Igre 
Ruske zalihe oružja "sve tanje": Nedostatak čipova velika "glavobolja", potraga u celom svetu - pogled uperen ka Istoku
Komentari06/09/2022
-19:27
Prošlo je više od šest meseci od početka rata u Ukrjaini, a iako su mnogi stručnjaci poteze ruske vojske na terenu okarakterisali kao "taktiku iscrpljivanja neprijatelja", sve se više čini da je takav tip borbe mač sa dve oštrice jer su ruske oružane snage potrošile veći deo svog arsenala nego što je prvobitno planirano.
Pošto je Rusija izgubila veći deo svojih raketnih kapaciteta nego što je očekivala, vojska pod komandom Moskve sada se mora oslanjati sve više na stare zalihe municije i naoružanja iz sovjetskog doba. Sa druge strane, Ukrajini neprestano stiže pomoć sa Zapada, kako finansijska, tako i u vidu najsavremenijih oružanih sistema.
Kijev je svestan da će ishod rata verovatno zavisiti od toga da li će Rusija pronaći način da povrati pristup prekopotrebnim visokotehnološkim čipovima, i želi da obezbedi da Rusi do ove tehnologije ne dođu. Kako bi im to uspelo u nameri, iz Kijeva su poslali upozorenje o listama tehnoloških komponenti koje su neophodne ruskoj vojsci, a čiji proizvođači mahom dolaze iz zapadnih zemalja, od SAD do UK ili Holandije, naravno uz Japan i Tajvan koji su zapadni saveznici u ovom slučaju.
Briselski list Politiko, pozivajući se na uvid u jednu od ovih lista tehnologije koja je potrebna Rusima, prenosi kako su komponente podeljene u tri grupe: visokog, srednjeg i niskog prioriteta, kao i da je tačno navedeno koliko Moskva očekuje da plati za svaki mikročip. S obzirom na trenutne sankcije koje važe, Kremlj ne bi trebalo ni u kom slučaju da bude u mogućnosti da nabavi tehnologiju koja se nalazi u prvoj grupi, sa najvišim prioritetom.
AP Photo/Ng Han Guan, File
Rusija ima samo osnovnu tehnologiju domaće proizvodnje, dok su se za sofisticirane sisteme oslanjali uglavnom na kompaije iz SAD, EU ili Japana, koji su svi ujedinjeni u ekonomskim sankcijama Moskvi. Međutim, stvari često nisu kao što na prvi pogled izgledaju, pa je tako i ovde slučaj - uprkos sankcijama, Rusija nekako uspeva da nabavi potrebne poluprovodnike, bilo kroz posredne kupce poput Kine, bilo kroz vojno korišćenje čipova koji prvobitno nisu namnejeni za vojne svrhe.
Ukrajinski premijer Denis Šmihal naglasio je da je rat došao do prelomne tačke, i da će se tehnološka prednost pokazati odlučujućom, jer je prema informacijama ukrajinskih obaveštajnih službi Rusija već iskoristila skoro polovinu svog arsenala. On je istakao i ukrajinske procene da je Rusiji "prostalo samo 40 odsto hipersoničnih projektila, koji imaju neprevaziđenu preciznost upravo zahvaljujući mikročipovima".
Čipovi sa Zapada ključni za moderno oružje
Kraljevski institut ujedinjenih službi (RUSI) u saradnji sa Rojtersom objavio je sredinom avgusta izveštaj o vojnim sistemima koje Rusija koristi, kao i o tome koliko je ruska vojska zavisna od zapadne tehnologije.
Povezane vesti
Istraživači iz ovog instituta su proveli nekoliko meseci u Ukrajini gde su ispitivali najmodernije vojne sisteme koje Rusija poseduje, a koje su Ukrajinci ili oborili, ili zaplenili, ili su ih ruske snage jednostavno ostavile prilikom povlačenja. Kako navode, u ovim sistemima su pronašli najmanje 450 jedinstvenih elektronskih komponenti proizvedenih u SAD, Evropi i na istoku Azije.
Među brendovima čiji su se proizvodi našli u ruskim vojnim sistemima, nalaze se i "Soni" ili "Teksas instruments", a neke od komponenata uopšte nisu ni bile namenjene za vojnu upotrebu prilikom izvoza, niti su te kompanije dale saglasnost za takvo korišćenje njihove opreme.
"Teško je potpuno izolovati Rusiju i ograničiti je tako da ne dobija ništa od ovih komponenti, ponajviše zbog kompleksnog svetskog lanca snabdevanja, ali jedan od načina na koje bi države mogle smanjiti rizik od toga da proizvodi iz njihovih kompanija dospeju u rusko naoružanje, jeste jača kontrola trenutnih sankcija na izvoz", rekao je tada za Euronews Srbija jedan od autora istraživanja, Nik Rejnolds iz RUSI.
Jedan od najčešćih načina na koje Rusija dolazi do ovih komponenata čak i kada su one proizvedene u zemljama iz kojih zakonski ne bi trebalo da ih nabavlja, jeste korišćenje "posrednika".
EPA/SERGEI ILNITSKY
Dok su neki američki zvaničnici iz tima predsednika Džoa Bajdena bili optimistični u pogledu ruske nemogućnosti da dopru do potrebnih komponenata za naoružanje, drugi su bili oprezniji, istakavši da zapadne vlade jednostavno nemaju dovoljno mogućnosti da spreče druge režime - posebno Kinu - da prenese mikročipove Rusiji.
"Kontrole nad čipovima nikada ne mogu biti do kraja sprovedene. Kina i Rusija dele granicu od 4.300 kilometara. Apsolutno nema načina da otkrijemo da li se ti čipovi prenose iz Kine u Rusiju.", rekao je Metju Turpin, direktor američkog Saveta za nacionalnu bezbednost za Kinu od 2018. do 2019. godine.
Kina je, od početka rata, već snabdevala Rusiju određenom vojnom opremom, kao što su oklopna vozila, komponente za dronove ili motori za pomorska vozila. Međutim, i Peking se suočava sa sličnim problemom kao Moskva - kada se govori o visokotehnološkim čipovima, jednostavno nema ono što je Rusiji potrebno, zbog toga što su samo zemlje Zapada, odnosno njihove kompanije, usko specijalizovane za određene delove vojnih komponenti.
Povezane vesti
Uz sve to, Đina Rajmondo, američka ministarka trgovine, nekoliko puta je upozorila Kinu da, ukoliko SMIC, najveći proizvođač čipova u toj zemlji, bude kršio sankcije koje su uvedene protiv Rusije, SAD će u tom slučaju praktično ugasiti te kompanije time što će im uskratiti pristup američkoj tehnologiji koja im je neophodna za pravljenje poluprovodnika.
Ruski "saveznici" sa istoka
Bez obzira na to što je Rusiji teško da dođe do visokosofisticiranih tehnoloških komponenti, i što mnoge zemlje odbijaju saradnju sa Moskvom, i dalje postoje države koje su raspoložene za trgovinu - prema izveštajima američkih obaveštajnih službi, jedna od njih je i Severna Koreja, od kojih ruska vojska kupuje milione raketa i artiljerijskih granata, preneo je Njujork tajms.
Američki list ovo prenosi pozivajući se na američke obaveštajce kao svoje izvore, i dodaje da ovakvi podaci dolaze samo nekoliko dana nakon što je Rusija primila prvu isporuku dronova proizvedenih u Iranu, istovremeno ocenjujući da kupovina oružja od Severne Koreje označava uspeh sankcija koje je Zapad uveo Moskvi kako bi je sprečio u nabavci naoružanja.
Povezane vesti
Nisu predstavljeni detaljni podaci o vremenu, količini i vrsti naoružanja koje Rusija navodno kupuje od Severne Koreje, ali su američke obaveštajne službe dodatno naglasile kako očekuju da ovo ne bude jedina kupovina tog tipa. Mejson Klark, koji se nalazi na čelu tima za istraživanje Rusije na vašingtonskom Institutu za studije rata, smatra da bi "Kremlj trebalo da se zabrine što uopšte nešto mora da kupi od Severne Koreje".
Nije samo Severna Koreja jedan od potencijalnih saveznika Rusije pomoću kojih dobavlja oružje usred sankcija. U avgustu, trgovački brod pod američkim sankcijama je prošao Bosfor, a evropski obaveštajci koji su ga primetili tvrdili su da je isplovio iz Sirije, kao i da mu je krajnje odredište bila Rusija.
Tanjug AP/AP Photo
Brod po imenu Sparta II gotovo sigurno je imao tovar u vidu oklopnih vozila iz sirijske luke Tartus koju koristi Rusija, tvrdili su tada zvaničnici upoznati sa slučajem, mada nije bilo potpuno jasno sa satelitskih snimaka o kakvim se tačno vozilima radi. Kada je isto plovilo kasnije identifikovano u luci Novorosijsk, primećeno je da je iz njega 11 vozila istovareno, preneo je Blumberg.
Zalihe u Evropi se polako prazne
Iako, prema svim izveštajima, ruska vojska ne stoji sjajno sa zalihama modernog oružja, najviši evropski zvaničnici upozoravaju kako ni EU neće moći doveka da šalje pomoć Ukrajini u vidu vojne opreme i oružja.
Zalihe oružja evropskih zemalja su dosta ispražnjene upravo zbog pomoći koju šalju Kijevu u ratu protiv Rusije, upozorio je evropski šef diplomatije Žozep Borelj na sastanku sa ostalim EU zvaničnicima. On je apelovao na države članice da dopune zalihe oružja, rekavši da je najbolje da to učine zajedničkim putem, jer je tako jeftinije.
U julu, EU je povećala budžet za vojnu podršku Ukrajini za dodatnih 500 miliona evra, a od početka rata, Unija je Kijevu poslala vojnu pomoć u ukupnoj vrednosti od oko 2,5 milijarde evra, od čega je jedan deo naoružanja dolazio iz arsenala samih zemalja.
Upozorenja na to da zalihe evropskog oružja polako počinju da se prazne dolaze i od nekih država članica EU - tako je nemačka ministarka odbrane prošle nedelje rekla da se Berlin "približava granici kada je u pitanju količina oružja koju može da pošalje".
Stav Nemačke možda najbolje oslikava to što je nemački kancelar Olaf Šolc odbio molbu svog ukrajinskog kolege Denisa Šmihala za većom vojnom podrškom tokom njegove posete Berlinu, prema pisanju dnevnika "Velt". Isti list dodaje da se konkretno radilo o isporuci modernih "Leopard 2" tenkova.
Već u aprilu je nemački proizvođač oklopnih vozila "Kraus-Mafaj Vegman" ponudio direktnu isporuku 100 tenkova Ukrajini za 1,55 milijardi evra, ali Šolc je odbio da da izvoznu dozvolu, i njegov stav se i dalje nije promenio, piše nemački list
Preporuka za vas
Komentari (0)