Rast broja zaraženih sifilisom u Srbiji: Velikog imitatora je teško otkriti i lako se prenosi, ali je zaštita dostupna

U Srbiji je 2021. prijavljeno 238 obolelih od sifilisa, objavio je Institut za javno zdravlje Batut. Najviše obolelih, 200 njih, bilo je uzrasta od 20 do 40 godina, a muškarci češće oboljevaju nego žene. Stav stručnjaka je da, iako ovo nisu visoki brojevi, ipak jeste zabrinjavajuće to što trend oboljevanja od 2010. godine ide u nepovoljnom smeru, a kao naročit problem ističu to što je sifilis teško otkriti ukoliko se ne rade specifični testovi.

Epidemiolog Biljana Begović Vuksanović, šef odseka za HIV i polno prenosive bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu za Euronews Srbija kaže da se sifilis lako prenosi, čak i kontaktom poput poljupca ili kontaktom nekom drugom površinom tela sa mestom na kom se formirala lezija kod partnera. 

"Kod sifilisa je problem što se lako može preneti i oralnim seksom bez kondoma - kod nas, nažalost, oralni seks retko ko praktikuje sa kondomom mada je to sasvim izvodljivo. Ipak se na mnogim sajtovima nađe informacija da je u tim slučajevima rizik beznačajan i mnogi prihvate ono što se njima svidi, idu idejom da se neće njima desiti", kaže ona. 

Do pojave prvih simptoma, ističe, može proći i do 90 dana od momenta kada bakterija uđe u organizam, mada najčešće prođe od dve do tri nedelje.

"Prva promena je bezbolna ranica koja ne bude dostupna našem oku, i ostane nezapažena. Ranica kod izvesnog broja pacijenata može i bez terpaije da prođe, onda pacijent ulazi posle četiri ili pet nedleja u sledeću fazu, koja se manifestuje osipom po celom telu", naglašava sagovornica Euronews Srbije.

Begović Vuksanović: Neophodno obrazovanje mladih

Kod sifilisa, istakla je, ne ide u prilog ni to što je "veliki imitator", odnosno ranica može ostati neotkrivena, naročito ako se ne ide redovno na preventivne preglede.

"I u prvoj i drugoj fazi kad imamo ospe koje mogu izgledati vrlo raznoliko, lekari koji ne razmišljaju o sifilisu ili ne viđaju često pacijente sa sifilisom, biće zavarani i lečiće takvog pacijenta na neki drugi način, pa pacijent ulazi u treću fazu koja može nastupiti čak i posle decenije. Tada sifilis utiče na većinu organa i može uticati na kvalitet života, kao i na krajnji ishod koji može biti nepovoljan", kaže Begović Vuksanović.

Kao posledice sifilisa mogu se javiti kardiovaskularne bolesti, ali i bolesti koje napadaju nervni sistem.

"Desi se da u Zavod dolaze pacijenti od po 60, 70 ili 80 godina zbog pripreme za razne hirurške intervencije, i između ostalog rade test na sifilis gde nekad bude pozitivan rezultat. Mi u razgovoru sa osobom tada saznamo da nije znala da boluje od sifilisa. Inače, terapija nije posebno zahtevna - to je običan penicilin. Problem je, samo, što je u Beogradu teško do toga doći, jer su u pitanju male doze penicilina i pacijent mora više nedelja da ide da se leči, što utiče na kvalitet života", kaže Begović Vuksanović, dodajući da je test krvi veoma važan u otkrivanju bolesti.

Ona ističe da bi trebalo otići kod lekara čim se desi rizičan kontakt, ali i da je neophodno raditi na obrazovanju šire populacije o ovoj bolesti, a da pri tome pre svega misli naročito na informisanje mladih.

Golušin: Otežan put do dijagnostike

U Vojvodini je 2021. prve godine, od 238 slučajeva sifilisa u Srbiji, prijavljen ukupno 81 slučaj. Najviše ih je bilo u Južnobačkom okrugu, gde ima i najviše stanovnika, a podaci iz Kliničkog centra Vojvodine za 2022. govore u prilog tome da je broj zaraženih dodatno porastao. 

"U KCV je za 2022. godinu primećen porast broja obolelih od sifilisa - bilo ih je samo kod nas 49, većinom muškarci, i to starosti od 20 do 40 godina", rekao je za Euronews Srbija upravnik Klinike za kožne i venerične bolesti KCV Zoran Golušin, dodajući da se, na osnovu toga, može pretpostaviti da će broj zaraženih biti veći nego godinu dana ranije.

Prema podacima IZJZ, 2021. godine zabeležen je najveći broj obolelih od sifilisa u poslednjoj deceniji, a Golušin to objašnjava navodeći nekoliko uzroka.

"Prvo, akumulacija pacijenata koji su se javili, jer mnogi se jave tek nakon nekoliko meseci ili čak godina. Promene na koži nisu specifične, i onda je put do dijagnostike otežan jer se moraju raditi specifični testovi na sifilis. Dalje, društvo se razvija, ako je HIV, na primer, nekada bio 'bauk oboljenje' za sve, danas postoje lekovi koji mogu zaštititi osobe od zaraze HIV-om. Ljudi ne koriste zaštitu, međutim, a kondom je prava zaštita za sifilis", kaže Golušin.

On ističe da bi na sifilis, ali i druge polne bolesti, redovno trebalo da se testiraju oni koji imaju rizične odnose često, sa nepoznatim ljudima, i ne koriste zaštitu. Takođe, dodaje, osobe koje primete na koži različite promene koje nestaju i vraćaju se, naročito nekoliko nedelja nakon rizičnog odnosa, trebalo bi da se testiraju jer to može ukazivati na sifilis.

"Era antibiotika dovela je do toga da sifilis nije više smrtna bolest kao pre jednog veka. Oni koji ne leče sifilis, ipak, rizikuju i promene na drugim organima, a najopasnije su one na srcu i krvnim sudovima", zaključio je sagovornik Euronews Srbije.