Ko ima pravo da odlučuje o bezbednosnom poretku Evrope - Evropljani ili velike sile poput SAD i Rusije?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Naglasak na bezbednosnoj arhitekturi pogodio je osetljivu tačku kod Evropljana, koji sumnjaju da Rusija koristi ovu temu kao trik kako bi skrenula pažnju sa Ukrajine i stekla veći uticaj na donošenje odluka na evropskom kontinentu.
Ovih dana, dve reči su dovoljne da uznemire Evropljane: bezbednosna arhitektura.
Ovo pitanje našlo se u samom središtu pregovora čiji je cilj okončanje ruskog rata protiv Ukrajine, nakon što je američki predsednik Donald Tramp najavio "veoma veliki, veličanstveni sporazum“ koji bi "mogao da uključi celu Evropu“.
Nakon te izjave usledila je opširna objava njegovog specijalnog izaslanika Džareda Kušnera na društvenim mrežama, u kojoj je izneo nekoliko principa za stvaranje "stabilnijeg i predvidljivijeg bezbednosnog okruženja“ na evropskom kontinentu.
Kušnerova poruka posebno je zaobišla činjenicu da je Moskva pokrenula invaziju punih razmera na jednu suverenu, međunarodno priznatu državu, a umesto toga odgovornost pripisala "decenijama nepoverenja“ i "suprotstavljenim bezbednosnim interesima“ Evrope i Rusije.
Tanjug/AP/Altaf Qadri
"Više od 30 godina, Evropa i Rusija se bore da uspostave održiv bezbednosni okvir“, napisao je on.
Ovakva formulacija uznemirila je Evropljane, koji su brzo ukazali na to da nisu oni, već Rusija ta koja se "borila“ da poštuje bezbednosnu arhitekturu uspostavljenu u prošlom veku.
"Evropska bezbednosna arhitektura već postoji. Jedina koja narušava tu bezbednosnu arhitekturu jeste Rusija. Zato moramo da obezbedimo da u tim razgovorima postoje jasni ustupci sa ruske strane, jer ćemo u suprotnom samo nastaviti da gledamo sve više ovakvih napada.“, izjavila je u ponedeljak visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas, tokom sastanka G7 u Parizu, piše Euronews.
Smatra se da je Rusija svojim ratom protiv Ukrajine prekršila, između ostalog, Helsinški završni akt iz 1975. godine i Pariski dokument iz 1990. godine, koji predstavljaju osnovu za delovanje Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS); Budimpeštanski memorandum iz 1994. godine, koji zabranjuje Rusiji da upotrebi silu protiv Ukrajine, osim u slučaju samoodbrane; kao i Osnivački akt NATO-Rusija iz 1997. godine, kojim se štiti teritorijalni integritet "svih država“.
Rusija je takođe optužena za počinjenje ratnih zločina, uključujući i zločin agresije, uz otvoreno kršenje međunarodnog prava.
"Evropi nije potrebna nova bezbednosna arhitektura, kako Rusija želi da nas ubedi, već jednostavno ponovno uspostavljanje postojeće bezbednosne arhitekture“, izjavio je nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful, podržavajući stav Kaje Kalas.
Govoreći u Rumuniji, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorila je da se "o bilo kakvim suštinskim razgovorima o evropskoj bezbednosnoj arhitekturi može razgovarati tek nakon što se postigne prekid vatre u Ukrajini“.
Tanjug AP/Virginia Mayo
Ona je naglasila da se to može dogoditi isključivo uz prisustvo Evrope za pregovaračkim stolom.
"Dogovor o budućnosti Ukrajine i Evrope, koji bi bio postignut mimo nas i bez našeg učešća, ne bi bio samo nerazuman. On je zapravo nemoguć“, izjavio je poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski.
"Sprovođenje Putinovih namera“
Zajedničko protivljenje evropskih zvaničnika dolazi u trenutku kada Evropljani pokušavaju da obnove diplomatske napore nakon zabrinjavajućih događaja iz oktobra, kada je Tramp postigao dogovor o snabdevanju dizel-gorivom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ublažio dugogodišnje sankcije Moskvi i oštro napao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
Brz sled ovih događaja šokirao je Evropu i ponovo probudio strahovanja da bi Tramp i Putin mogli da postignu tajni dogovor kojim bi se Ukrajina primorala na kapitulaciju. Trampovo obećanje o "velikom, veličanstvenom sporazumu“ koji bi obuhvatio celu Evropu uklopilo se u takve sumnje.
Putin nikada nije krio svoje izrazito protivljenje NATO-u, savezu formiranom nakon Drugog svetskog rata sa ciljem uspostavljanja odvraćanja od agresije kroz kolektivnu odbranu.
U nedeljama koje su prethodile invaziji punih razmera na Ukrajinu, Rusija je postavila ultimatum NATO-u, zahtevajući da Alijansa obustavi širenje na istok i povuče svoje trupe iz država članica koje su joj pristupile nakon 1997. godine.
Ovi zahtevi su kategorički odbijeni. Nekoliko meseci nakon izbijanja rata, Finska i Švedska, dve zemlje koje su tradicionalno bile neutralne, podnele su zahteve za članstvo u NATO-u.
Uprkos ovom neuspehu, Putin nikada nije odustao od svog plana da "uništi“ NATO i da sa evropskim državama pregovara pojedinačno, smatra Džudi Dempsi, viša saradnica Karnegijevog instituta za Evropu, koja veruje da ovakva retorika ide direktno naruku Rusiji.
"Ovo je pokušaj Kremlja i predsednika Trampa da zapravo zaobiđu NATO i ponovo iscrtaju bezbednosnu arhitekturu Evrope. Ovo je takođe pokušaj da se raskinu veze unutar transatlantskog saveza, čiji je temelj upravo NATO“, izjavila je Dempsi.
AP Photo/Evan Vucci
"Tramp sprovodi Putinove namere. Evropljani moraju da kažu ne tome. Mi imamo jednu bezbednosnu arhitekturu: ona se zove NATO. Ne postoji apsolutno nikakav razlog da se ona menja. Jedini razlog zbog kojeg je ona ugrožena jeste to što Rusija punom snagom napada Ukrajinu.“, dodala je ona.
Evropski zvaničnici uključeni u mirovni proces primetili su veliko interesovanje Rusije za pitanje bezbednosne arhitekture, što vide kao pokušaj skretanja pažnje sa ključnih pitanja koja su na pregovaračkom stolu: obustave neprijateljstava i bezbednosnih garancija za Ukrajinu.
Moskva je više puta odbila uspostavljanje prekida vatre, čak i privremenog i ograničenog na određene oblasti, a protivila se i raspoređivanju zapadnih trupa na teritoriji Ukrajine nakon završetka rata. Istovremeno, pojačala je vazdušne napade kako bi Ukrajince izložila teškim uslovima tokom zime i primorala ih da se suoče sa nestašicama i hladnoćom.
Nasuprot tome, Moskva otvoreno govori o široj slici, gotovo kao da je Ukrajina samo sporedna tema u celoj priči. Putin redovno govori o "osnovnim uzrocima sukoba“, što je zapravo šifra za širenje NATO-a na istok, dok njegov ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ističe potrebu za izgradnjom „nove bezbednosne arhitekture“ na evroazijskom kontinentu.
Za Evropljane, ovakva retorika odražava težnje velikih sila da prošire rusku sferu uticaja i steknu pravo odlučivanja, posebno mogućnost stavljanja veta na buduće članstvo država u NATO-u, na šta Rusija jednostavno nema pravo.
Dodavanje pitanja bezbednosne arhitekture već podugačkom spisku tema u mirovnim pregovorima nosi rizik od usporavanja čitavog procesa, dodatnog komplikovanja konačnog sporazuma i stvaranja razdora među saveznicima u NATO-u, što bi sve išlo u prilog ruskim interesima.
"Rusija bi takođe mogla da iskoristi ove razgovore kako bi produbila podele između SAD i njihovih evropskih saveznika u pogledu politike odvraćanja, budućih bezbednosnih aranžmana Evrope i obima bezbednosnih garancija za Ukrajinu“, rekla je Seskurija.
Upravo u trenutku kada je zabrinutost dostigla vrhunac, uoči nove runde mirovnih pregovora u Abu Dabiju, SAD i evropske zemlje objavile su zajedničko saopštenje u kojem se navodi da će "snažan NATO ostati ključni stub kolektivne odbrane evroatlantskog prostora“.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)