Igre 
Nova studija otkriva zbog čega neki pacijenti ne mogu da povrate čulo mirisa dugo nakon preležanog kovida
Komentari25/12/2022
-12:59
Razlog zbog čega neki ljudi ne uspeju da povrate čulo mirisa posle preležanog kovida povezan je sa kontinuiranim napadima na mirisne nervne ćelije i sa povezanim padom broja tih ćelija, zaključio je tim naučnika Medicinskog centra Djuk Univerziteta.
Nalaz koji je objavljen 21. decembra u magazinu Science Translational Medicine, pruža važan uvid u problem sa kojim se suočavaju milioni osoba kojima se nije potpuno povratilo čulo mirisa posle preležanog kovida.
Dok se fokusira na gubitak čula mirisa, rad osvetljava i moguće uzroke produženih kovid simptoma, kao što su opšta slabost, otežano disanje i moždana magla, za šta sve okidač mogu da budu slični biološki mehanizmi.
U studiji su Goldstajn i kolege sa Djuka, Harvarda i Univerziteta Kalifornija-San Dijego analizirali uzorke olfaktornog epitela koji su prikupljeni kroz 24 biopsije, uključujući devet pacijenata koji pate od dugotrajnog gubitka čula mirisa posle kovida.
Pristup zasnovan na biopsiji, koji koristi sofisticirane analize pojedinačnih ćelija, u saradnji sa sa profesorom na Harvardu Sandepom Datom, otrkio je rasprostranjenu infiltraciju T-ćelija koje su uključene u upalni odgovor u olfakronom epitelu – tkivu u nosu gde su smeštene mirsne nervne ćelije. Zapaljenski proces je uspeo da opstane uprkos tome što nije bilo kovida koji bi moga da se detektuje.
Takođe, smanjen je i broj olfaktorniih senzornih neurona, verovatno kao rezultat oštećenja tkiva usled upale pluća.
“Nalazi su zapanjujući. To skoro da podseća na određenu vrstu autoimunog procesa u nosu”, rekao je Goldstajn.
Povezane vesti
Ima li efikasnih tretmana?
On je naveo da bi saznanje o tome koja područja su oštećena i koji tipovi ćelija su uključeni bila ključni korak ka početku osmišljavanja tretmana. Dodao je da su istraživači ohrabreni time što su neuroni uspeli da održe određenu mogućnost obnove, čak i nakon dugotrajnog imunološkog napada.
“Nadamo se da bi moduliranje abnormalnog imunološkog odgovora ili proces oporavka u nosu kod ovih pacijenata mogao da im pomogne da bar delimično povrate čulo mirisa”, rekao je Goldstajn uz napomenu da se trenutno radi na tome u laboratoriji.
Kako je napomenuo, nalazi ove studije bi takođe mogli da doprinesu dodatnim istraživanjima simptoma produženog kovida sa sličnim zapaljenskim procesima.
Ranije su britanski istraživači sproveli istraživanje o tome mogu li kapi za nos sa vitaminom A možda da leče gubitak ili izmenjeni osećaj čula mirisa kod ljudi koji su bili zaraženi koronavirusom.
profimedia
Univerzitet u Istočnoj Angliji vodio je 12-nedeljno istraživanje, gde su samo neki pacijenti dobrovoljci bili podvrgnuti ovim tretmanom, ali su svi biti zamoljeni da pomirišu snažne mirise poput pokvarenih jaja i ruža.
Vodeći istraživač, profesor Karl Filpot, iz Medicinske škole Norvič i Univerzitetske bolnice "Džejms Paget", rekao je da istraživači žele da saznaju da li postoji povećanje aktivnosti oštećenih puteva mirisa u mozgu pacijenata kada se leče kapima za nos sa vitaminom A.
Gubitak mirisa uobičajen simptom kovida
Gubitak ili promenjen miris je uobičajen simptom kovida, iako ga mogu uzrokovati i mnogi drugi virusi, poput gripa. Do gubitka osećaja mirisa dolazi naglo.
Povezane vesti
I dok ga većina ljudi prirodno povrati u roku od nekoliko nedelja, mnogi, koji su preležali kovid, ostali su sa stalnim poremećajima čula mirisa.
“Jedan od prvih simptoma koji se obično povezuje sa infencijom kovida je gubitak mirisa”, naveo je autor Bredli Goldstajn koji je profesor na Univerzitetu Djuk, na odeljenju za hirurgiju glave i vrata i komunikacione nauke, kao i na odeljenju za neurobiologiju.
“Srećom, mnogi ljudi koji se suoče sa gubitkom čula mirisa tokom akutne faze virusne infekcije oporaviće se za nedelju ili dve, ali neki neće. Moramo bolje da razumemo zašto određeni broj ljudi ima uporan nedostatak čula mirisa mesecima i godinama posle infekcije“, rekao je on.
Povezane vesti
Sedam grupa simptoma kovida
Veliki broj ljudi su asimpsomatski nosioci virusa, ali kod onih kod kojih virus izaziva bolest, dolazi do razvoja čitave palete simptoma. Dugačkim spiskom simptoma koronavirusa bavili su se i naučnici s Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beču, te su otkrili sedam grupa simptoma ove bolesti, a koje su objavili u magazine "Allergy".
Tanjug/Dušan Aničić, profimedia
Oni su želeli da otkriju kako izgleda dobar imunitet nakon što osoba ozdravi i oporavi se i na osnovu čega to može da se izmeri. Ovo je spisak tih sedam grupa:
1. Simptomi slični gripu (temperatura, groznica, umor i kašalj)
2. Simptomi prehlade (curenje nosa, kijanje, suvo grlo i začepljen nos)
3. Bolovi u zglobovima i mišićima
4. Upale očiju i sluzokože
5. Problemi s plućima (upala pluća i otežano disanje)
6. Gastrointestinalni problemi (uključujući proliv, mučninu i glavobolju)
7. Gubitak čula mirisa, ukusa i drugi simptomi
Komentari (0)