Penzije, zdravstvo, obrazovanje ili odbrana: Na šta Evropa troši javni novac?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Evropske vlade najveći deo javnog novca izdvajaju za socijalnu zaštitu, dok se druga najveća stavka razlikuje od zemlje do zemlje. Građani plaćaju poreze, a poreski prihodi čine značajan deo ukupnih prihoda država širom Evrope. Oni su ključni za finansiranje javnih usluga poput obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite.
Ali gde zapravo odlazi javni novac širom Evrope? Na šta vlade troše novac? I kako je javna potrošnja raspoređena? Euronews Business detaljnije je analizirao na šta države širom Evrope troše javni novac i kako ga raspoređuju na različite usluge.
Prema podacima Eurostata, poreski prihodi su 2024. godine činili 40,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) Evropske unije. Ukupna javna potrošnja država članica bila je veća i dostigla je 49,6 odsto BDP-a EU te godine.
Dva od svakih pet evra odlaze na socijalnu zaštitu
Budući da se javna potrošnja, izražena kao procenat BDP-a, značajno razlikuje među evropskim zemljama, jasniju sliku pruža poređenje načina na koji je ukupna javna potrošnja raspoređena.
Na primer, u Evropskoj uniji je 19,6 odsto BDP-a izdvojeno za socijalnu zaštitu, što predstavlja 40 odsto ukupne javne potrošnje. Drugim rečima, dva od svakih pet evra koje države EU potroše odlaze na socijalnu zaštitu.
Socijalna zaštita ima za cilj da zaštiti građane od rizika povezanih sa nezaposlenošću, roditeljstvom, bolešću i zdravstvenom zaštitom, invaliditetom, gubitkom supružnika ili roditelja, starošću, stambenim problemima i socijalnom isključenošću.
Tanjug/AP/Esteban Felix
Penzije najveća stavka
Penzije predstavljaju najveću komponentu socijalne zaštite i čine gotovo polovinu ukupnih izdvajanja. Socijalna zaštita obuhvata i naknade za slučaj bolesti, invaliditeta i nezaposlenosti.
Povezane vesti
Među 31 zemljom obuhvaćenom analizom - uključujući zemlje EU, Veliku Britaniju, Norvešku, Švajcarsku i Island - socijalna zaštita predstavlja najveću stavku javne potrošnje u svakoj od njih. Njen udeo kreće se od 26 odsto u Mađarskoj do 45,9 odsto u Finskoj.
Udeo socijalne zaštite u ukupnoj javnoj potrošnji veći je od proseka EU, odnosno od 40 odsto, u sledećim zemljama:
- Luksemburg - 42,5 odsto
- Italija - 42,2 odsto
- Danska - 41,5 odsto
- Francuska - 41,5 odsto
- Austrija - 41,3 odsto
- Nemačka - 41,3 odsto
- Španija - 41 odsto
- Portugal - 40,4 odsto
Sve četiri najveće ekonomije EU izdvajaju više od 40 odsto ukupne javne potrošnje za socijalnu zaštitu, dok je taj udeo u Velikoj Britaniji 34,5 odsto. Podatak za Veliku Britaniju potiče od Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
U izveštaju Evropske centralne banke, koji su pripremile Marta Rodrigez-Vives i Linda Kezbere, ističe se da ne postoji "jedan optimalan nivo socijalne potrošnje" koji bi važio za sve zemlje, kada se ona posmatra kao udeo u ekonomiji.
"Sistem penzionog osiguranja značajno se razlikuje među zemljama evrozone“, navodi se u izveštaju.
Rangiranje prema udelu potrošnje i stvarnim iznosima može biti različito
Velike razlike među zemljama pokazuju kako vlade postavljaju prioritete kada je reč o politikama i javnoj potrošnji. Međutim, budući da se BDP i ukupna javna potrošnja, izraženi u nominalnim iznosima, značajno razlikuju od zemlje do zemlje, udeo potrošnje i stvarni iznosi koji se izdvajaju mogu izgledati prilično drugačije. Zato poređenje izdvajanja za socijalnu zaštitu po stanovniku, kako u evrima tako i prema kupovnoj moći, može pružiti smisleniju sliku kada se zemlje porede međusobno.
Povezane vesti
Zdravstvo je druga najveća stavka, ali ne u svim zemljama
Zdravstvo je u proseku druga najveća kategorija javne potrošnje u Evropskoj uniji, sa udelom od 15 odsto. Isto važi i za većinu zemalja, ali u devet država druga najveća stavka javne potrošnje pripada drugim oblastima. To su Italija, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Grčka, Malta, Luksemburg, Letonija i Švajcarska.
Udeo javne potrošnje koji odlazi na zdravstvo kreće se od 6,7 odsto u Švajcarskoj i 10 odsto u Mađarskoj do 24,3 odsto u Irskoj.
profimedia
Velika Britanija izdvaja relativno veći deo javne potrošnje za zdravstvo - 19 odsto - nego velike ekonomije EU poput Francuske (15,6 odsto) i Nemačke (15,4 odsto).
Izveštaj Evropske centralne banke ukazuje da razlike u modelima finansiranja zdravstvene zaštite utiču na javnu potrošnju za zdravstvo, budući da se troškovi zdravstvene zaštite u različitim zemljama dele između države i domaćinstava u različitim proporcijama.
Socijalna zaštita i zdravstvo čine više od polovine javne potrošnje
Udeo socijalne zaštite i zdravstva zajedno premašuje 50 odsto u dve trećine zemalja, dok ove dve kategorije zajedno čine 55 odsto ukupne javne potrošnje u EU. Sve četiri najveće ekonomije EU iznad su proseka Evropske unije, a svih pet nordijskih zemalja takođe premašuje 50 odsto.
Mađarska (36 odsto) i Malta (39,5 odsto) predstavljaju izuzetke, sa udelima manjim od 40 odsto, dok Irska i Finska prelaze 59 odsto. U EU su udeli tri kategorije - opšte javne usluge (12,4 odsto), ekonomski poslovi (10,8 odsto) i obrazovanje (9,7 odsto) - međusobno veoma bliski i iznose oko 10 odsto. Međutim, među zemljama postoje značajne razlike.
Opšte javne usluge obuhvataju osnovno funkcionisanje države, uključujući državnu upravu, parlament, javne finansije, spoljne poslove, javni dug i transfere između različitih nivoa vlasti.
Njihov udeo značajno se razlikuje među zemljama - od 7,5 odsto u Bugarskoj do 21,2 odsto u Mađarskoj. Opšte javne usluge predstavljaju i drugu najveću stavku javne potrošnje u Mađarskoj, Grčkoj (17,1 odsto) i Italiji (15,4 odsto), nakon socijalne zaštite.
Ekonomski poslovi predstavljaju drugu najveću kategoriju javne potrošnje na Malti, u Letoniji, Rumuniji, Bugarskoj i Luksemburgu. Njihov udeo kreće se od 6,5 odsto u Danskoj do 20,3 odsto na Malti.
Ova kategorija obuhvata državnu potrošnju na ekonomiju, uključujući zapošljavanje i poslovanje, poljoprivredu, energetiku, industriju, saobraćaj, komunikacije i ekonomska istraživanja.
Obrazovanje: Švajcarska ima najveći udeo izdvajanja
Obrazovanje ima drugi najveći udeo u javnoj potrošnji samo u Švajcarskoj, gde iznosi 16,3 odsto. Zanimljivo je da je udeo javne potrošnje za obrazovanje ispod proseka EU u sve četiri najveće ekonomije Unije, pri čemu Italija ima najmanji udeo, od svega 8 odsto.
profimedia
Ovih pet kategorija zajedno čine između 80 i 92 odsto ukupne javne potrošnje u svim posmatranim zemljama, dok prosek za EU iznosi 87,9 odsto.
Odbrana je šesta najveća kategorija javne potrošnje u EU
Odbrana je šesta najveća kategorija javne potrošnje u EU, sa udelom od 3,5 odsto.
Velika Britanija izdvaja relativno veći deo javne potrošnje za odbranu, 4,9 odsto, u odnosu na neke od najvećih ekonomija EU, poput Francuske (3,2 odsto) i Nemačke (2,7 odsto).
Izdvajanja za rekreaciju, kulturu i religiju, zaštitu životne sredine, kao i stanovanje i komunalne usluge, veoma su ograničena.
Ove tri kategorije zajedno čine svega 5,6 odsto ukupne javne potrošnje u EU.
Komentari (0)