Hoće li ove zime u Evropi biti nestašice antibiotika?
Komentari
27/11/2025
-07:40
Evropa ove zime neće imati problem sa nestašicom antibiotika, nakon godina ograničenih zaliha tokom hladnijih meseci, saopštila je Evropska agencija za lekove (EMA) za Euronews.
U januaru 2024. godine, 19 zemalja Evropskog ekonomskog prostora (EEA) suočilo se sa nestašicama antibiotika, pri čemu je 11 zemalja zabeležilo kritične nestašice — što se ove godine ne očekuje.
Prema navodima agencije, upotreba antibiotika ostala je relativno stabilna između zima 2024. i 2025. i trenutno ne postoji rizik od poremećaja u snabdevanju.
Amoksicilin, jedan od najčešće korišćenih antibiotika, suočavao se sa ozbiljnim nestašicama od 2022. do prošlog juna, kada ga je Evropska agencija za lekove uklonila sa liste nadzora i povukla prateće preporuke.
Od utorka, 36 lekova je u nestašici u Evropskoj uniji, prema podacima EMA, koja prati njihovu dostupnost. Međutim, nijedan od njih nije antibiotik, a mnogi nisu namenjeni širokoj upotrebi — među njima su i lekovi za hemoterapiju i antipsihotici za koje postoje dostupne alternative.
Međutim, nestašice lekova i dalje predstavljaju mogući rizik u Evropskoj uniji.
Nedavni izveštaj Evropskog revizorskog suda pokazao je da su nestašice lekova hroničan problem u EU, koji je dostigao rekordne nivoe u 2023. i 2024. godini.
Povezane vesti
Nestašica može imati mnogo uzroka, uključujući iznenadni porast potražnje, ali je često posledica poremećaja u lancu snabdevanja.
Pandemija kovida 19 otkrila je ranjivosti i rizike koje izazivaju poremećaji u izvozu, naglašavajući potrebu za otpornijim lancem snabdevanja.
Blok od 27 članica i dalje je u velikoj meri zavisan od sirovina za lekove (APIs) iz inostranstva, pretežno iz Indije i Kine.
Izveštaj Centra Vilfried Martens za evropske studije procenjuje da do 80% sirovina za lekove korišćenih u Evropi, i oko 40% gotovih lekova prodatih u regionu, dolazi iz ove dve zemlje.
Alijansa za kritične lekove — telo EU koje analizira ranjivosti u lancu snabdevanja — navodi niske troškove proizvodnje, blaže regulatorne standarde i dosledne investicione strategije u ovim zemljama kao glavne faktore ove zavisnosti.
Pexels
Istovremeno, evropska proizvodnja ovih aktivnih sastojaka pala je sa 53 odsto početkom 2000-ih na manje od 25 odsto danas, upozorio je Enriko Leta u izveštaju prošle godine.
Strategija "Kupuj evropsko"
U poslednjih nekoliko godina, rešavanje nestašica lekova zauzelo je važno mesto na agendi EU.
Povezane vesti
Nedavno objavljeni Zakon o kritičnim lekovima ima za cilj jačanje sigurnosti snabdevanja i dostupnosti ključnih lekova, dajući prioritet dobavljačima iz EU u javnim nabavkama.
Zakon prvenstveno cilja esencijalne lekove sa liste kritičnih medicinskih proizvoda EU za 2023. godinu, koju je pripremila EMA. Fokus je na lekovima koji se koriste za lečenje ozbiljnih bolesti ili onima sa ograničenim alternativama.
Nova inicijativa teži povećanju ulaganja u proizvodnju esencijalnih lekova i ključnih sastojaka unutar EU, smanjujući spoljne zavisnosti.
Jedna od ključnih mera u predlogu uvodi princip "Kupuj evropsko", uspostavljajući kriterijume javnih nabavki koji daju prioritet sigurnosti snabdevanja nad samom cenom.
U praksi, kada se identifikuju ranjivosti u lancima snabdevanja ili zavisnost od jedne treće zemlje, vlasti EU će, gde je opravdano, primeniti zahteve za nabavke koji favorizuju dobavljače koji proizvode značajan deo ovih kritičnih lekova unutar EU.
Blok takođe ima svoju listu kritičnih lekova, uključujući one koji se smatraju pod većim rizikom od nedostupnosti.
Lek može biti stavljen na ovu listu zbog problema u proizvodnji, naglog porasta potražnje ili odluke proizvođača da ga povuče sa tržišta – bilo koji faktor koji ograničava snabdevanje, privremeno ili trajno.
Međutim, izveštaj Evropskog revizorskog suda zaključuje da praktičan okvir za rešavanje ovog problema još ne postoji i da su alati za njegovo rešavanje i dalje u veoma ranoj fazi razvoja.
Komentari (0)