Ko će u EU imati manje novca? Realne plate u Evropi padaju u četiri velike ekonomije
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Realne zarade u Italiji, Španiji, Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu mogle bi da budu niže u prvom kvartalu 2027. nego u istom periodu 2026. godine, dok se u Nemačkoj očekuje njihov rast. U Italiji i Španiji kupovna moć zaposlenih mogla bi da ostane ispod nivoa s početka 2026. sve do kraja naredne godine.
Prema projekcijama OECD-a iz izveštaja "Izgledi za zapošljavanje 2026", geopolitička neizvesnost i privremeni rast troškova energije mogli bi da oslabe tržišta rada i dodatno podstaknu inflaciju, što bi se odrazilo i na kretanje zarada.
Projekcije polaze od pretpostavke da će posledice sukoba na Bliskom istoku biti značajne, ali vremenski ograničene. Razlike među zemljama objašnjavaju se različitim očekivanjima u pogledu inflacije, nezaposlenosti i iskorišćenosti radne snage.
U evrozoni bi realne zarade sredinom 2026. mogle da budu 0,4 odsto niže nego na početku godine, ali bi se do prvog kvartala 2027. vratile na početni nivo. Do kraja 2027. očekuje se da budu 0,7 odsto iznad tog nivoa.
Italija: najveći pad realnih zarada
Italija bi među pet posmatranih ekonomija mogla da zabeleži najveći pad realnih zarada. U trećem kvartalu 2026. one bi mogle da budu 1,9 odsto niže nego u prvom kvartalu iste godine.
Oporavak bi potom bio spor. U prvom kvartalu 2027. realne zarade bile bi 1,4 odsto ispod početnog nivoa, a na kraju godine i dalje bi zaostajale 0,6 odsto.
Visoki troškovi energije posebno pogađaju Italiju zbog velike zavisnosti od uvoza nafte i gasa. Oporavak bi moglo da uspori i to što se tokom 2027. očekuje manji broj kolektivnih ugovora predviđenih za ponovno pregovaranje, uz i dalje nedovoljno iskorišćene kapacitete na tržištu rada.
Španija: pad koji traje tokom cele 2027. godine
U Španiji se očekuje nešto blaži, ali dugotrajniji pad realnih zarada. One bi u trećem kvartalu 2026. mogle da budu niže 0,4 odsto, a u četvrtom kvartalu 0,7 odsto u odnosu na prvi kvartal te godine.
Tanjug/AP/Andrea Comas
Tokom sva četiri kvartala 2027. realne zarade mogle bi da ostanu 0,7 odsto ispod početnog nivoa. To bi bio najveći preostali gubitak kupovne moći među pet posmatranih zemalja na kraju 2027.
Iako se u Španiji očekuje snažno otvaranje novih radnih mesta, visoka inflacija, naročito ona podstaknuta cenama energije, mogla bi da ograniči rast realnih primanja.
Italija i Španija jedine su među posmatranim zemljama u kojima se očekuje da realne zarade na kraju 2027. ostanu ispod nivoa iz prvog kvartala 2026.
Ujedinjeno Kraljevstvo: prvo snažan pad, zatim oporavak
U Ujedinjenom Kraljevstvu očekuje se drugi najveći pad realnih zarada, posle Italije. Prema projekcijama OECD-a, one bi u drugom kvartalu 2026. mogle da padnu 0,6 odsto, a u trećem 1,5 odsto. Najniži nivo očekuje se u četvrtom kvartalu, kada bi zaostajale 1,6 odsto za početkom godine.
Pixabay
Nakon toga usledio bi oporavak. U prvom kvartalu 2027. zaostatak bi se smanjio na 1,1 odsto, a u drugom na 0,4 odsto. U trećem kvartalu realne zarade mogle bi da budu 0,4 odsto iznad početnog nivoa, dok bi do kraja 2027. taj rast dostigao jedan odsto.
Ipak, inflacija i dalje predstavlja pritisak na primanja zaposlenih. Pored promena cena energije usled sukoba na Bliskom istoku, na budžete poslodavaca utiču i veći troškovi zapošljavanja, uključujući doprinose i povećanje minimalne zarade. Zbog toga bi kompanije mogle da budu opreznije prilikom određivanja budućih povećanja plata.
Francuska: postepeno vraćanje kupovne moći
U Francuskoj bi pad realnih zarada mogao da bude blaži i kraći. Najniži nivo očekuje se u drugom kvartalu 2026, kada bi zarade mogle da budu 0,5 odsto ispod početnog nivoa.
Potom bi usledio postepen oporavak. Realne zarade mogle bi da se vrate na nivo iz prvog kvartala 2026. do drugog kvartala 2027, a kraj godine dočekaju 0,1 odsto iznad početne vrednosti.
Tanjug/AP/Emma Da Silva
Francuska bi mogla da ima koristi od relativno ograničenog inflatornog pritiska zahvaljujući značajnom oslanjanju na nuklearnu energiju. Ipak, rast nezaposlenosti mogao bi da uspori prilagođavanje zarada.
Nemačka: jedina zemlja sa rastom tokom celog perioda
Nemačka se izdvaja kao jedina od pet najvećih evropskih ekonomija u kojoj se očekuje rast realnih zarada tokom čitavog posmatranog perioda, uprkos ponovnom jačanju inflacije.
Rast bi u početku bio skroman: 0,1 odsto u drugom kvartalu 2026. i 0,5 odsto do kraja godine. Tokom 2027. očekuje se ubrzanje, pa bi realne zarade u drugom kvartalu mogle da budu 1,1 odsto, a u četvrtom kvartalu 1,7 odsto iznad nivoa iz prvog kvartala 2026.
Povoljnijim kretanjima mogli bi da doprinesu relativno zategnuto tržište rada, nedostatak kvalifikovanih radnika i bolji izgledi za zapošljavanje. Dodatni podsticaj ekonomskoj aktivnosti očekuje se od velikog programa javnih ulaganja koji se finansira zaduživanjem.
Zašto realne zarade rastu u Nemačkoj?
Enco Veber, profesor na Institutu za istraživanje tržišta rada (IAB), istakao je da su realne zarade u Nemačkoj bile posebno niske u prvim godinama ove decenije zbog naglog rasta inflacije.
"Nakon toga, nominalne zarade počele su da sustižu rast cena, uz podršku kolektivnih pregovora o zaradama. Ono što trenutno vidimo i dalje je posledica tog procesa", rekao je Veber za Euronews Business.
On je naveo da je minimalna zarada u Nemačkoj početkom 2026. povećana za 8,4 odsto, dok se za 2027. godinu očekuje dodatno povećanje od pet odsto.
"Nemačka je prošla kroz nekoliko godina stagnacije. Sada se privredni ciklus oporavlja, a iskorišćenost proizvodnih kapaciteta primetno raste. To podstiče produktivnost i stvara veći prostor za povećanje zarada, uprkos krizi u prerađivačkoj industriji", rekao je Veber.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)