Noćna mora za arahnofobe: Otkriven "megalopolis paukova" sa najvećom mrežom na svetu (FOTO)

Istraživači su otkrili više od 111.000 paukova koji uspevaju da opstanu u, kako se čini, najvećoj paukovoj mreži na svetu, duboko u mračnoj pećini na granici Albanije i Grčke.

Neverovatna kolonija sastoji se od ogromne mreže u delu pećine do kog ne dopire nikakva svetlost, navodi se u studiji objavljenoj 17. oktobra u časopisu "Subterranean Biology". Mreža se prostire na 106 kvadratnih metara duž zida uskog, niskog prolaza blizu ulaza u pećinu. Istraživači ističu da je sastavljena od više hiljada pojedinačnih mreža u obliku levka.

Prema rečima glavnog autora studije, Ištvana Uraka, vanrednog profesora biologije na Univerzitetu Sapientia u Transilvaniji u Rumuniji, ovo je prvi dokaz kolonijalnog ponašanja kod dve uobičajene vrste paukova i verovatno najveća paukova mreža na svetu.

Urak je u mejlu za Live Science rekao: "Prirodni svet i dalje krije bezbroj iznenađenja. Kada bih pokušao da opišem sve emocije koje su me preplavile kad sam video mrežu, izdvojio bih divljenje, poštovanje i zahvalnost".

 

 

Ovaj "megalopolis paukova" nalazi se u takozvanoj Sumpornoj pećini – šupljini koju je izdubila sumporna kiselina nastala oksidacijom vodonik-sulfida u podzemnim vodama. Iako su istraživači otkrili nove, intrigantne detalje o koloniji, oni nisu prvi koji su je videli.

Speleolozi iz Češkog speleološkog društva prvi su je uočili 2022. tokom ekspedicije u kanjonu Vromoner, a tim naučnika je 2024. ponovo posetio pećinu i uzeo uzorke koje je Urak kasnije analizirao, pre nego što je i sam organizovao novu ekspediciju u Sumpornu pećinu.

Analiza je pokazala da u koloniji žive dve vrste paukova: Tegenaria domestica i Prinerigone vagans. Tokom posete pećini, Urak i njegove kolege procenili su da tamo živi oko 69.000 primeraka vrste T. domestica i više od 42.000 primeraka vrste P. vagans. DNK analize su potvrdile da su upravo te dve vrste dominantne u koloniji.

Unsplash

Urak navodi da je kolonija u Sumpornoj pećini jedna od najvećih ikad dokumentovanih, a da te dve vrste ranije nisu bile poznate po zajedničkom životu i saradnji. Obično se nalaze blizu ljudskih naselja, ali ovo je "jedinstven slučaj dve vrste koje koegzistiraju u istoj strukturi mreže, i to u ovako velikom broju", objašnjava Urak.

U normalnim okolnostima, T. domestica bi verovatno lovila P. vagans, ali nedostatak svetlosti u pećini može da utiče na vid paukova, navodi se u studiji.

Umesto toga, pauci se hrane takozvanim biljnim komarcima, koji pak jedu bele mikrobne biofilmove - sluzave naslage koje štite mikroorganizme od spoljašnjih uticaja.

Kroz pećinu protiče sumporna voda koja sadrži vodonik-sulfid i time omogućava opstanak mikroba, insekata i njihovih predatora.

Analiza sadržaja creva pokazala je da ishrana bogata sumporom utiče na mikrobiom paukova, čineći ga znatno siromašnijim u odnosu na mikrobiom jedinki iste vrste koje žive izvan pećine. Molekularni podaci takođe su pokazali da su genetički različiti od svojih rođaka iz spoljnog sveta, što ukazuje na adaptaciju na mračno, neprijateljsko okruženje.

Urak kaže da je važno očuvati koloniju, iako je pećina smeštena između dve države, što može otežati zaštitu.

U međuvremenu, istraživači rade na novoj studiji koja će otkriti još detalja o stanovnicima Sumporne pećine, dodaje on.