Od kukurikanja petla do kucača na prozore: Kako su se ljudi budili pre modernih alarma

Od sveća iz kojih su svakog sata ispadale metalne igle do ljudi koji kucaju na prozore u industrijskoj Britaniji, ljudi su kroz istoriju smišljali mnoge domišljate načine da se probude na vreme.

Tokom industrijske revolucije u Velikoj Britaniji, nove fabrike suočile su se s potrebom za strogim poštovanjem vremena – uključujući mnogo preciznije početke smena za radnike. Radnik koji bi zakasnio čak i pet minuta mogao je da uspori čitavu proizvodnu liniju i time smanji profit poslodavca. Zbog toga im je bio potreban način da se probude na vreme, naročito tokom mračnih zimskih meseci. Iako su rani budilnici tada već postojali, bili su previše skupi za prosečnog radnika, piše BBC.

Fabrike su pokušavale da koriste zviždaljke i zvona kako bi probudile i pozvale radnike, ali to se često pokazivalo nepouzdanim. Umesto toga, pojavilo se čitavo zanimanje posvećeno buđenju ljudi – takozvani "kucači na prozore" (knocker uppers).

Ti "ljudski budilnici" prolazili bi ulicama, a ponekad i čitavim kvartovima, kucajući ili lupkajući po prozorima – ili čak gađajući ih graškom – objašnjava Arunima Data, vanredna profesorka istorije na Univerzitetu Severni Teksas.

"Stajali bi tu dok ne dobiju odgovor od svojih klijenata – nisu se pomerali dok se osoba zaista ne probudi", kaže ona.

Zapravo, poslovi slični "kucačima na prozore" postojali su i u mnogim drugim društvima širom sveta, kaže Arunima Data, posebno u muslimanskim zajednicama tokom Ramazana, kada ljudi moraju da ustanu rano kako bi se pomolili i pojeli prvi obrok pre svitanja.

Kukurikanje petla

Pre nego što su lični budilnici postali široko rasprostranjeni, ljudi su se često budili zahvaljujući prirodnim signalima i svakodnevnim rutinama, objašnjava Fatima Jakut, australijska profesorka zdravlja sna.

"Dnevna svetlost bila je jedan od glavnih signala. U mnogim predindustrijskim društvima svakodnevni život pratio je ritam izlaska i zalaska sunca, što je prirodno oblikovalo cirkadijalne ritmove", kaže ona. 

Cirkadijalni ritam određuje vreme spavanja i buđenja i jedan je od dva glavna procesa koji upravljaju našim snom. Drugi je pritisak sna koji se tokom dana postepeno povećava.

"Zajedno objašnjavaju zašto uveče zaspimo, zašto ostajemo u snu i zašto se ujutru ponovo budimo", kaže Jakut.

Saša Hendli, profesorka istorije na Univerzitetu u Mančesteru kaže da bi izbegla uobičajenu priču da su svi u predindustrijskom svetu jednostavno živeli prema smeni svetlosti i tame. Umesto toga, kaže ona, ljudi su obično koristili kombinaciju telesnih navika i tehnoloških sredstava kako bi organizovali svoje radno vreme.

"Religijski motivi su, na primer, bili veoma važan razlog zbog kojeg su ljudi držali uređaje za merenje vremena pored kreveta. Želeli su da stignu u crkvu u određeno vreme ili da rano ujutru izgovore jutarnje molitve, jer su verovali da ih to približava Bogu", kaže ona. 

Zvuci buđenja životinja mogli bi se smatrati prvim "zvučnim budilnicima" za ljude. Kukurikanje petla u zoru često je signal da je dan počeo, kaže Hendli.

"Hor ptica u zoru" takođe je bio važan signal, kaže Metju Čempion, vanredni profesor istorije na Univerzitetu u Melburnu.

Zvona su bila još jedan raširen signal za buđenje, kaže Saša Hendli. Posebno u srednjovekovnoj i ranoj modernoj Zapadnoj i Centralnoj Evropi, život je bio organizovan oko parohijske zajednice, objašnjava ona, i ljudi su koristili crkvena zvona, koja je zvonar zvonio svakog sata, kako bi započeli i organizovali svoj dan.

"Osoba koja zvoni zvono koristila je peščani sat da prati vreme", kaže ona.

Drevni budilnici

Postoje i mnogi primeri veoma ranih personalizovanih budilnika. 

"Ovo nije svet bez budilnika", kaže Hendli. Oni su samo funkcionisali na drugačije načine, koristeći vodu ili plamen da pokrenu signal i probude nekoga u blizini.

Svećni satovi, sa oznakama za praćenje prolaska vremena, postoje još od drevne Kine. Ponekad su bili domišljato napravljeni tako da igla padne u malu metalnu posudu otprilike svakog sata, objašnjava ona. 

Christophe Chavan / AFP / Profimedia

Vodeni satovi korišćeni su vekovima, a filozofu Platonu se pripisuje da je u 5. veku p.n.e. prvi prilagodio jedan za funkciju budilnika. On je zarobio vazduh unutar posude u koju je tekla voda, kako je nivo vode rastao, rastao je i pritisak, što je na kraju dovodilo do glasnog zvižduka.

Prvi mehanički satovi – sa oscilujućim mehanizmom koji meri vreme pojavili su se krajem 13. i početkom 14. veka.

Kucači na prozore

Izrada satova značajno se razvila u 17. veku, kaže Saša Hendli, i postoje dokazi da su ljudi "pravili svoje budilnike kada su putovali, na primer". Prvi poznati mehanički budilnik izumljen je 1787. godine, iako je tek nakon prve registracije patenta 1876. godine proizvodnja postala šira. Ipak, ovi navijani budilnici bili su nepouzdani i previše skupi da bi bili dostupni većini ljudi.

Tokom industrijske revolucije potrebe za snom mnogih ljudi promenile su se, i "kucači na prozore" sa svojim šipkama, štapovima i bacačima graška postali su uobičajeni u rastućim industrijskim gradovima kao što su Lids, Mančester i istočni London.

"Kucači na prozore bi ostajali budni cele noći i često počinjali da bude ljude već u 3 ujutru", kaže Arunima Data.

Ponekad su kucači na prozore bili toliko uporni u buđenju svojih "klijenata" da bi se komšije žalile, pa bi čak dolazilo i do tuča, kaže Data, koja je proučavala policijske izveštaje i novinske članke iz tog vremena. 

"Pojavljuju se i u mnogim magazinima ili karikaturama. Kada se komšije svađaju zbog toga što su probuđeni iako nisu želeli da budu probuđeni", dodaje ona. 

Slična zanimanja pojavila su se i u drugim evropskim zemljama tokom 19. veka. U Italiji su imali "hooters", kaže Arunima Data. U Francuskoj su imali "reveilleurs". Oni su bili još manje suptilni od kucača na prozore: koristili su oštre zvižduke da probude svoje klijente.

Do 1920-ih, zanimanje kucača na prozore uglavnom je nestalo, kako su budilnici postali sve češći i pristupačniji. 

"Lični budilnici postali su široko korišćeni krajem 19. i početkom 20. veka. Njihovo širenje pratilo je porast industrijalizacije i uvođenje veštačkog osvetljenja. Dnevne rutine, koje su nekada bile fleksibilnije, postepeno su se organizovale prema satu", kaže Fatima Jakut.