Snažna solarna oluja juri ka Zemlji: Očekuju se geomagnetne smetnje i spektakularna polarna svetlost

Snažna solarna erupcija koja se dogodila u utorak ujutru, 6. oktobra, mogla bi narednih dana imati direktne posledice na svemirsko okruženje Zemlje. Glavni akter je sunčeva pega 4549, odgovorna za dugotrajnu solarnu baklju klase M2, praćenu velikim koronalnim izbacivanjem mase (CME) koje je, prema trenutnim proračunima, usmereno ka Zemlji.

Najvažniji element ovog događaja je upravo putanja oblaka plazme izbačenog sa Sunca. Radi se o CME-u u obliku punog haloa (full-halo), što znači da je izbacivanje usmereno direktno duž linije Sunce-Zemlja. Simulacije koje su izradile američke agencije NOAA i NASA predviđaju petak, 9. oktobar, kao datum dolaska ove oluje u blizinu naše planete.

Udar bi mogao izazvati geomagnetnu oluju klase G2, što predstavlja umeren intenzitet prema zvaničnoj skali. Ovaj scenario otvara i mogućnost pojačane aktivnosti polarne svetlosti (aurore), čemu pogoduju i posebno povoljni astronomski uslovi: u danima dolaska CME-a biće skoro mlad mesec, što garantuje veoma tamno nebo u ruralnim područjima i potencijalno odlične uslove za fotografisanje ovog fenomena.

Događaj je potekao iz aktivnog solarnog regiona 4549, pege koja je poslednjih sati privukla pažnju zbog svoje magnetne složenosti. Zapažanja ukazuju na magnetnu konfiguraciju beta-gama-delta, strukturu sposobnu da akumulira značajne količine energije. Prema izveštajima, ovaj region ima dovoljno energije da proizvede čak i najsnažnije baklje klase X. Dugotrajne erupcije poput ove klase M2 posebno su zanimljive jer često prate izbacivanje ogromnih količina plazme i magnetnog polja u svemir.

Zajedno sa bakljom zabeleženo je koronalno izbacivanje mase (CME). Zbog geometrije izbacivanja u odnosu na liniju posmatranja sa Zemlje, oblak izgleda kao da se širi oko Sunca u obliku oreola. Treba razlikovati baklju (brzo oslobađanje elektromagnetne energije koje brzo stiže do Zemlje) od CME-a (fizičko izbacivanje plazme kojem je potrebno nekoliko dana da pređe razdaljinu do naše planete).

Moguća geomagnetna oluja G2: Šta to znači?

MIGUEL CLARO / Sciencephoto / Profimedia

Klasifikacija G2 označava umerenu geomagnetnu oluju na NOAA skali (koja ide do G5). Tokom ovakvih oluja, mogući su uticaji na tehnološke sisteme, posebno na visokim geografskim širinama. Moguća su upozorenja na napon u severnim elektro-mrežama, dok će satelitski operateri možda morati da koriguju orijentaciju letelica u svemiru. Takođe, moguće su prolazne smetnje u visokofrekventnim (HF) radio komunikacijama.

Najlepši aspekt dolaska ove oluje tiče se polarnih svetlosti. Kada materijal sa Sunca stupi u interakciju sa Zemljinim magnetnim poljem, čestice padaju prema gornjoj atmosferi, stvarajući karakteristične svetlosne emisije. Tokom oluje klase G2, aurore bi mogle biti vidljive i na nešto nižim geografskim širinama nego inače, nudeći zanimljive uslove za posmatrače neba.