Koliko zaista znamo o hrani koju jedemo? Stručnjak upozorava na rizike trovanja tokom leta

Od proizvodnje mesa do kontrole bezbednosti namirnica, iza svakog proizvoda nalazi se složen sistem čiji je zadatak da zaštiti zdravlje potrošača. Međutim, u vreme visokih letnjih temperatura rizik od trovanja hranom značajno raste.

O tome kako sistem funkcioniše i gde najčešće nastaju problemi, za Euronews Srbija je govorio dr Ivan Nastasijević, doktor veterinarskih nauka, naučni savetnik i predsednik regionalnog odbora Beograd 2 Veterinarske komore Srbije.

"Sve temperature, naročito iznad 30°, se već mogu smatrati rizičnim po pitanju bezbednosti hrane, imajući u vidu da se većina bakterija jako dobro razmnožava na tim temperaturama, posebno na temperaturama koje su bliže 40°", rekao je dr Nastasijević.

Zašto su visoke temperature posebno opasne?

Prema rečima stručnjaka, visoke temperature stvaraju idealne uslove za brzo razmnožavanje patogenih bakterija poput Ešerihije koli, salmonele i kampilobaktera.

"Ešerihija koli i neki drugi patogeni mikroorganizmi mogu za 20 do 30 minuta na toj temperaturi da obave svoju deobu, mogu da udvostruče svoj broj, što znači da za nekih šest do sedam sati, ako se hrana ne drži u frižideru, onda će dostići enormne brojeve koji mogu da idu 100.000, milion mikroorganizama koji već su opasni", objasnio je dr Nastasijević.

Zbog toga se preporučuje posebna pažnja pri rukovanju kvarljivim namirnicama — mesom, mlekom, jajima i kuvanim jelima.

Kako prepoznati da meso nije bezbedno?

Dr Nastasijević je naglasio da meso može izgledati potpuno normalno, a ipak biti kontaminirano.

"Meso ne može biti nikad sterilno. Nekad se desi da zbog rukovanja u samoj mesari ili tog lanca hladnoće koji se održava, malo i porastu ti mikroorganizmi, ali mi kupimo to meso i ako vodimo računa i odmah ga stavimo u frižider, mi smo već sprečili dalji rast", rekao je.

On je savetovao da se meso uvek kupuje u registrovanim objektima sa ispravnom deklaracijom i da se odmah stavi u frižider.

"Nikakvo pranje ne preporučujem, jer pranje mesa nije pravilna praksa iz jednog razloga što dolazi do rasprskavanja tih mikrokapljica ili aerosoli koje nekad kontaminiraju i okolne kuhinjske površine", upozorio je.

Unakrsna kontaminacija — najčešća greška u kuhinji

Jedan od najvećih rizika je unakrsna kontaminacija, kada se bakterije sa sirovog mesa prenesu na termički obrađeno meso ili povrće.

"Ono gde nastaje problem, to je ili ako nakon tog procesa termičke obrade mi to meso vratimo ponovo u posudu ili na dasku gde je stajalo sirovo meso prethodno, ili koristimo kasnije tu istu dasku gde smo obrađivali sirovo meso, pa na njoj, recimo, pripremamo neko povrće", objasnio je dr Nastasijević.

Preporučuje se korišćenje odvojenih dasaka za sirovo meso (posebno za živinsko) i termički obrađene proizvode.

Koliko dugo kuvano jelo može da stoji van frižidera?

Tokom leta, kada temperature prelaze 30°C, pravilo od dva sata se skraćuje na samo jedan sat.

"Postoji takozvano pravilo dva sata, da jelo nakon kuvanja najduže dva sata može da stoji van frižidera. Međutim, kada su temperature preko 30°, onda to pravilo nije dva sata, već samo jedan sat. To je otprilike sad, ovaj period", rekao je stručnjak.

On je dodao da je najbolje kuvano jelo konzumirati istog dana, a najkasnije sutradan, jer ponovno podgrevanje može dodatno povećati rizik.

Dr Nastasijević je ocenio da je Srbija poslednjih desetak godina značajno napredovala u oblasti bezbednosti hrane.

"Srbija je skoro u potpunosti usaglasila sve propise koji se odnose na proizvodnu higijenu i na kriterijume za bezbednost hrane sa evropskim zakonodavstvom", rekao je.

On je istakao da svi veći proizvođači i lanci moraju da imaju implementiran HACCP sistem, koji podrazumeva analizu opasnosti i kontrolu kritičnih tačaka u lancu proizvodnje.

"Mi imamo dobar sistem koji i sistem nadzora i prijavljivanja i detektovanja tih bolesti koje se prenose hranom", zaključio je dr Ivan Nastasijević.