnijih kolaterala u ekonomiji, pa u takvim situacijama njihova vrednost često raste“, navodi Pašanović.

Euronews

Dodatni faktor koji bi mogao da utiče na rast cena jeste i smanjena ponuda na tržištu.

"U našem slučaju izdato je skoro 50 odsto manje građevinskih dozvola u odnosu na prethodni period. Manja ponuda, uz eventualno veću potražnju, gotovo po pravilu vodi ka rastu cena – naravno, ukoliko ne dođe do većih geopolitičkih potresa koji bi direktno pogodili i naše tržište“, dodaje on.

Globalne krize utiču i na odluke građana koji kupuju nekretnine kako bi rešili stambeno pitanje. Prema Pašanoviću, u takvim okolnostima kupci se često suočavaju sa skupljim finansiranjem.

"Krediti postaju skuplji i teže dostupni, što svakako utiče na odluke kupaca. Ipak, naš savet klijentima je uvek isti, ukoliko imate mogućnost da kupite nekretninu, nemojte čekati. Tržište je teško predvideti i niko ne može sa sigurnošću da kaže da li će cene rasti ili padati“, ističe Pašanović.

On podseća da je prošle godine zabeležen značajan rast kupovine stanova putem kredita.

"Udeo kreditnih kupaca porastao je na oko 37 odsto, što je veliki skok u odnosu na ranijih oko 22 odsto. Na to su značajno uticali subvencionisani krediti za mlade. Međutim, većina stambenih kredita u Srbiji vezana je za Euribor, pa njegov rast automatski znači i veće mesečne rate za građane“, objašnjava on.

Fonet/Marko Dragoslavić

Prethodni talas izbeglica već je imao vidljive posledice na tržište zakupa.

"Dolazak velikog broja ruskih i ukrajinskih državljana u kratkom roku značajno je podigao cene zakupa. Međutim, to nije imalo toliki uticaj na cene kupoprodaje nekretnina. Kada su se novopridošli upoznali sa tržištem i shvatili da će duže ostati, situacija se stabilizovala“, kaže Pašanović.

Kriza na Bliskom istoku investiciona prilika za Srbiju

Ipak, prema njegovim rečima, Srbija bi u novonastaloj situaciji mogla da iskoristi i određene investicione prilike.

"Naše tržište nekretnina je stabilno i prinos na investicije je relativno visok. Međutim, imamo veoma mali broj stranih investitora. Bilo bi dobro da pokušamo da privučemo deo kapitala koji je ranije bio usmeren ka tržištima Bliskog istoka“, smatra Pašanović.

Kao jedan od mogućih mehanizama za privlačenje kapitala navodi i program takozvanih "zlatnih viza“.

Euronews

"To je model po kojem strani državljani kupovinom nekretnine određene vrednosti dobijaju pravo boravka za sebe i porodicu. Prag se u različitim zemljama kreće od oko pola miliona do milion i po evra. Takav model bi mogao da dovede investitore koji bi ovde razvijali biznis i time doprinosili ekonomiji“, objašnjava on.

Govoreći o domaćim faktorima koji bi mogli da utiču na tržište, Pašanović se osvrnuo i na proces masovne legalizacije nelegalnih objekata.

"Za sada tržište nije reagovalo, jer postupci još uvek nisu masovno završeni. Trenutno se uglavnom obrađuju manja mesta, dok veći gradovi poput Beograda, Novog Sada i Niša tek dolaze na red“, kaže Pašanović.

Ipak, određeni efekti mogli bi da se osete u pojedinim delovima gradova.

"Očekujemo da će u zonama gde ima mnogo objekata koji tek treba da budu legalizovani doći do rasta cena, jer će ti objekti nakon toga moći da se prodaju, nasleđuju ili koriste kao zalog. Međutim, u centralnim gradskim zonama to verovatno neće imati značajan uticaj, jer su te nekretnine već uglavnom legalne“, zaključuje Pašanović.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.