Naučnici otkrili najveće nalazište zlata na planeti: Problem je u tome što je "nevidljivo"
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Japan je pronašao potencijalno idealno mesto za izgradnju komercijalnog podvodnog rudnika zlata, iako pitanje da li bi takav projekat uopšte trebalo realizovati izaziva sve žešću međunarodnu raspravu.
U potopljenom vulkanskom krateru kod jugoistočne obale Japana istraživači su identifikovali dimnjake takozvanih "crnih pušača" i hidrotermalne humke koje aktivno stvaraju ogromne količine zlata.
Ove hidrotermalne strukture ne izbacuju samo sićušna zrnca ovog dragocenog metala, već stvaraju i takozvano "nevidljivo zlato", koje nije moguće uočiti golim okom niti standardnim mikroskopom.
Zlato je umesto toga zarobljeno unutar materijala na morskom dnu, a koncentracije u ovom podvodnom krateru najveće su ikada zabeležene bilo gde u svetu, prenosi Science Alert.
Otkriće je objavljeno u časopisu Scientific Reports, svega nekoliko meseci nakon što je međunarodni tim naučnika upozorio da aktivne hidrotermalne izvore na morskom dnu treba zaštititi od interesa komercijalnih rudarskih kompanija.
Hidrotermalni izvori otkriveni još 2015. godine
Hidrotermalni izvori Higaši-Aogašima otkriveni su 2015. godine unutar japanske isključive ekonomske zone. Do danas nije poznato koliko bogat morski svet naseljava ova hidrotermalna polja.
All Film Archive/Buena Vista Pictures / Mary Evans Picture Library / Profimedia
Međutim, mnogo je jasnije koliko zlata ona sadrže.
Povezane vesti
Istraživači sa Univerziteta Šizuoka, Univerziteta Vaseda i Univerziteta u Tokiju analizirali su uzorke stena prikupljene sa hidrotermalnih polja koja se nalaze oko 350 kilometara južno od Tokija.
Koristeći sekundarnu jonsku masenu spektrometriju (SIMS), izuzetno osetljivu metodu za otkrivanje veoma malih količina zlata, istraživački tim pronašao je skrivena nalazišta zlata "izuzetno visokog kvaliteta".
"Nevidljivo zlato" sakriveno u piritu
Ove nevidljive nanočestice skrivene su unutar pirita, sulfidnog minerala koji nastaje iz vrelih fluida bogatih metalima koji izbijaju iz morskog dna.
Pirit je sjajna mešavina gvožđa i sumpora, a zbog svog izgleda često nosi nadimak "zlato za budale".
Ipak, ispostavlja se da je upravo taj materijal sve vreme krilo pravo zlato u svojoj unutrašnjosti.
Kako su istraživači utvrdili, zlato može biti zarobljeno u piritu u obliku nanočestica ili čak kao pojedinačni atomi ugrađeni u samu hemijsku strukturu minerala.
Oba oblika pronađena su u kalderi Higaši-Aogašima.
Povezane vesti
Autori studije zaključuju da pirit iz ovog podvodnog kratera "trenutno sadrži najveću koncentraciju zlata na svetu".
Ovo nalazište nalazi se i na relativno maloj dubini u poređenju sa drugim hidrotermalnim izvorima bogatim zlatom koje Japan takođe razmatra za buduću eksploataciju.
Zbog pristupačnosti i izuzetno visokog sadržaja zlata, kaldera Higaši-Aogašima predstavlja izuzetno privlačnu lokaciju za potencijalni budući rudnik.
Povezane vesti
Rudarenje ili očuvanje jedinstvenog ekosistema?
Aktivni hidrotermalni izvori stvaraju jedinstvena staništa koja omogućavaju opstanak brojnih specijalizovanih organizama, uključujući rakove, cevaste crve, sunđere, korale, ali i pojedine vrste kraba, riba i hobotnica.
NOAA / Sciencephoto / Profimedia
Iako se o tome godinama raspravlja, danas na morskom dnu ne postoji nijedan funkcionalan komercijalni rudnik zlata.
Naučnici širom sveta i dalje pokušavaju da pronađu jeftin i efikasan način za izdvajanje "nevidljivog zlata" iz materijala sa morskog dna.
Prethodni pokušaj otvaranja podvodnog rudnika kod obale Papue Nove Gvineje propao je nakon što se kompanija koja je vodila projekat suočila sa finansijskim problemima i snažnim protestima zbog mogućih posledica po životnu sredinu.
Prema dostupnim podacima, ostrvska država izgubila je oko 375 miliona kina Papue Nove Gvineje (približno 85 miliona američkih dolara) zbog neuspelog poslovnog poduhvata.
Premijer Papue Nove Gvineje danas poručuje da ta zemlja ostaje posvećena moratorijumu na nova dubokomorska rudarska istraživanja.
Više drugih pacifičkih država takođe podržava moratorijum koji bi trajao najmanje do 2030. godine.
Japan, međutim, nije među njima.
Ova ostrvska država nastavlja da ulaže u istraživanja dubokomorskog rudarenja uprkos političkim i ekološkim kontroverzama.
Još i pre objavljivanja ove studije smatralo se da hidrotermalna polja Higaši-Aogašima sadrže među najvećim koncentracijama zlata u sulfidima morskog dna na svetu.
Nova analiza pokazuje da se u tim poljima nalazi još više zlata nego što se ranije pretpostavljalo.
Sada ostaje pitanje šta će čovečanstvo proceniti kao vrednije - bogatstvo skriveno u okeanu ili život koji u njemu postoji.
Komentari (0)