Istorijski dokazi otkrivaju: Kako je Titanik stekao reputaciju "nepotopivog broda"?

Više od jednog veka nakon tragičnog potonuća Titanika, reč "nepotopiv" i dalje prati njegovo ime kao senka istorijske ironije. Brodolom od 15. aprila 1912. godine, koji je odneo živote više od 1.500 putnika, ostao je u kolektivnom sećanju ne samo zbog razmera katastrofe, već i zbog ključne fraze koja joj je naizgled prethodila: "Titanik je bio nepotopiv".

Dan nakon katastrofe, Njujork Tajms je na naslovnoj strani objavio: "Direktor White Star Line-a je insistirao na tome da je Titanik nepotopiv čak i nakon brodoloma". U filmu Džejmsa Kamerona iz 1997. godine, fraza "Dakle, ovo je brod za koji kažu da je nepotopiv?" izgovara se neposredno pre ukrcavanja glavnih junaka. A u romanu "Svako za sebe" Beril Bejnbridž, Titanik se takođe pominje kao "nepotopivi brod".

profimedia

Uprkos tome, desetine savremenih izvora - od Vikipedije do britanskog Nacionalnog pomorskog muzeja, insistiraju na tome da Titanik nije bio opisivan kao nepotopiv pre svog prvog putovanja. Štaviše, 1999. godine, predavač Ričard Hauels sa Univerziteta u Lidsu tvrdio je: "Nije verovatno da je celokupno stanovništvo smatralo Titanik jedinstvenim, nepotopivim brodom pre njegovog polaska". Kako je objasnio, "kada je vest o katastrofi postala poznata, priča se potpuno promenila - kao da je Titanik od samog početka smatran nepotopivim od strane svih".

Međutim, čini se da novi istorijski izvor opovrgava ovu naraciju. Nepoznati dokument iz 1911. godine izričito opisuje Titanik i njegov gotovo identičan sestrinski brod, Olimpik, na sledeći način: "...ova dva veličanstvena broda su projektovana da budu nepotopiva".

Istoričar Džošua Alen Milford, stručnjak za istoriju Titanika, tvrdi da ideja o "nepotopivom brodu" nije bila izum kasnije mitologije, već rasprostranjeno uverenje tog vremena. Kako napominje, nakon sudara Olimpika sa HMS Hawke u septembru 1911. godine, utisak da su brodovi White Star Line-a otporni na sve već se ukorenio u javnosti. "To je bio jedan od razloga zašto su očekivanja za Titanik bila toliko visoka", naglašava.

profimedia

Kompanija proizvođač, Harland & Wolff, ponosna na svoje brodograditeljsko znanje, rano je opisala i Olimpik i Titanik kao "praktično nepotopive". Slične reference se mogu naći i u specijalizovanom pomorskom časopisu The Shipbuilder, koji je koristio ovaj termin još u fazi izgradnje brodova.

Još jedan dokumentovani izvor dolazi iz Irish News i Belfast Morning News, u članku iz juna 1911. godine, kada je Titanik porinut. Novine detaljno opisuju nepropusne pregrade i nepropusna vrata broda, zaključujući da je "praktično nepotopiv".

profimedia

Čak je i sam kapetan Titanika, Edvard Smit pojačao ovu naraciju. Godine 1907. izjavio je: "Ne mogu da zamislim bilo kakvu situaciju koja bi mogla izazvati potonuće broda. Ne mogu da zamislim nikakvu katastrofalnu nesreću... moderna brodogradnja je prevazišla tu fazu".

Gore navedeno otkriva veoma drugačiju sliku od one koja je preovladavala poslednjih decenija. Titanik, iako nije reklamiran sa fanfarama kao "nepotopivi brod", čini se da je već bio ustoličen u svesti javnosti i stručnjaka kao tehnološko čudo — i kao simbol nove ere "praktične besmrtnosti" na moru.

Fraza "nepotopiv", dakle, možda i nije bila mit. Možda je bila samo... preuranjena.