Igre 
Ultimatumi, artiljerija i čeličana pretvorena u tvrđavu: Oči sveta uprte u Marijupolj - prelomna tačka rata u Ukrajini
Komentari20/04/2022
-18:41
Marijupolj, lučki grad na jugoistoku Ukrajine, pre rata imao je blizu pola miliona stanovnika. Međutim, već sedam nedelja je ovaj grad pod opsadom ruske vojske, koja ga je označila kao jednu od ključnih meta. Od nekada mirnog mesta, za manje od dva meseca postao je zgarište na kom se vode neke od najžešćih bitaka, a malobrojni stanovnici koji su ostali u gradu, ulicama mogu da se kreću samo ako im je ruska vojska izdala propusnicu.
U poslednjih nekoliko dana, kao važna tačka u Marijupolju oko koje se vode velike bitke, označena je fabrika čelika Azovstal, najveća ukrajinska čeličana. Prethodno je ruska vojska saopštila da je zauzela drugu veliku fabriku čelika u Marijupolju, pod nazivom "Iljič".
Gradsko veće Marijupolja saopštilo je da se oko 1.000 civila krije u podzemnim skloništima ispod Azovstala, a da Rusija "baca teške bombe na fabriku koju drže Ukrajinci u opkoljenom gradu". U kompleksu čeličane ruskoj vojsci otpor pruža 36. posebna brigada marinaca, na čijem čelu se nalazi major Serhij Volina.
"Vojnici će nastaviti da izvode borbene operacije i da izvršavaju svoje vojne zadatke sve dok dobijamo naređenja. Nećemo predati svoje oružja", rekao je Volina za "Vašington post". On je dodao i da njegove snage "neće pogrešiti kao drugi time što će verovati Rusima kad im garantuju siguran izlaz, a posle pogaziti reč i početi da pucaju".
Prema rečima Voline, ruska vojska "konstantno koristi avijaciju, artiljeriju i pomorsko naoružanje različitih sistema, kako bi napali dok ih pokrivaju tenkovi i druga vojna vozila". Istakao je i da je najmanje 500 ljudi ranjeno u kompleksu fabrike, uključujući civile. Volina, takođe, nije želeo da navede broj vojnika koji se nalaze u Azovstalu, a čiji deo čine i pripadnici granične straže, policajci i članovi Azovske bridage, dela ukrajinske nacionalne garde.
U svom prethodnom obraćanju javnosti, odnosno u video-snimku objavljenom na njegovom fejsbuk nalogu, Volina je rekao da ih je "neprijatelj brojčano nadmašio deset prema jedan", i apelovao je na svetske lidere da im pomognu.
Azovstal - uporište ukrajinskih snaga
Fabrika čelika Azovstal izgrađena je u vremenu SSSR. Bila je porušena tokom nacističke okupacije Marijupolja, od 1941. do 1943. godine, ali je nakon toga obnovljena, i danas se njen kompleks prostire na oko deset kvadratnih kilometara, piše "Vašington post".
Povezane vesti
Kako je za RIA Novosti rekao Jan Gagin, jedan od zvaničnika samoproglašene Donjecke narodne republike (DNR), "pod gradom se, praktično, nalazi još jedan grad".
On je istakao da je kompleks fabrike napravljen tako da izdrži jaka bombardovanja, kao i da poseduje sistem za unutrašnju komunikaciju koji mnogo više pogoduje onima koji se u njemu brane, čak i ako su brojčano nadmoćani.
"Fabrika Azovstal je ogroman prostor sa tako mnogo zgrada da Rusi jednostavno ne mogu da nađu pripadnike ukrajinskih snaga. Zato su Rusi nedavno počeli da pričaju o hemijskom napadu - jedini način da ih isteraju je dimom" rekao je za Rojters Oleg Ždanov, vojni analitičar iz Kijeva.
AP Photo/Sergei Grits
On je dodao i da ne smatra kako bi bilo kakva pomoć ukrajinskim vojnicima mogla doći spolja, zato što je Marijupolj sa svih strana opkoljen Rusima. Jedino pitanje je, kaže Ždanov, koliko zaliha imaju oni koji se brane, i to će verovatno odrediti koliko će vremena još moći da izdrže.
"Ali oni nemaju nikakav drugi izlaz. Okruženi su sa svih strana, i moraju da izdrže do kraja. Ako se predaju, neće biti pošteđeni", rekao je Ždanov.
Drugi analitičar, Sergej Zgurec, istakao je za Rojters da se u okviru velikog kompleksa Azovstala nalaze objekti koje je nemoguće uništiti iz vazduha, zbog čega ruska vojska mora da se služi teškim bombardovanjem.
Osvajanje čeličane prioritet za Rusiju
Prema pisanju Instituta za studije rata sa sedištem u Vašingtonu (ISW) koji dnevno objavljuje izveštaje o dešavanjima u Ukrajini, ruskim trupama je prioritet ostalo osvajanje Azovstala iz pravca severa, ali tokom prethodnog dana nisu napravili nikakav veći napredak.
Povezane vesti
Predsednik DNR Denis Pušilin saopštio je da je osvajanje Azovstala glavni prioritet za DNR, a portparol narodne milicije DNR Eduard Basurin je potvrdio da je napad na ovu fabriku počeo 19. aprila.
Savetnik gradonačelnika Marijupolja, Petro Andrjušenko, saopštio je kako ruske snage koriste teško naoružanje i tenkove u Okrugu leve gradske obale blizu fabrike, ali i da nastavljaju da granatiraju stambene ulice koje se nalaze u okolini Azovstala.
Ruska vojska je izvršila vazdušni napad na severni deo kompleksa čeličane 18. aprila i na društvenim mrežama su se pojavili fotografije za koje se tvrdi da prikazuju ulazak ruskih snaga u Azovstal. Međutim, iz ISW su naglasili da ne mogu da potvrde autentičnost niti lokaciju ovih fotografija.
AP Photo/Alexei Alexandrov
Povezane vesti
Rusija verovatno pokušava da ubrza osvajanje Marijupolja kako bi ta informacija mogla biti predstavljena kroz tamošnje medije, piše ISW, a kao jedan od razloga za ovakvu tvrdnju navode i to što je na terenu primećen veliki broj novinara koji su bliski Kremlju. Navodi se i da ruske trupe mogu objaviti uspeh čak i dok nisu u potpunosti osvojile Azovstal, ali i da će možda sačekati da proruski separatisti uđu u sve delove čeličane.
Komplikovana situacija na terenu otežava i evakuaciju civila iz Marijupolju. Već nedeljama ukrajinski i ruski zvaničnici pokušavaju da nađu rešenje zahvaljujući kom bi civilno stanovništvo bezbedno moglo da napusti grad. Iako su humanitarni koridori otvarani, iz Kijeva smatraju da nije evakuisano dovoljno stanovništva, a tvrde da je u gradu ostalo oko 100.000 civila.
Zamenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk saopštila je, međutim, 20. aprila da je postignut preliminarni sporazum sa Rusijom o uspostavljanju humanitarnog koridora kojim bi se evakuisali žene, deca i stare osobe iz Mariupolja.
Ona je rekla da će to biti u fokusu ukrajinskih aktivnosti, s obzirom na, kako je navela, "katastrofalnu situaciju u Mariupolju". Prema rečima gradonačelnika Marijupolja Vadima Bojčenka, koridori za evakuaciju ići će od Marijupolja do Zaporožja, odnosno ka unutrašnjosti Ukrajine.
"Crvena linija" za pregovore
Rusko ministarstvo spoljnih poslova je jutros još jednom pozvalo ukrajinske vojnike u Marijupolju da se predaju, što su ukrajinci odbili, nastavljajući da se brane na ulicama grada i da drže pozicije u Azovstalu. Ovo je bio samo jedan od mnogih zahteva Rusa, koji gotovo svakodnevno šalju ultimatume ukrajinskoj vojsci, a ona ih uporno odbija.
Pojačani napadi na Marijupolj su izazvali i reakcije ukrajinskih zvaničnika koji su govorili o ugroženosti budućih mirovnih pregovora između Ukrajine i Rusije.
Tako je ukrajinski pregovarač Mihail Podoljak za Rojters rekao da je "ruska opsada Marijupolja dodatno zakomplikovala pregovarački proces", i da je "teško reći kada bi direktni pregovori mogli da se nastave".
Tanjug AP/Alexei Alexandrov
Slično njemu, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba saopštio je da u skorije vreme nije bilo nikakve diplomatske komunikacije između Rusije i Ukrajine na nivou šefova diplomatija. Kuleba je još istakao i da bi situacija u Marijupolju, koju je opisao kao strašnu, mogla da bude "crvena linija" na putu pregovora.
O Marijupolju je govorio i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, koji je naglasio da je "situacija u ovom gradu teška", i da "Ukrajina neće predati ni pedalj svoje teritorije u Donbasu".
Zašto je Marijupolj važan?
Marijupolj se nalazi na jugoistoku Ukrajine, na samoj obali Azovskog mora koje je, zapravo, deo Crnog mora. Tik do Marijupolja je Donjecki basen (Donbas), region u kome se nalaze separatističke teritorije samoproglašenih Donjecke i Luganske narodne republike, čiju nezavisnost je Rusija priznala uoči početka rata.
Kada se prati linija obale Azovskog, odnosno Crnog mora duž juga Ukrajine, sledeći veći grad je Herson, što je ujedno jedino veliko mesto koje je Rusija uspela da osvoji od početka invazije na Ukrajinu. Južno od Hersona je Krim, koji je Rusija anketirala još 2014. godine.
Samim tim, ukoliko bi uspela da osvoji Marijupolj, Rusija bi imala kontrolu nad celokupnim jugiostokom i velikim delom juga Ukrajine - sve do Nikolajeva i Odese. Efektivno bi se spojili Krim i Donbas.
Euronews Srbija
Ukoliko ruske trupe uspeju potpuno da osvoje Marijupolj, to bi značilo da će oko 80 odsto crnomorske obale preći iz ukrajinskih u ruske ruke. Uz industriju koja se nalazi u Marijupolju, i šanse za pomorsku trgovinu Ukrajine bile bi znatno smanjene, a to je veoma važan činilac u ukupnom ekonomskom funkcionisanju čitave zemlje.
Komentari (0)