Sve jače kritike na račun Erdogana: Zemljotres u Turskoj otvorio pitanje "žmurenja" na propuste u gradnji

Komentari

Autor: Financial Times, Tanjug

15/02/2023

18:43

Sve jače kritike na račun Erdogana: Zemljotres u Turskoj otvorio pitanje "žmurenja" na propuste u gradnji

Erdogan u područjima pogođenim zemljotresom - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan suočava se sa sve oštrijim kritikama zbog široko rasprostranjenog programa amnestija na osnovu kojih je milionima zgrada širom Turske oprošten niz loših građevinskih praksi i konstrukcijskih mana, piše Financial Times.

Zakon o svojevrsnim "amnestijama" donet je 2018. godine, a da novčane kazne u zamenu za "oprost" mogu dovesti do katastrofe, u praksi su pokazali razorni potresi.

Erdoganova vlada je za samo godinu i po dana odobrila 7,4 miliona takvih zahteva, kada su legalizovane zgrade prilikom čije je konstrukcije prekršen niz osnovnih pravila licenciranja, projektovanja i sigurnosti. Planom "amnestija" je preko naknada za registraciju zgrada prikupljeno 24 milijardi turskih lira, što je u ono vreme bilo oko 4,2 milijarde u dolarima, podaci su Ministarstva životne sredine.

Stručnjaci za urbanističko planiranje rekli su da je ovaj program sproveden kao mera za dobijanje glasova neposredno pre predsedničkih izbora 2018. godine na kojima je Erdogan i pobedio. Ovaj program "amnestija" imao je daleko širi opseg od mnogih prethodnih u Turskoj.

Profesorka na Bliskoistočnom tehničkom univerzitetu u Ankari i članica Odbora turske komore urbanista, Dujgu Čiandžer Ribeiro kaže da se veliki opseg "amnestija" odnosio na gotovo sve što se bespravno može izgraditi.

Nakon katastrofe koja se desila 6. februara, lider opozicione stranke CHP, Kemal Kiličdaroglu rekao je da je vlada pretvorila kuće u grobove kroz "amenestiju" koju je sprovela i povrh toga uzela novac za to.

Zemljotres - glavno političko pitanje

Kritičari naglašavaju da je razorni zemljotres postao glavno političko pitanje za Erdogana samo tri meseca pre opštih izbora. Već je bio suočen sa nezadovoljstvom javnosti zbog prvobitne spore reakcije nadležnih na potres, te je i sam priznao da je bilo "određenih problema".

Premda je ovaj zemljotres bio najgora prirodna katastrofa koja je pogodila Tursku još od 1939. godine, građevinski stručnjaci ističu da je razaranje bilo toliko jako prvenstveno zbog nedovoljno dobrih standarda u područjima za koja se zna da su sklona potresima.

Erdoganove "amnestije" iz 2018. godine su neke od najvećih u nizu populističkih mera koje su pokretane od četrdesetih godina prošlog veka, često uoči izbora, rekla je članica Odbora turske komore urbanista Ribeiro. Dodala je da su kao rezultat toga graditelji unapred očekivali da će se bespravne gradnje legalizovati.

Urbanistički planer i zamenik glavnog sekretara u istanbulskoj opštini pod kontrolom opozicije, Bugra Gokče, rekao je kako su "amnestije" prošle sve do jedne, zbog čega su građani dobili osećaj da će država opraštati prekršaje, što je ljude podstaklo na sve veću bespravnu gradnju.

Otprilike polovina svih zgrada u Turskoj, odnosno oko 13 miliona jedinica, nije u skladu sa standardima, prema proceni turskog Ministarstva za životnu sredinu iu 2019. godine. Vlada je tada rekla da je deo razloga za "amnestiju" 2018. bilo i to da se zgrade što pre stave pod okrilje države kako bi mogle da se priključe na komunalne usluge poput električne energije.

''Usklađivanjem zona rešili smo problem 205.000 građana Hataja'', rekao je Erdogan pre lokalnih izbora 2019. godine.

Pokrajina Hataj, u južnoj Turskoj je jedna od onih koje su najteže pogođene prošlonedeljnim zemljotresom. Predsednik Erdogan je na sličan način pozdravio program amnestije u govoru u Kahramanmarašu, još jednom području koje je pretrpelo velika razaranja tokom zemljotresa.

Bespravna gradnja kriva za veliki broj žrtava?

Prema procenama UN-a, broj žrtava bi mogao porasti na 50.000 i više, dok istovremeno u Turskoj raste bes ljudi koji smatraju da je loša gradnja uzrok rušenju toliko zgrada i velikog broja mrtvih.

Birači u Turskoj u maju izlaze na predsedničke i parlamentarne izbore za koje se ionako predviđalo da će biti najteži u Erdoganovih dvadeset godina na vlasti. Na predsednikovu popularnost uticala je ozbiljna kriza troškova života, za koju su ekonomisti delimično krivili njegovu neortodoksnu ekonomsku politiku. Osim toga, turska opozicija se takođe sprema da podrži jednog zajedničkog kandidata koji će mu se suprotstaviti.

Erdogan je izjavio da su ''srušene zgrade podsetile vladu da su potrebne strože građevinske regulative'', i dodao da će njegova vlada nastaviti sa radom sve dok i poslednja osoba ne bude spasena iz ruševina u oblastima koje je pogodio zemljotres, prenosi Rojters. Dodao je da su dva zemljotresa prošle nedelje bila jačine atomske bombe, i da je nakon njih nemoguć život u više stotina hiljada zgrada na jugu Turske.

Međutim, u gradu Erzinu, koji se nalazi u usred teško pogođenog Hataja i koji broji 42.000 stanovnika niko nije stradao i nijedna zgrada nije značajno oštećena.

''Nemamo ruševina, žrtava ili povređenih u zemljotresu'', rekao je gradonačelnik Erzina, Okeš Elmasoglu. On tvrdi da je razlog zašto u njegovom gradu nema srušenih objekata to što nikada nije dozvolio bespravnu gradnju, piše Hurijet dejli.

Gradonačelnik je naglasio da se u gradu nalaze pretežno samostojeće građevine ili četvorospratnice, a najveći broj spratova na zgradama je šest, ali i njih ima jako malo.

''Ni u kom smislu nisam dozvolio divlju gradnju. Ipak, neki su pokušali. Iako u početku nismo mogli da ih pratimo jer nismo imali dovoljno osoblja, kasnije smo ih prijavili tužiocu i zgrade su srušene'', kaže gradonačelnik.

Gradonačelnik Okeš Elmašoglu kaže da u Turskoj treba da dođe do "potpune promene razmišljanja" kad je reč o gradnji i da je zato potrebno da građani ne očekuju nikakve ustupke države kada je bespravna gradnja u pitanju. Smatra i da je neophodno da se preduzmu odlučni koraci da se ti objekti ruše kada je to potrebno, prenosi Hurijet dejli.