Tehnologija

Deo letelice Long Marč 5B pao u Pacifik, četvrto nekontrolisano sletanje kineske rakete za dve godine

Komentari

Autor: Scientific American

04/11/2022

-

19:29

Deo letelice Long Marč 5B pao u Pacifik, četvrto nekontrolisano sletanje kineske rakete za dve godine
Deo letelice Long Marč 5B pao u Pacifik, četvrto nekontrolisano sletanje kineske rakete za dve godine - Copyright Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Delovi kineske raketne faze Long Marč 5B od oko 25 tona pali su nazad na Zemlju u Tihom okeanu, izvestila je svemirska komanda Sjedinjenih Država na Tviteru.

Do nekontrolisanog rušenja na Zemlju rakete došlo je nakon isporuke trećeg i poslednjeg modula kineskoj svemirskoj stanici koja je u nastajanju, a rušenje je dovelo do nervoznog posmatranja neba širom sveta.

 

 

Zbog rizika od prolaska kineske rakete CZ-5B, Španija je danas na kratko zatvorila svoj vazdušni prostor iznad severoistočnog regiona Katalonije kao i još tri regiona, saopštila je lokalna služba za vanredne situacije.

Raketa Long Marč 5B lansirana je 31. oktobra da isporuči modul laboratorijske kabine Mengtian svemirskoj stanici Tiangong. Bilo je najavljeno da će ponovo ući u Zemljinu atmosferu u subotu, 5. novembra u 23:51 sati po istočnom letnjem vremenu, uz odstupanja od 14 sati plus ili minus, prema istraživačima u Centru za istraživanje orbitalnih i ponovnih ulazaka u The Aerospace Corporation, prenosi Scientific American.

Nije bilo tačno poznato gde će raketa tačno sleteti, ali moguće polje krhotina uključivalo je SAD, Centralnu i Južnu Ameriku, Afriku, Indiju, Kinu, jugoistočnu Aziju i Australiju, prema ovom neprofitnom istraživačkom centru u Kaliforniji koji finansira američka vlada.

Ovo je četvrti put u dve godine da je Kina nekontrolisano "zbrinula" svoje rakete. U prethodnim sletanjima metalni predmeti su padali na sela u Obali Slonovače, krhotine su padale u Indijski okean u blizini Maldiva, a komadi raketa su se srušili opasno blizu sela na Borneu.

Prvi stepen rakete, njen pojačivač, obično je najglomazniji i najmoćniji deo - i najmanja je verovatnoća da će potpuno izgoreti pri ponovnom ulasku. Postoje načini da se zaobiđe ovaj problem. Inženjeri pokušavaju da usmere rakete tako da njihove sekcije za pojačavanje ne pobegnu u orbitu, umesto toga ih bezopasno spuštaju u okean. Ako pojačivači naprave orbitu, neki su dizajnirani da ispaljuju nekoliko dodatnih rafala iz svojih motora kako bi ih vratili u kontrolisani ponovni ulazak.

Ali pojačivači motora Long Marč 5B ne mogu se ponovo pokrenuti nakon što se zaustave, osuđujući masivni pojačivač na spiralno kretanje oko Zemlje pre nego što slete na nepredvidivu lokaciju.

profimedia

 

Kina je insistirala da su nekontrolisani ponovni ulasci uobičajena praksa i odbacila je zabrinutost zbog potencijalne štete kao „besramnu reklamu“.

Godine 2021, Hua Čuning, tadašnji portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova, optužila je zapadne izveštaje za pristrasnost i „udžbenički primer dvostrukih standarda“ u izveštavanju o kineskim raketama koje padaju. Na primer, u martu 2021. krhotine padajuće rakete SpaceX razbile su se u farmu u državi Vašington – događaj o kome su, kako Hua tvrdi, zapadni mediji izveštavali pozitivno i uz upotrebu „romantičnih reči“. Godinu dana kasnije, u avgustu 2022, drugi set otpada SpaceX sleteo je na farmu ovaca u Australiji.

Šanse da će neko biti povređen raketom koja pada su male (u rasponu od 1 prema 1.000 do 1 prema 230), a rizik za pojedinačne osobe je još manji (između 1 prema 10 triliona i 1 prema 6 triliona), navodi The Aerospace Corporation. Bez obzira na to, kako se putanja ruševina rakete uklapa u otprilike 88 odsto svetske populacije, to zaista povećava šanse za štetu daleko iznad međunarodno prihvaćenog praga rizika od žrtava za nekontrolisane ponovne ulaske od 1 od 10.000.

„Svemirske nacije moraju da minimiziraju rizike za ljude i imovinu na Zemlji od ponovnog ulaska svemirskih objekata i maksimiziraju transparentnost u vezi sa tim operacijama“, napisao je administrator NASA-e Bill Nelson u izjavi nakon sletanja Long Marč 5B 2021. godine. „Jasno je da Kina ne uspeva da ispuni odgovorne standarde u vezi sa njihovim svemirskim otpadom".

Očekuje se da će svemirska stanica Tiangong u obliku slova T, čija je masa otprilike jedna četvrtina mase Međunarodne svemirske stanice, ostati u niskoj Zemljinoj orbiti najmanje 10 godina. Njene rotirajuće posade od tri astronauta koristiće stanicu za izvođenje eksperimenata i testova novih tehnologija, kao što su ultrahladni atomski satovi.

Poslednjih godina Kina je pojačala svoje prisustvo u svemiru kako bi sustigla SAD i Rusiju, spustivši rover na drugu stranu Meseca 2019. i uzela uzorke kamenja sa površine Meseca 2020. Kina je takođe izjavila da će uspostaviti stanicu za istraživanje Meseca na južnom polu Meseca do 2029. godine.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Magazin