Igre 
Intenzivna borba u diplomatskim hodnicima: Zašto je teško naći nekoga ko bi "ušao u Stoltenbergove cipele"
Komentari12/07/2023
-18:01
Generalnom sekretaru NATO Jensu Stoltenbergu 4. jula je po četvrti put produžen mandat. Analitičari ukazuju da to svedoči da je gotovo nemoguće naći nekoga ko bi sada mogao da "uđe u njegove cipele".
Prema pisanju Rojtersa, diplomate i analitičari su Stoltenbergu dali visoke ocene zbog toga što je uspeo da održi saveznike na okupu tokom rata u Ukrajini i zbog toga što je uspostavio balans između onih koji zahtevaju da se Kijevu pruži maksimalna podrška i onih koji pozivaju na veći oprez.
Što se pozicije generalniog sekretara tiče, on je odgovoran za predsedavanje sastancima i vođenje, ponekad delikatnih konsultacija između zemalja članica kako bi se osiguralo pronalaženje kompromisa, s obzirom na to da organizacija radi na osnovu konsenzusa. Kako AP navodi, prvi čovek Alijanse, takođe, radi na tome da se odluke sprovode u praksi i govori u ime svih država saveznica.
Međutim, tokom mandata koji mu je sada produžen do 1. oktobra 2024. godine, Stoltenberg će se naći pred brojnim izazovima. Jedan od njih je nadgledanje transformacije NATO snaga koja bi trebalo da se fokusiraju na odbranu od eventualnog ruskog napada i to nakon decenija u kojima se Alijansa koncentrisala na misije van svojih granica, poput onih u Avganistanu i na Balkanu.
Tanjug AP/Geert Vanden Wijngaert
Pored toga, Stoltenberg će, piše Rojters, morati da izađe na kraj sa različitim stavovima saveznika kada je reč o tome koliko bi NATO trebalo da bude uključen u Aziji. Sjedinjene Američke Države se zalažu za veću ulogu u suprotstavljanju Kini, dok neke druge članice, poput Francuske, insistiraju na tome da NATO mora da zadrži fokus na severnom Atlantiku.
Pre svega toga, na NATO samitu u Vilnjusu, Stoltenberg će morati da "premosti jaz" između zahteva Ukrajine da se pridruži Alijansi i nevoljnosti najjačih članica da joj ponude jasan vremenski okvir za taj proces, piše France 24.
Izbor sledećeg šefa NATO test sposobnosti Alijanse da napravi kompromis
Sledeći šef NATO verovatno će biti imenovan 2024. godine, a ovo pitanje bi moglo dodatno da zakomplikuje političko balansiranje imenovanja naslednika, piše Euronews.
Povezane vesti
Priča se da mnogi evropski lideri stoje u redu za ovu poziciju, a među njima se nalazi i predsednica Evropske komisije Urusula fon der Lajen. Međutim, sukobljeni politički interesi i lične preferencije znače da će izbor sledećeg šefa NATO značiti i kompletan test sposobnosti Alijanse da napravi kompromis.
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
Viši naučni saradnik Nemačkog Maršalovog fonda Bruno Lete objašnjava za Euronews da, kako se rat na evropskm tlu nastavlja, ova uloga nosi i značajnu odgovornost i političku težinu.
"Potraga za novim generalnim sekretarom nije takmičarski proces, već poliitčki. Mora da se uzme u obzir čitav niz interesa država članica. One se bore jedna protiv druge u diplomatskim hodnicima i to sve kako bi svoje kandidate stavile na pozornicu", objašnjava on.
Produžetak mandata Stoltenbergu, prema njegovom mišljenju, šalje i određenu poruku.
"To nam govori da NATO nije bio interno jedinstven oko toga ko bi mogao da bude sledeći generalni sekretar. Ovo nejedinstvo izaziva određenu zabrinutost", dodao je.
Francuski predsednik Emanuel Makron navodono nerado prihvata bilo kog kandidata koji nije član EU. Euronews navodi da on želi da se "osloni" na budućeg šefa NATO-a kako bi ostvario svoju viziju "strateške autonomije" EU koja bi bila sve manje zavisna od SAD po pitanju vojne bezbednosti.
Amerika ključna u odlučivanju
Iako sve u NATO-u funciniše konsenzusom, Vašingtonovo odobravanje je ključno. Naime, svaki kandidat mora biti podržan od strane predsednika SAD.
Povezane vesti
Predsednik Džo Bajedn navodno je blokirao kandidaturu britanskog ministra odbrane Bena Volasa kojeg je predstavio britanski premijer Riši Sunak, i to nakon što je Britanija objavila planove da obučava ukrajnske pilote na američkim avionima F-16 bez konsultacija sa SAD. Nedavni izveštaji sugerišu da Bajden zapravo favorizuje predsednicu EK Ursulu fon der Lajen.
Tanjug/AP/Philip Davali/Ritzau Scanpix
Da je ova pozicija za nju izvesna govori i podatak da se Evorpski izbori, koji su zakazani za 2024. godinu, održavaju pre isteka Stoltenbergovog mandata. Ukoliko se ona ne kandiduje ili ne uspe da obezbedi podršku većine u Evropskom parlamentu, mogla bi da se pojavi kao prirodna zamena.
Ukoliko bi Fon der Lajen zamenila Stoltenberga, ona bi takođe dodatno ozančila još jedno polje u zahtevima pojedinih članica Alijanse koje insistiraju na ženskom nasledniku.
Povezane vesti
Druge žene, lideri, za koje se pretopstavlja da bi mogle da dođu na tu poziciju očigledno nisu bile dovoljno ubedljive. Danska premijerka Mete Frederkisn nedavno se našla u "užarenoj stolici" i razgovoru sa Bajednom i šerfom CIA koji je mogao da se doživi kao neka vrsta intervjua za posao.
Tanjug/AP/Mariam Zuhaib
Prema glasinama, kandidatkinje za ovu poziciju su i prmeijrka Litvanije Ingrida Šimonite i njena koleginica iz Estonije Kaja Kalas.
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
Međutim, lideri iz istočnih država bi mogli da dodatno rasplamsaju tenzije sa Rusijom. Kalas je otvoreni kritičar Kremlja koji je uticao na Brisel da uvede što oštrije sankcije Rusiji. Imenovanje Litvanije bi takođe moglo da zaoštri odnose Kine i NATO-a, jer je ranije Šionite pokazivala kritičan stav prema Pekingu.
Mirno, hladno i dosledno
Stoltenberg je za puna tri mandata postavio visoke sandarde kada je reč o hladnokrvnom vođstvu u vreme krize, piše Euronews. Njegova biografija govori u njegovu korist i u njoj piše da je bio izaslanik UN za klimu, premijer Norveške, kao i da je iskusni diplomata i posrednik. U mladosti je bio aktivista i priznao da je gađao američku ambasadu u znak protesta u Vijetnamu sedamdesetih godina.
Uspešno je održavao jedinstvo Alijanse tokom jedne od najvećih bezbednonosnih pretnji i pored različitih stavova o obimu podrške Ukrajini od početka rata 24. februara prošle godine.
Pre invazije na Ukrajinu, uspešno se nosio sa "pobunama" unutar saveza - od pretnji Donalda Trampa da će se povući, do Makrona koji je optuživao alijansu za "moždanu smrt".
On sada mora i da pažljivo promišlja kada je u pitanju stav alijanse oko ratifikacije pristupanja Švedske. Iako na samitu u Viljnusu neće biti govora o potencijalnom nasledniku, lideri će sigurno nezvanično tražiti kandidata koji može da održi jedinstvo alijanse u vreme rata.
Upitan u februaru koji bi savet mogao da da svom budućem nasledniku, Stoltenberg je kratko rekao: "Da održi Evropu i Severnu Ameriku na okupu".
Komentari (0)