Igre 
Gerilski rat ekoloških aktivista: Kako su "žrtve" borbe za čistiju planetu postala čuvena umetnička dela
Komentari07/01/2023
-16:13
Napadi ekoloških aktivista na čuvene slike velikih slikara u galerijama širom Evrope bili su među događajima koji su obeležili 2022. godinu u sferi kulture.
Budući da su se u većini slučajeva vinovnici uvežbanim potezima super-lepkom lepili za ramove slika, muzejske zidove i podove dlanovima (pa čak i čelom!), imali su dovoljno vremena da javnosti prenesu svoju poruku i ukažu na svoje ciljeve, pre nego što ih, ne bez mnogo truda, osoblje odlepi od neprocenjivih umetnina.
"Šta je važnije: umetnost ili život? Je li vam važnije da zaštitite sliku, nego da zaštitite planetu i ljude?", rekle su dve aktivistkinje pokreta "Just Stop Oil", kada su se zalepile za ram čuvene Van Gogove slike "Suncokreti".
One, kao i njihove "kolege", želele su da pošalju poruku da je "poslednji trenutak da se spase planeta".
"Bacanje hrane na slike izazvano činjenicom da se glas protesta ekoloških aktivista već decenijama ne čuje", kaže za Euronews Srbija teoretičarka kulture Milena Dragićević Šešić. Zato su, kaže ona, aktivisti odlučili da "udare" tamo gde je kapitalizam najosetljiviji: da napadnu nešto što je vrednost, kulturna, ali i materijalna.
Povezane vesti
"Ja se naravno sa tim uopšte ne slažem, ali samo kažem da je to pokazatelj nečujnosti svega onoga što oni rade i to ne njihovom krivicom, nego krivicom svih onih koji su na vlasti, a ne žele da ih čuju, jer su u sprezi sa ekonomskim moćnicima, a sa druge strane u sprezi i sa medijima koji, ako se ne napravi nešto spektakularno, ako se ne napravi nešto što će stvarno tako da bude atraktivno, onda oni neće o tome izvestiti", objašnjava ona.
"Postignuto je da se priča o problemu"
U Beogradu postoji i jedan konstruktivniji način saradnje sfera umetnosti i ekološkog aktivizma. Reč je o projektu "Dah teatra" "Drveće pleše", predstavi koja se bavi važnošću očuvanja drveća.
Dijana Milošević, direktorka "Dah teatra" za Euronews Srbija kaže da je ohrabruje činjenica da su današnji ekološki aktivisti u Evropi i svetu mahom mladi ljudi.
"Neke akcije moraju da se urade. Naravno, ja sam protiv uništavanja umetničkih dela - ako se već uništava planeta, ne treba da doprinosimo uništavanju na nekom drugom nivou. Mislim da dolazimo u fazu gde samo kroz saradnju umetnika, aktivista, naučnika, ekonomista, sociologa, možemo da napravimo neku realnu promenu. Umetnost tu ima veliku prednost da je veoma kompleksna, da može da postavi puno važnih pitanja i da utiče direktno na sva tri nivoa ljudskog bića - intelektualni, duhovni i emotivni", ističe Milošević.
Navodeći primer predstave "Drveće pleše" koja će se ponovo igrati od aprila u Studentskom parku, kaže da su sugrađani odlično reagovali na nju i bili motivisani da se zainteresuju na temu očuvanja drveća.
"Zaista se radi o podizanju svesti i vidljivosti, važnosti očuvanja drveća za naše živote. Naučnici kažu da ukoliko nema drveća, nema ni ljudskih bića", kaže direktorka "Dah Teatra".
Njoj se dopala ideja jedne od aktivistkinja koja je bacila supu na Van Gogove "Suncokrete" da bi umetnik podržao njihove ciljeve.
Povezane vesti
"Mislim da bi Van Gog kao umetnik imao veliku osetljivost na uništavanje biodiverziteta. U svakom slučaju postignuto je da se priča o ovom problemu", istakla je sagovornica Euronews Srbija.
"Akcije ipak naškodile ekološkim ciljevima"
Pažnju su aktivisti svakako privukli. Nizali su se naslovi: "Supom na Van Goga", "Klimatski aktivisti se zalepili za Gojine slike", "Klimtovu poznatu sliku polili crnom tečnošću"... Oni veruju da su uspeli da skrenu pažnju na problem.
Međutim, brojna istraživanja ukazuju da je "Just Stop Oil" možda više naškodio ciljevima boraca za očuvanje životne sredine, nego što im je doprineo, uključujući i studiju Univerziteta u Tornontu, koja je beležila reakcije ljudi na različite vidove protesta.
Povezane vesti
Jedna od društvenih akcija koju su ispitanici ocenjivali bila je usmerena na sprečavanja testiranja lekova na životinjama, a njeni učesnici oslobodili su četvoronožne "zatočenike" iz jedne ustanove, tako što su drogirali čuvara.
One aktiviste koji su preduzimali ekstremnije korake, ispitanici su ocenjivali kao manje moralne, u odnosu na one koji su učestvovali u umerenim protestima, kao što su mirne šetnje. Uopšte su pokazivali manju emocionalnu povezanost i društveno poistovećivanje sa onima koji su se okretali radikalnijim metodama, pa je zaključak naučnika bio da su efekti takve vrste akcija ograničeni.
Sagovornica Euronews Srbija potvrđuje da su takvi rezultati najverovatnije u skladu sa realnim stanjem.
Euronews
"Možda možemo reći da su ti aktivisti makar postigli da se to čuje, ali i nisu postigli svoj cilj, jer je javno mnjenje uvek protiv ekstremizma", ukazuje Milena Dragićević Šešić.
Zbog svega toga, steče se utisak da su ovakvim vidom aktivizma pripadnici pokreta "Just Stop Oil" ne samo "promašili temu", nego i naneli dublju štetu borbi za zdraviju životnu sredinu.
To je mišljenje i dr Darka Nadića, profesora političke i socijalne ekologije na Fakultetu političkih nauka, koji smatra da su napadima na galerije ovi aktivisti "uspeli da unište sve što su drugi ekološki pokreti radili i za šta su se zalagali i borili u proteklih četrdeset do pedeset godina".
"Ne daj Bože nekome da kažete danas da ste ekološki aktivista - neće vas pustiti u muzej", rekao je ranije dr Nadić za Euronews Srbija.
Nasuprot ekstremnim akcijama koje dele javnost, naš sagovornik smatra da budućnost ekoloških pokreta leži u prosvećivaju ljudi i emancipovanju. Kao primer radikalnog pokreta koji je počeo skandaloznih i provokativnih akcija, navodi američku PETA, društvo koje se bori za prava životinja, ali koji se "nisu trudili da bilo šta unište ili da pokažu da žele da unište“.
"Mislim da je američka PETA učinila mnogo da se emancipuju ljudi pogotovo po pitanju odnosa prema životinjama, stvaranja nekih drugih načina ishrane, veganstva i tako dalje, Krenuli su sa nekim nasilnim metodama, ali su na kraju kao deca iz puberteta izrasli u ljude i shvatili da mora da se radi malo konstruktivnije", istakao je tada dr Nadić.
Komentari (0)