Igre 
Euronews veče: Makron je ostvario pobedu, ali ne i trijumf; sledeći izazov parlamentarni izbori
Komentari25/04/2022
-23:19
Nije se dogodio "politički zemljotres" u Evropi, kako su mnogi nazivali potencijalnu pobedu Marin le Pen na predsedničkim izborima u Francuskoj. Makron je osvojio novi mandat, ali uz jasnu poruku da i desnica postaje deo mejnstrima francuske politike.
Sagovornici emisije Euronews veče ističu da će sledeći veliki izazov biti parlamentarni izbori koji se održavaju u junu.
Istoričar Stanislav Sretenović navodi da se na parlamentarnim izborima očekuju koalicije. On dodaje da iako ovo jeste bila pobeda Makrona, svakako nije bio trijumf, dok se kod Mari le Pen može primetiti linearna putanja uspeha.
"Mnogi Francuzi su glasali ne za ideje ili program Makrona, nego protiv ekstremne desnice. Negde oko 30 odsto glasača je glasalo za njega zbog političkog programa. Ostali su glasali protiv desnice. Sa druge strane kod gospođe le Pen, možemo da primetimo jednu linearnu putanju uspeha. Od prvog pojavljivanja njenog oca 1974. godine kada je partija dobila podršku 0,8 odsto glasača ili oko 200.000 ljudi, dođemo do današnjih 42 odsto za Le Pen, vidimo uzlaznu putanju i istorijski uspeh ekstremne desnice", kazao je Sretenović.
On dodaje da Makron nije uspeo da integriše desnicu i "umiri njihova duhove", te da je zbog toga danas Francuska izuzetno podeljena zemlja, i to u četiri bloka – oko Makrona, oko le Pen, oko Žan-Lika Melanšona, lidera ekstremne levice, dok su četvrta grupa - neodlučni.
Šta je presudilo da Makron pobedi?
Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije smatra da je le Pen bila idealna protivnica Makronu u drugom krugu, te da bi drugi kandidati bili neprijatniji u televizijskom duelu.
Euronews/Printscreen
"Ovako on je dobio kao na tacni kandidata za drugi krug. Kada neko iz porodice le Pen uđe u drugi krug ne može da pobedi. Takođe, glasovi Melanšona, umerene levice, zelenih... otišli su Makronu, on je uživao u filozofiji 'svi protiv desnice'", ističe Zečević.
Povezane vesti
On dodaje da je veliki broj mladih, koji su inače glasači Melanšona i zalažu se za radikalne promene u francuskom sistemu, odbacio oba kandidata – Markona i le Pen, jer kod njih nisu našli odgovarajuće odgovore.
Moguće koalicije na parlamentarnim izborima
U junu slede parlamentarni, koji ističe Zečević predstavljaju najveći izazov. On kaže da Francuzi često glasaju "logično", te ako su izabrali jednog predsednika njegovu partiju favorizuju, međutim, smatra da može doći do interesantnih rezultata u drugom krugu izbora.
"Treba imati u vidu većinski izborni sistem. Tu se glasa za čoveka po imenu i prezimenu u izbornoj jedinici. Francuzi žele da budu logični - ako su odabrali predsednika, žele njegove poslanike u parlamentu. Ovo je jedna specifična situacija, dosta se osporava socijalni legitimitet Makronove politike. Na parlamentarnim izborima biće moguće da čak tri kandidata uđu u drugi krug. U sistemu ko prođe određeni stepen glasova ulazi u drugi krug, mogući su ti trostruki okršaji – Makronov i predstavnici le Pen i Melanšona", objasnio je Zečević.
Sretenović dodaje da je Makron svestan da mora da privuče više glasača kao i da ponudi političku platformu kojom će da privuče najšire slojeve francuskog društva.
"On ima to nasleđe prošlosti u kome je percipiran kao predsednički kandidat i predsednik bogataša, a sada će njegova politika biti da dođe do onih Francuza iz osnova francuskog društva. Da li će uspeti - videćemo", ističe on.
Sretenović ističe da francuski parlamentarni sistem favorizuje velike partije ili velike koalicije te se u junu očekuju da će svi pokušati da ostvare najšire moguće koalicije.
"Pregovori su već počeli na levici između Melanšona i socijalističke partije. Isto tako se spremaju pregovori i na desnici. Veoma je interesantno da se vidi kako će podeljena desnica doći do svog kandidata", naglasio je istoričar.
Euronews/Printscreen
Povezane vesti
Istorija francuske pete republike, kakao dodaje, poznavala je situacije kada se ulazi u kohabitaciju.
"Kohabitacija je situacije kada imamo na jednoj stani predsednika iz jedne političke grupacije, a većinski parlament iz druge političke grupacije. Ta situacija dovodi u predsednika u poziciju da vodi računa o parlamentu, a parlament više kontroliše predsednika", objasnio je
Zašto je pobeda Makrona "divna vest za Evropu"?
Italijanski premijer Mario Dragi rekao je da je Makronova pobeda divna vest za Evropu, a novinar Željko Pantelić, dodaje da zaista le Pen nije bila tolika opasnost za Francusku kolika je bila za Evropsku uniju.
Povezane vesti
"Za Italiju je pobeda Makrona svakako divna vest, zato što bi pobeda le Pen imala posledice na Italiju, poput prevremenih izbora. Takođe bi posledice bile očigledne u Španiji gde već postoji koalicija izmešu narodnjačke partije i Voksa, koji bi možda takođe pokušali da ruše vladu Sančeza. Pored toga, imali bismo seriju drugih 'tektonskih poremećaja' u Evropi zato što je Marin le Pen naglasila da interesi Nemačke i Francuske nisu podudarni i shvatila je da je pametnije da ruši Evropsku uniju tako što će da sruši saradnju Francuske i Nemačke, nego da priča protiv evra", rekao je za Euronews Srbija Pantelić.
Euronews/Printscreen
Na pitanje da li će Makron u trenutnoj situaciji uspeti da se istakne kao evropski lider, Pantelić kaže da je on jedini mogući lider u Evropskoj uniji.
"Imamo problem s Nemačkom, koja je najjača, najsnažnija, koja posle odlaska Angele Merkel ima vodstvo koje nema dovoljno jak kredibilitet, nema ni dovoljno harizme u trojnoj koaliciji, tako da ona otpada. Zatim Italija ima lidera koji ima kompetencije, koji je veoma stručan i sposoban – Mario Dragi, ali Italija nije ta država koja bi mogla da prevodi EU. Tako da ako isključite te dve zemlje, koje bi mogle da budu lokomotiva, ostaje Francuska", navodi Pantelić.
Spoljna politika i odnos sa Nemačkom
Dodaje da je sada na Olafu Šolcu da odgovori na nove saradnje Francuske i Nemačke, u kojoj bi Francuska dala svoje nuklearno naoružanje i stolicu u Savetu bezbednosti, a Nemačka svoju ekonomsku lokomotivu, i u toj simbiozi bi se stvorila nova vrsta federalne Evropske unije koja bi se širila koncentričnim krugovima.
"Ono što je sigurno to je da će osovina Pariz – Berlin ostati okosnica Evropske unije. Kako će se Pariz i Berlin dogovatati o daljim koracima to ćemo pratiti", dodaje istoričar Stanislav Sretenović.
"Francuskoj spoljnoj politici i njenom interesu treba pridodati i jednu tradicionalnu konstantu koja ima svoje korene čak u 19. veku a vezana je za Afriku. Afrika je u ovom trenutku u mnogim analizama stavljena u drugi plan, međutim Francuzi ipak pokazuju određeni interes vezan za one delove Afrike koji su bili nekada njena kolonija. Francuzi će tu možda tražiti zamenu za svoje energente, koje su do sada dobijali na drugim stranama", kazao je Sretenović.
Govoreći o odnosu sa Rusijom, Zečević dodaje da će Makron najverovatnije nastaviti komunikaciju i bliske razgovore sa ruskim predsenikom Vladiirom Putinom i konstatuje da je čestitka ruskog lidera delovala prilično toplo.
Preporuka za vas
Komentari (0)