Izbori 2022

Promene u biračkim odborima posle međustranačkog dijaloga - među kontrolorima i predstavnici vanparlamentarnih stranaka

Komentari

Autor: Euronews Srbija, T.K.

15/01/2022

-

18:07

Promene u biračkim odborima posle međustranačkog dijaloga - među kontrolorima i predstavnici vanparlamentarnih stranaka
Promene u biračkim odborima posle međustranačkog dijaloga - među kontrolorima i predstavnici vanparlamentarnih stranaka - Copyright RIK, Tanjug/Zoran Mirković, Sava Radovanović

veličina teksta

Aa Aa

Referendum o promeni Ustava Srbije u oblasti pravosuđa biće održan sutra, a novina u odnosu na ranije izlaske na birališta je i sastav biračkog odbora, odnosno kontrolora na biračkom mestu u koje su ušli i predstavnici vanparlamentarnih stranaka. Uprkos tome, većina vanparlamentarnih stranaka nije zadovoljna ovakvim rešenjem.

Prema propisima i odluci Republičke izbore komisije, birački odbor čine članovi parlamentarnih stranaka, a biraju se na osnovu predloga poslaničkih grupa. Međutim, nakon prošlogodišnjeg međustranačkog dijaloga, na kojem se raspravljalo i o izbornim uslovima i kontroli tokom izbornog dana, donete su odluke koje se tiču i biračkih odbora. Promene se odnose na vanparlamentarne stranke, koje su učestvovale u međustranačkom dijalogu, a koje će sada imati svoje članove i biračkim odborima. Te promene biće primenjene i na sutrašnjem referendumu.

Kako se tokom dijaloga raspravljalo o poboljšanju izbornih uslova, prema rečima učesnika, to je učinjeno kako bi se poboljšala kontrola izbornih radnji i doprinelo ravnopravnosti izbornih uslova. Dijalog se, podsetimo, vodio na dva koloseka, sa i bez posrednika iz Evropskog parlamenta, te je i povodom ovog pitanja bilo nesuglasica između onih koji su učestovali u jednom ili drugom dijalogu.

Ko čini biračke odbore

Birački odbori su organi za sprovođenje izbora koji neposredno sprovode glasanje na biračkom mestu, obezbeđuju pravilnost i tajnost glasanja, utvrđuju rezultate glasanja na biračkom mestu, staraju se o održavanju reda na biračkom mestu za vreme glasanja i obavljaju druge poslove, u skladu sa zakonom i aktima Republičke izborne komisije. Formira ih Republička izbona komisija za svako biračko mesto.

Kada je reč o ovogodišnjem referendumu, biračko telo, prema odluci RIK-a čine predsednik, zamenik predsednika i još četiri člana i njegovi zamenici. Međutim, u skladu sa odlukom međustranačkog dijaloga, u biračkom odboru biće i jedan član neparlamentarne stranke i njegov zamenik. Sve članove imenovala je RIK 8. januara.

S obzirom da u Srbiji postoji 8.150 biračkih mesta, to podrazumeva 81.500 članova biračkih odbora. Vanparlamentarne stranke su, prema dogovoru u međupartijskom dijalogu dobile još dva mesta u biračkim odborima, po formuli "10 + 2".

U ovoj formuli, 10 članova su predsednik biračkog odbora, četiri člana i njihovi zamenici, dok su preostala dva, član i zamenik,  iz neparlamentarnih stranaka.

Iako je ovaj vid kontrole procesa glasanja na referendumu dogovoren, što je, prema navodima vlasti, direktno proisteklo iz međustranačkog dijaloga, stranke iz opozicije nisu u potpunosti zadovoljne čitavim procesom koji je prethodio rasporedu kontrolora.

Sastanak Kontrolnog tela Međustranačkog dijaloga koje određuje  članove za svaku vanparlamentarnu političku organizaciju u biračkim odborima za praćenje referenduma održan je 5. januara.

Šta kaže vlast, a šta opozicija

Predsednica Stranke moderne Srbije Tatjana Macura posle sastanka je izjavila da njena stranka nije dobila mogućnost da ima članove u biračkim odborima.

"Taj uslov je postavila jedna politička organizacija koja je potpisnik zaključaka dijaloga koji je vođen bez evroposlanika, čime se anuliralo sve ono što je postignuto u dijalogu sa evroparlamentarcima", rekla je Macura.

Ona smatra da je tako napravljena diskriminušuća atmosfera prema građanskom delu opozicije, budući da su potpisnice sporazuma postignutog u dijalogu bez evroparlamentaraca, isključivo desne i ekstremno desne organizacije.

Takođe, povodom određivanja broja kontrolora, predsednik Nove stranke Aris Movsesijan rekao je za Euronews Srbija da je ta stranka i organizacije okupljene oko nje kasnije dobila svoju kvotu za biračke odbore i to ocenio kao "nekorektno ponašanje vlasti".

"Sređivali smo spiskove pred Božić. To smo uradli, ali je nekorektno ponašanje vlasti i o tome ćemo obavestiti evroparlamentarce koji dolaze krajem meseca. Takođe, mi imamo desetak organizacija, i to što smo priložili svoju platfomu je bila dobra volja da olakšamo dijalog, a to je iskorišćeno da nama daju isti broj kao nekim pojedinačnim strankama", kazao je Movsesijan.

On je rekao da grupacija oko Nove stranke ima oko 1.200 kontrolora, te da će takođe biti jedan od članova biračkog odbora, na biračkom mestu u beogradskoj opštini Palilula.

"Naravno reč je i o mestima, nama su dali Merošinu ili okolna sela. Recimo ja neću biti u odboru na mom biračkom mestu već na nekom drugom. Strogo ćemo kontrolisati sve, posebno kada su u pitanju epidemiološki uslovi. Od 20 časova se kontorlišu sertifikati u objektima, ja ću kontrolisati i po zatvaranju biračkog mesta u tom slučaju”, naveo je predsednik Nove stranke.

Sa druge strane, član Socijalističke partije Srbije Đorđe Milićević istakao je da je ranije u okviru međustranačkog dijaloga došlo do kompromisa da i vanparlamentarne strane imaju svoje predstavnike, kako u RIK-u, tako i u biračkim odborima i da ne postoji ništa sporno u tome.

"Kroz dijalog se došlo do kompromisnog rešenja da i vanparlamentarne stranke imaju svoje stalne predstavnike u RIK 66+6,  kao i predstavnike u odborima, 1+1", kazao je Milićević za Euronews Srbija.

On je rekao da kvote određuje Republički zavod za statistiku i da je "nemoguće da imate kontrolore iz jedne političke stranke, već se radilo na tome da to bude mešoviti politički sastav".

Nezavisni posmatrači

Takođe, glasanje na referedumu pratiće i nezavisni posmatrači, članovi nevladinih organizacija, koji nisu deo biračkih odbora. Oni posmatraju proces i beleže dešavanja, ne reaguju na licu mesta, već kasnije podnose svoje izveštaje.

Posmatračka misija nevladine organizacije Crta planira da prati proces glasanja na referendumu povodom izmena Ustava Republike Srbije u delu o pravosuđu u nedelju 16. januara, ali konačna odluka zavisiće od epidemiološke situacije.

"Više od 800 posmatrača treba da prati dan referenduma kako na glasačkim mestima tako i dešavanja van glasačkih mesta. Posmatrači će biti prisutni i u Republičkoj izbornoj komisiji i pratiti njen rad", navela je Crta.

Dodatnu buru kada je održavanje referenduma u pitanju izazvala je i pogoršana epidemiološka situacija u zemlji, te je RIK nakon apela upravo organizacije Crta, izdao i Uputstvo za sprovođenje glasanja na referendumu u uslovima epidemije zarazne bolesti kovid 19.

Upravo je epidemiološka situacija razlog zbog kojeg će i CeSID "u limitiranoj misiji" pratiti referendum.

To, kako su saopštili, podrazumeva praćenje rada RIK i ograničeno posmatranje između 230 i 250 glasačkih mesta kroz rad 23 mobilna tima.

CeSID je naveo da tokom referendumskog dana neće izlaziti sa procenom izlaznosti ni procenom rezultata posle zatvaranja birališta, a da će uočene nepravilnosti objaviti mrežama i sajtu.

Komentari (0)

Talk of the town