Izbori 2022

Šta predlažu evroposlanici: Pravilnik za javne servise, privremeno nadzorno telo, promena sastava RIK

Komentari

Autor: Tanjug

08/09/2021

-

00:11

Šta predlažu evroposlanici: Pravilnik za javne servise, privremeno nadzorno telo, promena sastava RIK
Šta predlažu evroposlanici: Pravilnik za javne servise, privremeno nadzorno telo, promena sastava RIK - Copyright Tanjug/Rade Prelić

veličina teksta

Aa Aa

Predlog Nacrta Radnog dokumenta za poboljšanje izbornih uslova koji su izradili evroparlamentarci prosleđen je strankama koje sada imaju rok do 12. septembra da dostave svoje komentare, a između ostalog, u dokumentu piše da bi trebalo što pre utvrditi datume bitnih izbora najavljenih za 2022.godinu, saznaje Tanjug.

U pismu koje je upućeno strankama precizira se da će se predstojeći dijalog održati u istom formatu kao i tokom susreta u julu.

Pismo su potpisali kofasilitatori Tanja Fajon, Vladimir Bilčik i Ivica Dačić, a u dijalogu će, kako je najavljeno, takođe učestvovati i nekadašnji poslanici Evropskog parlamenta Eduard Kukan i Knut Flekenštajn.

Sledeći dijalog - 17. i 18. septembra

U Nacrtu Radnog dokumenta se ocenjuje da su učesnici julskog dijaloga pokazali svoju spremnost da se posvete procesu, kao i konstruktivan stav, te da je predviđeno da se dogovor o radnom dokumentu postigne na sledećem dijalogu 17. i 18. septembra ili najmanje šest meseci pre sledecih izbora.

Tanjug/Rade Prelić

 

 

Nacrt radnog dokumenta fokusiraće se na dve glavne teme: (prva) ravnopravan pristup medijima, pluralizam u medijima, medijska etika i standardi i (druga) integritet izbornog procesa.

Kako piše u dokumentu, Nacrt sadrži niz sugestija i konrektnih predloga za moguće korake napred, a pod uslovom da postoji dovoljno političke volje, sporazum bi se mogao postići u okviru Međustranačkog dijaloga.

Naglašava se da će kofasilitatori učiniti sve što je u njihovoj moći da utru put ka političkom sporazumu, ali istovremeno ističu da krajnji ishod leži u rukama učesnika Međustranačkog dijaloga.

Uravnoteženo predstavljanje na svim programima

Kada je reč o ravnopravnom pristupu medijima i pluralizmu u medijima, ističe se da svi mediji moraju da objave svoje tarife za političko oglašavanje pre početka izborne kampanje.

“Javni medijski servis dužan je da za vreme izborne kampanje svim proglašenim kandidatima i proglašenim izbornim listama pod jednakim uslovima obezbedi odgovarajuće vremenske intervale za njihovo političko oglašavanje”, stoji u Nacrtu dokumenta.

Takođe, navodi se da svi emiteri moraju striktno da se pridržavaju postojećeg Zakona o elektronskim medijima koji ih obavezuje da slobodno, istinito, nepristrasno, potpuno I blagovremeno obaveštavaju javnost.

Tanjug/Rade Prelić

 

 

“Neophodno je da svi informativni programi, kako terestrijalni tako i kablovski, osiguraju uravnoteženo predstavljanje stavova, saopštenja i mišljenja vlade, vladajućih partija, opozicionih stranaka i platformi, kao i stručnjaka za teme od značaja za javnost”, navodi se u dokumentu.

Kako bi se to postiglo međustranački dijalog bi, kako se navodi, mogao da predloži da se razmotri usvajanje novih propisa, u obliku obavezujućeg pravilnika za Javni medijski servis (RTS i RTV) radi boljeg regulisanja pokrivanja izborne kampanje.

Pravilnik bi mogao da odražava i nudi rešenja u skladu sa nalazima izveštaja ODIHR-a i biti usvojen nakon javnih konsultacija.

Privremeno nadzorno telo

U tom cilju, kako se navodi, može se razmatrati formiranje privremenog nadzornog tela, koje se može sastojati od jednakog broja članova REM-a i predstavnika koje predlože kofasilitatori Međustranačkog dijaloga.

Njegov sastav treba da osigura politički pluralizam i profesionalnu stručnost.

Između ostalog, pravilnik će predvideti koje aktivnosti javnih funkcinera za vreme izborne kampanje se mogu smatrati zloupotrebom njihovog položaja.

Pravilnik bi trebalo da bude pripremljen u roku od 30 dana nakon dogovora od strane učesnika Međustranačkog dijaloga.

U Nacrtu piše i da će se metodologija praćenja medija tokom izborne kampanje zasnivati na kvantitativnim i kvalitativnim parametrima, uključujući i ton izveštavanja, uzimajući u obzir prirodu emitera.

Što se tiče političkog oglašavanja na Javnom medijskom servisu (RTS i RTV), potrebno je da se odredi odgovarajući distributivni ključ, sledeći najbolju evropsku praksu.

Kako se navodi taj distributivni ključ bi trebalo da omogući svim političkim strankama i platformama koje učestvuju u narednoj izbornoj kampanji odgovarajući prostor za političko oglašavanje.

“U tom kontekstu, predstavnicima opozicije treba dati dovoljno vremena da iznesu svoje stavove i mišljenje o informativnim emisijama, a posebno u vezi sa stavovima vlade”, predlaže se u dokumentu.

Nezavisni mediji na nacionalnim frekvencijama

Takođe, navodi se i da treba razmotriti mogućnost da se nezavisnim medijima i organizacijama omogući redovno emitovanje programa na nacionalnoj javnoj frekfenciji.

Kada je reč o drugoj temi, odnosno integritetu izbornog procesa, piše da se pojedinačna odluka svakog birača mora propisno poštovati, a tajnost glasanja mora biti zagarantovana.

Ukazuje se da treba preduzeti mere kako bi se povećala transparentnost registracije birača I poverenje u biračke spiskove.

“Transparentnost finansiranja kampanje treba da se unapredi, kako bi se u predstojećim izbornim kampanjama osigurale jednake mogućnosti za konkurentske stranke i platforme”, piše u Nacrtu.

Ističe se da pravila o izborima moraju biti precizna, predvidljiva i održiva za one koji žele da učestvuju u političkom nadmetanju, kao i za birače i posmatrače izbora.

Promena sastava RIK i i istrage eventualnih pritisaka na birače

“S obzirom na neuobičajenu situaciju stvorenu bojkotom izbora određenih stranaka i platformi na poslednjim parlamentarnim izborima 2020. godine, za naredne izbore bi trebalo razmotriti nalaženje odgovarajućeg rešenja da se privremeno promeni sastav RIK-a, kako bi se povećalo poverenje u izborni proces”, piše u Nacrtu dokumenta.

Dodaje se da bi zbog toga za vreme naredne izborne kampanje mogli da se imenuju dodatni privremeni članovi RIK-a koji nisu predstavnici poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, a koje bi odredio Međustranački dijalog.

Tanjug/Rade Prelić

 

 

“Treba osigurati da odgovorni organi imaju efikasne procedure i mere za sprečavanje i, ukoliko je potrebno, temeljnu istragu neprimerenog pritiska na birače, uključujući zaposlene u državnim institucijama ili institucijama I preduzećima povezanim sa državom”, piše između ostalog u dokumentu.

U tom kontekstu, nadležni organi bi trebalo da obezbede potpunu zaštitu potencijalnim uzbunjivačima, kako je predviđeno relevantnim zakonom.

Ograničenje troškova kampanje

Birački spiskovi bi trebalo da budu dostupni javnosti, a takođe se predlaže i da se smanji limit za donacije.

“Trebalo bi razmotriti i uspostavljanje ograničenja za troškove kampanje. Treba preduzeti odgovarajuće mere kako bi se podaci o prihodima i rashodima kampanje podneli pre izbornog dana”, ističe se u dokumentu.

Na kraju se podseća da bi mere trebalo da se sprovedu šest meseci pre održavanja prvih od tri vida najavljenih izbora.

Sledeća runda Međustranačkog dijaloga uz posredovanje evroposlanika biće održana 17. i 18. septembra u Palati Srbija, potvrđeno je u pismu.

Komentari (0)

Talk of the town