Igre 
Godišnjica smrti Josipa Broza: Tito i Jugoslavija u fotografijama
Komentari04/05/2022
-07:27
Bilo je tačno 18.50 sati 4. maja 1980. godine kada su TV prijemnici na 30 sekundi bilo "zatamljeni", a onda se na malim ekranima pojavio spiker Miodrag Zdravković i izgovorio: "Umro je drug Tito."
Josip Broz Tito, lider Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) i doživotni predsednik Socijalističke federativne republike Jugoslavije (SFRJ), preminuo je pre 42 godine, prema zvaničnim informacijama tog 4. maja u 15 časova i 5 minuta u Ljubljani.
Rođen je u Kumrovcu, u Zagorju, u mešovitoj hrvatsko-slovenačkoj porodici 7. maja 1892. godine. Iako je poznato da to nije tačan datum, tokom njegove vladavine kao dan rođenja obeležavan je 25. maj, pod nazivom - Dan mladosti. Proslavljan je nizom manifestacija, čija je kulminacija bio veliki slet održavan na stadionu JNA, u skladu sa široko negovanim kultom ličnosti.
profimedia
Kao austrougarski vojni obveznik učestvovao je u Prvom svetskom ratu, izvesno vreme i na srpskom frontu. Po njegovom svedočenju taj period delom provodi kao zatočenik u Petrovaradinskoj tvrđavi. U Galiciji, u borbama s ruskim trupama, ranjen je i zarobljen 1915. godine, pa je kraj Prvog svetskog rata, odnosno izbijanje revolucija februara i novembra 1917, dočekao u Rusiji.
Bravar, aktivista, mačevalac, lovac, vođa...
Zvanična biografija je posle Brozove smrti mnogo puta osporavana, tokom decenija su se ispredale bajke i legende, pa možda za sada i dalje ostaje jedino nepobitan datum smrti jedne od najvažnijih ličnosti svog vremena.
"Bio je bravar, ambiciozni partijski aktivista, dobar mačevalac, vođa antifašističkog otpora u Jugoslaviji, strastveni lovac, diktator, ljubitelj duvana i jahanja, neprikosnoveni lider država koje nisu pripadale nijednom hladnoratovskom bloku, fotogaf i pijanista, vizionar jugoslovenskog puta u komunizam, hedonista, `srbomrzac` i `najveći neprijatelj hrvatskog naroda` u istom trenutku, egzekutor političkih neistomišljenika, najveći humanista i borac za slobodu ugnjetenih i malih u 20. veku", izjavio je istoričar Predrag Marković, povodom predstavljanja knjige koju je napisao "Tito - kratka biografija" (izdanje Muzeja Jugoslavije, 2015).
U zvaničnim biografijama, Posle drugog svetskog rata, navođeno je da je Tito učestvovao u i Oktobarskoj revoluciji, a da se u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca vratio krajem oktobra 1920. i ubrzo priključio Komunističkoj partiji iako se sindikalnim radom bavio i ranije.
Tanjug/Muzej Jugoslavije/Petar Obradović
Povezane vesti
Godine 1937, Broz izbija na čelnu poziciju unutar KPJ, posle smenjivanja i streljanja Milana Gorkića (Josip Čižinski), prethodnog lidera te partije.
Komandant i hedonista
Kao vođa KPJ predvodio je u Drugom svetskom ratu partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije). Od Drugog zasedanja AVNOJ-a, novembra 1943, nosio je zvanje - maršal Jugoslavije.
Lider KPJ bio je od 1937. do 1980. godine, a 1953. godine postao je i doživotni predsednik Socijalističke federativne republike Jugoslavije, što je i ostao do smrti 1980. godine.
Osim borbe protiv okupatora, jedinice pod njegovom komandom sprovele su i komunističku revoluciju, tokom i nakon rata, tokom koje su, između ostalog, u sprovođenju revolucionarne "pravde" nestale i desetine hiljada nekomunista, pod vidom "borbe protiv saradnika okupatora".
Godine 1948. odbacio je Rezoluciju Informbiroa komunističkih partija, kojom je osuđen on i KPJ. U teškim okolnostima, odoleo je snažnom Staljinovom pritisku, nakon čega je godinama balansirao između Istoka i Zapada.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Tito je i bio jedan je od osnivača Pokreta nesvrstanih, uz Nehrua, Nasera, i Sukarna, a njegova uloga u tom Pokretu, u poznijoj fazi, posebno je upamćena po doslednom nastojanju da se nesvrstani zadrže po strani od uticaja pojedinih problokovski opredeljnih članica.
Povezane vesti
Bio je i počasni član svih akademija u Jugoslaviji i mnogih u inostranstvu. Odlikovan je gotovo 70 puta u zemlji i inostranstvu.
ASSOCIATED PRESS
Tito je bio i veliki hedonista - nije krio da voli da pojede, popije i zaigra, a znao je i da zasvira klavir. I voleo je da se druži sa brojnim poznatim ličnostima, pa tako i sa zvezdama Holivuda, koji su u Jugoslaviju dolazili sedamdesetih godina 20. veka zbog uloga u nekim od najpoznatijih partizanskih filmova.
profimedia
Pre nekoliko godina, javnost u Srbiji imala je priliku da vidi "Titovu sobu tajni" - serijal Filmskih novosti sastavljen od nekoliko hiljada metara filmske trake, snimljene u vreme epohe Josipa Broza Tita (od 1945. do 1980.), koja nikada, zbog cenzure, trenutne "nepodobnosti" nekih ličnosti ili nekih drugih razloga nije montirana.
Povezane vesti
Za jedne ostaje najveći sin jugoslovenskih naroda i narodnosti, svetski priznat političar i "glavni šraf u nekadašnjoj osovini - bratstvo i jedinstvo", dok je za druge strani špijun koji je radio na podrivanju nacionalnih interesa i identiteta jedne od suprotstavljenih strana.
Sahrani Josipa Broza Tita, u Beogradu, prisustvovao je više od 200 visokih ličnosti iz celog sveta. Socijalistička Jugoslavija nadživela ga je svega desetak godina.
Preporuka za vas
Komentari (0)