Pretnja NATO-u već ove jeseni? Američke službe upozoravaju na moguću Putinovu eskalaciju
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Izveštaji američkih obaveštajnih službi ponovo su pokrenuli uzbunu zbog mogućnosti da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da isprovocira neku od članica NATO-a ograničenim napadom već ove jeseni, objavio je Wall Street Journal (WSJ) 6. avgusta.
Prema navodima ovog lista, zvaničnici u Vašingtonu su ranije smatrali da do napada na saveznika iz NATO-a neće doći dok je Rusija zaokupljena ratom u Ukrajini.
Nova procena američkih obaveštajnih službi
Ova nova procena američkih obaveštajnih službi poklapa se sa nizom sličnih upozorenja koja su poslednjih meseci iznosili evropski zvaničnici.
U junu je načelnik nemačke vojske, general-potpukovnik Kristijan Frojding, upozorio da bi Rusija mogla da raspolaže kapacitetima za napad na zemlje NATO-a u naredne tri godine.
Christian Ohde / imageBROKER / Profimedia
Prema pisanju "Volstrit džurnala", američki zvaničnici smatraju da bi do napada velikih razmera u okviru hibridnog ratovanja, ili čak do ograničenog kopnenog upada, moglo doći u periodu između ove jeseni i 2029. godine.
Baltički region u fokusu
Najnoviji obaveštajni izveštaj stiže u trenutku kada evropske zemlje upozoravaju da bi Rusija takođe mogla da pokuša da izvede napade pod lažnom zastavom, koristeći dronove ukrajinske proizvodnje za udar na kritičnu infrastrukturu u baltičkom regionu.
"Kremlju, odnosno Putinu, potrebna je nova eskalacija, neka vrsta nove pobede, a u tom slučaju baltički region i Poljska predstavljaju najbliže mete", izjavio je 6. avgusta za radio LRT ministar odbrane Litvanije Robertas Kačjunas, iznoseći podatke iz novih obaveštajnih saznanja.
Povezane vesti
Incidenti sa dronovima podižu tenzije
Ova izjava je usledila nakon što su incidenti sa dronovima i upadi u sve tri baltičke države podigli tenzije u regionu tokom poslednjih meseci.
Dana 5. avgusta, neidentifikovani dron kojim se upravlja iz prvog lica (FPV dron) navodno se sudario sa ukrajinskim teretnim avionom na aerodromu Lajpcig u Nemačkoj.
Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint opisao je taj incident kao "scenario hibridnog napada". On nije imenovao Rusiju, ali Kremlj već nekoliko godina vodi hibridni rat sa ciljem destabilizacije evropskih zemalja.
Mogući cilj - testiranje Člana 5 NATO-a
Pozivajući se na neimenovane američke zvaničnike, list Wall Street Journal (WSJ) izvestio je da bi nedavni ukrajinski napadi na rusku energetsku infrastrukturu i minimalni dobici na bojnom polju mogli podstaći Putina da pokuša da izvojuje pobedu nad NATO-om.
Napad bi verovatno bio usmeren na istočno krilo NATO-a kako bi se testirala posvećenost Alijanse Članu 5, klauzuli o kolektivnoj odbrani zemalja članica.
SAD upozoravaju na nestašicu raketa
Upozorenja obaveštajnih službi stižu usred izveštaja da se SAD sada suočavaju sa nestašicom ključne municije.
Prema pisanju lista WSJ, zalihe određenih raketnih sistema dugog i kratkog dometa, poput sistema "Patriot" i presretača za sistem THAAD (Terminal High Altitude Area Defense) ostaju na niskom nivou.
Povezane vesti
Kao odgovor na nestašice, američki predsednik Donald Tramp je 6. avgusta, kada je predsednik Volodimir Zelenski ponovo zatražio vojnu pomoć, izjavio da su i Sjedinjenim Državama "potrebne rakete".
Teresa Suares/Pool Photo via AP
Zelenski: Isporuke PVO raketa smanjene za dve trećine
Zelenski je 5. avgusta izjavio da su se isporuke raketa za protivvazdušnu odbranu Ukrajini od strane saveznika smanjile za dve trećine u prvoj polovini ove godine u odnosu na isti period 2025. godine. Koristeći nedostatke u odbrani, ruske snage su pojačale napade na Kijev.
U napadima balističkim raketama i dronovima, izvedenim 5. avgusta u blizini glavnog grada, poginulo je 17 osoba, dok su desetine povređene.
Povezane vesti
Ratno vazduhoplovstvo Ukrajine saopštilo je da je Rusija tokom napada lansirala 24 balističke i četiri hipersonične rakete, kao i 115 dronova tipa "Šahed". Nijedna od raketa nije presretnuta.
Komentari (0)