Budućnost zdravstva pod uticajem AI: Mogućnosti, rizici i etička pitanja koja zahtevaju hitnu pažnju

Da li veštačka inteligencija može da preoblikuje zdravstveni sistem, a da pritom ne produbi nejednakosti i ne nadmaši regulative koje su osmišljene da je kontrolišu? O granicama digitalne budućnosti zdravstva u Evropi raspravljali su stručnjaci na Euronews Health Summitu 17. marta u Briselu.

Veštačka inteligencija (AI) i druge nove tehnologije menjaju zdravstveni sektor, podstičući napredak u dijagnostici, razvoju lekova i olakšavajući rad zdravstvenim radnicima.

Mnoge evropske zemlje već koriste veštačku inteligenciju u svojim zdravstvenim sistemima. Finska je, na primer, primenjuje u obuci zdravstvenih radnika, Estonija je koristi za analizu medicinskih podataka, dok se u Španiji AI upotrebljava za otkrivanje bolesti.

Ako postoji nešto oko čega se stručnjaci slažu kada je reč o veštačkoj inteligenciji u zdravstvu, to je da ona nikada neće, niti bi trebalo da zameni zdravstvene radnike.

"Veštačka inteligencija je već realnost za milione zdravstvenih radnika i pacijenata širom evropskog regiona", izjavio je Hans Kluge, regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, u nedavnom saopštenju.

"Ali bez jasnih strategija, zaštite podataka, pravnih okvira i ulaganja u AI pismenost, rizikujemo da produbimo nejednakosti umesto da ih smanjimo", dodao je.

Uz brojne prednosti koje tehnološke inovacije donose zdravstvu, postoje i mnogi rizici: zaštita podataka, dostupnost i zastupljenost u algoritmima.

Veštačka inteligencija u zdravstvenom sistemu

Širom sveta prisutan je i nedostatak zdravstvenih radnika, koji dodatno pogoršava starenje stanovništva i time vrši pritisak na zdravstvene sisteme.

Neke zemlje već sarađuju sa kompanijama koje razvijaju veštačku inteligenciju kako bi ublažile taj pritisak i olakšale pristup zdravstvenim uslugama.

profimedia

U januaru 2026. godine, Fondacija Gejts i OpenAI najavili su ulaganje od 50 miliona dolara (43,6 miliona evra) u vidu finansiranja, tehnologije i tehničke podrške za razvoj kapaciteta veštačke inteligencije u zdravstvenim sistemima afričkih zemalja. Počev od Ruande, cilj je da do 2028. godine obuhvate 1.000 primarnih zdravstvenih ustanova.

Lekari u Evropi već koriste AI alate za vođenje beleški kako bi smanjili vreme koje troše na administraciju i papirologiju, što im omogućava da više vremena posvete pacijentima.

Veštačka inteligencija počinje da se razvija i za potrebe dijagnostike, što bi moglo da ubrza procese i omogući raniji pristup lečenju.

Pazite na rizike

Međutim, sve što sija nije zlato. Sa brzim širenjem veštačke inteligencije, raste i zabrinutost stručnjaka, koji upozoravaju na moguće opasnosti.

Nedavna istraživanja su pokazala da jezikovni modeli mogu biti opasni kada se koriste za medicinske savete, jer ne procenjuju uvek ispravno hitnost situacije.

Stručnjaci takođe upozoravaju na osetljivost bioloških podataka i potrebu za konkretnim okvirima koji bi regulisali pristup AI modela tim podacima.

Unsplash

Praznine u pravnoj odgovornosti, neravnomerna ulaganja u razvoj kadrova i rastući rizici od isključenosti naglašavaju potrebu za stalnom pažnjom, saradnjom i učenjem, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija u nedavnom izveštaju.

Organizacija je utvrdila da je samo 8 procenata njenih članica donelo nacionalnu strategiju za veštačku inteligenciju u zdravstvu, što je "hitno podsećanje da ambicije moraju biti praćene konkretnim akcijama".

Kako tehnologija napreduje, pitanja možda više neće biti šta AI može da uradi u zdravstvu, već ko odlučuje kako i za koga to radi.

Šta se dešava kada se algoritmi obučavaju na nereprezentativnim podacima? Ko ima pristup podacima koje AI modeli koriste? Ko bi trebalo da reguliše ovo i na koji način?

Stručnjaci koji rade na spoju veštačke inteligencije i zdravstva raspravljali su o ovim pitanjima na Euronews Health Summitu 17. marta u Briselu.