Igre 
Postizborni skener: Građani su na izborima dali podršku desnim strankama, ali su ekstremima na tom polu - zalupili vrata
Komentari10/04/2022
-18:28
Izborni rezultati u Srbiji ukazali su na rast podrške desnici kada su tri od četiri liste sa desnog spektra uspele da pređu cenzus. O dobrom rezultati desno orjentisanih stranaka, od kojih je većina na samom ili blizu desnog centra, mnogo se govorilo. Ali, na istom mestu gde su građani Srbije njima poželeli dobrodošlicu, onima sa desnog sprekta koji predstavljaju ekstrem - zalupili su vrata. Drugačije rečeno, stranke i kandidati koji su ekstremno desno orjentisani i zastupaju radikalne stavove, na ovim izborima doživeli su debakl.
Srpska radikalna straka Vojislava Šešelja ili Ruski manjinski savez čiji je deo bio i kontroverzni pokret Levijatan, koji pod plaštom zaštite životinja promoviše opasne, ekstremne i ultradesničarske ideje ostali su daleko ispod cenzusa. Bolje nije prošao ni lider Srpske desnice Miša Vacić, koji je kao predsednički kandidat dobio podršku manje od jednog procenta izašlih.
"Ono što se ne ističe dovoljno je da kada govorimo o radikalnoj desnici, o ekstremnoj desnici - njih nema. Ako su to predstavnici te radikalne ekstremne desnice recimo Vojislav Šešelj ili Miša Vacić vidimo da oni ni na koji način nisu respektabilna politička snaga i to je ono što treba istaći", istakao je za Euronews Srbija sociolog Vladimir Vuletić.
Praveći razliku između predstavnika ekstremne desnice i stranaka sa desnog sprektra koje su na ovim izborima našle put do parlamenata - republičkog i beogradskog, Vučetić je rekao su oni, koje su građani Srbija ostavili ispod crte, suštinski skloniji tome da ističu ekstremne metode pre svega u ostvarenju svojih ciljeva.
"Vi kada vidite ove ostale slučajeve recimo Miloša Jovanovića, vidite da je to jedan urbani stil zalaganja za određenu vrstu politike bez naznaka korišćenja metoda koje nisu parlamentarne", istakao je Vuletić.
Osim koalicije NADA koju je predvodio Jovanović, preko cenzusa prešli su i okupljeni oko stranke Dveri Boška Obradovića, kao i Zavetnici. I ovi politički akteri isticali su se po radikalnim stavovima, a svoje kampanje pa i identitet u prošlosti su gradili na pitanjima Kosova i Metohije, pripadnika LGBTQ populacije, kao i međunacionalnim pitanjima odnosa sa narodima regiona.
Ipak, reč u strankama koje su na desnom centru, a u smislu ekstrema na tom polju nadalje odlaze Zavetnici čiji raniji politički angažmani su češće bili na samo granici, kao što je učešće u prekidanju festival "Mirdita, dobar dan", upravo uz jednu od zabranjenih ekstremno desničarskih organizacija Obraz.
Povezane vesti
Eksremni desničari u Srbiji
A upravo je Obraz jedna od takvih organizacija, koja je u Srbiji bila prototip ultradesnog, ekstremnog i vaninstitucionalnog delovanja. Reč je o organizacijama koje promovišu ekstremno desničarske stavove, najčešće se u očima javnosti pozicioniraju kao oni koji prekidanju skupova, često nasilno, i to koriste kao priliku za demonstriranje svojih ekstremnih, a često i opasnih stavova stavova.
Ipak, iako su društvene mreže mnogima omogućile veću vidljivost, za sada ove grupacije nisu mobilisale širu javnost, niti uživaju podršku. Zvanično, dve organizacije u Srbiji su bile proglašene kao ekstremističke, Obraz, koju je vodio Mladen Obradović, i Nacionalni stroj, koju je vodio Goran Davidović zvani Firer. Rad obe ove orgaizacije zabranjen je odlukama Ustavnog suda 2011, odsnosno 2012. godine.
Zahtev za zabranu podnet je i protiv organizacije Levijatan, čiji se lider ove godine drugi put našao u izbornoj trci. Ovoga puta, Pavle Bihali je uspeo da se kao predsednik Srpsko – ruskog pokreta u sklopu Ruskog manjinskog saveza, koju su činili i Srpsko ruska partija Vukovi i Pokret Grka Srbiza - nađe u izbornoj trci kao nosilac liste. Lista je registrovana kao manjinska.
Prinskrin/Youtube/KTV Televizija, Fondacija Kapetan Dragan Novi Sad, Fondacija Pokret LEVIJATAN
Inače, za proglašenje manjinske potrebno je duplo manje prikupljenih potpisa, što se po pravilu tumači kao put za pojedinci koji žele na mala vrata da uđu u institucije. Međutim, nakon predaje 5.000 potpisa, Republička izborna komisija, ipak je odbila kandidaturu grupacije okupljene oko Bihalija ističući da ne može da dobije status manjinske.
Utvrđeno je da je tek šest od 32 kandidata upisano u Poseban birački spisak nacionalnih manjina i da ova lista ne zastupa interese nacionalne manjine. Nakon ove odluke bilo je potrebno da se dostave dodatni potpisi, ukupno potrebnih 10.000, kako bi se lista proglasila kao nemanjinska, a koji su overeni do isteka roka za predaju, te se znalo da nije moguće da se toliko potpisa naknadno preda.
Međutim, slučaj je otišao na Upravni sud, koji je odlučio da ova lista bude proglašena kao manjiska na palramentarnim izborima pod brojem 12, te na beogradskim izborima pod brojem 12. Ipak, bezuspešno.
Pokušaj i da samo prelaskom prirodnog praga kao manjinska lista uđu u gradski ili republički parlament gde bi mogli da promovišu ekstremističke stavove nije uspeo. Kada je reč o parlamentarnim izborima, preliminarni podaci RIK-a pokazuju da je Ruski manjinski savez dobio tek 0.25 odsto podrške.
profimedia
Povezane vesti
Kada govorimo o političkim opcijama koje pripadaju krajnjoj desnici, tu je i Srpska radikalna stranka, koja postoji više od 30 godina. Osnivač i lider stranke Vojislav Šešelj, kojem se sudilo pred tribunalom u Hagu, nakon povratka u Srbiju nastavio je delovanje u stranci.
Ipak, četiri godine nakon povratka Šešelja, 2020. na izborima ova stranka nije uspela da pređe cenzus i uđe u skupštinu. Rezultati pokazuju da podrška nije porasla ni tokom ove dve godine. SRS je osvojila 2.16 odsto glasova.
Tanjug/Informativna služba Srpske desnice/Bojan Savić
Sa druge strane, kada je reč o predsedičkim kandidatima, kao lider ekstremne desnice, predsednik pokreta Srpska desnica Miša Vacić bio je jedan od kandidata. Naime, Vacić se kao predstavnik ekstremne desnice u fokusu javnosti našao i nakon sastanaka sa vođama desničarskih organizacija iz brojnih evropskih zemalja, održanom prošle godine u Rimu.
Povezane vesti
Ipak, Vacić je u Srbiji na izborima prikupio podršku tek 0.87 odsto izašlih birača.
Nova raspodela na desnom spektru
Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar istakao je za Euronews Srbiija da je važan faktor za ovakve rezultate pregrupisavanje desnice poslednjih godina.
"Nema dileme da je desnica u porastu, izgleda da su sada našli pravu formulu saradnje, ali došlo je i do pregrupisavanja i do pojave nekih novih aktera. Tu govorimo o desnici između desnog centra i ekstremne desnice, koja je odgovor na prilike u Srbji danas, a ne pre 15, 20 godina, kada su se neke stranke desnice razvijale", kazao je Klačar.
On tako ističe da je zbog promene političkih prilika opala i podrška Srpskoj radikalnoj stranci.
"Konkretno u slučaju SRS-a, pojavile su se nove stranke koje više mogu da odgovore na ovo vreme nego što je to ta stranka.Kada je reč o drugim akterima poput Miše Vacića ili Levijatana, ta vrsta ekstremne desnice nema još veliku prođu u Srbiji, što je dobra vest, ali ne treba zanemariti budući veliki uticaj tri desničarske stranke koje su ušle u parlament", kazao je Bojan Klačar.
Fonet
Sociolog Nemanja Kostić kaže da uspeh desničarskih stranaka koje su ušle u parlament nije iznenađenje, zbog sniženog cenzusa i dobre kampanje, ali naglašava da neuspeh ekstremne desnice, oličene u SRS, Srpskoj desnici i Levijatanu, takođe nije neočekivan.
Kostić naglašava i da su sami javni nastupu ovih predstavnika doveli do toga da im popularnost dodatno opadne.
"Biračko telo radikala postojano je u opadanju, zahvaljujući (u najmanju ruku) neubedljivom i bledom opozicionom delovanju Vojislava Šešelja. Nešto slično se može reći i za lidere Srpske desnice i Levijatana, Mišu Vacića i Pavla Bihalija, čiji su egzibicionistički i na momente gotovo komični, ali ne i bezazleni, javni nastupi doprineli tome da čak i onaj mali deo biračkog tela koji je načelno sklon ekstremno-desničarskim idejama uskrati podršku pomenutim grupacijama i ličnostima", kazao je Kostić za Euronews Srbija.
Komentari (0)