Jedina životinja koja više od 12 miliona godina opstaje u ogromnoj veličini - kako su preživele?

Istraživačka grupa predvođena Univerzitetom u Kembridžu proučavala je fosile džinovskih anakonda pronađene u Južnoj Americi i utvrdila da su ove zmije dostigle svoju punu veličinu tela pre oko 12,4 miliona godina. Prema njihovoj analizi, anakonde su od tada ostale izuzetno velike.

U periodu od 12,4 do 5,3 miliona godina, poznatom kao Srednji Miocen, mnoge životinje su narasle daleko više od svojih modernih srodnika. Na ovo povećanje veličine uticale su više globalne temperature, rasprostranjene močvare i obilni izvori hrane.

Dok je nekoliko ovih miocenskih divova - uključujući 12-metarskog kajmana (Purussaurus) i 3,2-metarsku džinovsku slatkovodnu kornjaču (Stupendemys), na kraju izumrlo, anakonde (Eunectes) su opstale kao krupna vrsta, umesto da se smanje ili izumru.

Savremene anakonde su među najtežim i najdužim zmijama koje postoje. One obično rastu do četiri ili pet metara, a u retkim slučajevima mogu dostići sedam metara.

Da bi uporedili drevne i moderne veličine, istraživači su ispitali 183 fosilizovana segmenta kičme koji su ostaci najmanje 32 pojedinačne anakonde. Ovi fosili su otkriveni u državi Falkon u Venecueli. Kada je tim kombinovao ova merenja sa fosilnim podacima sa drugih južnoameričkih lokaliteta, zaključili su da su drevne anakonde bile dugačke otprilike četiri do pet metara, što je veličina uporediva sa današnjim zmijama.

Nalazi su objavljeni 1. decembra u časopisu Journal of Vertebrate Paleontology.

Zašto su anakonde preživele?

"Druge vrste poput džinovskih krokodila i džinovskih kornjača su izumrle od miocena, verovatno zbog hlađenja globalnih temperatura i smanjenja staništa, ali džinovske anakonde su preživele - one su super otporne", rekao je Andres Alfonso-Rohas, doktorand i stipendista na Odseku za zoologiju Univerziteta u Kembridžu i glavni autor studije i nastavio:

"Merenjem fosila otkrili smo da su anakonde razvile veliku veličinu tela ubrzo nakon što su se pojavile u tropskoj Južnoj Americi pre oko 12,4 miliona godina, i njihova veličina se od tada nije promenila", rekao je Alfonso-Rohas.

Da bi potvrdio svoja merenja, Alfonso-Rohas je primenio drugu tehniku zvanu "rekonstrukcija predačkog stanja". Ova metoda koristi porodično stablo zmija da bi se zaključilo o dužinama tela drevnih anakonda i srodnih modernih vrsta kao što su boe. Analiza je podržala zaključak da su rane anakonde u proseku imale četiri do pet metara kada su se prvi put pojavile tokom miocena.

Gde sada žive anakonde?

foto: pexels

Anakonde trenutno žive u močvarama, barama i velikim rekama uključujući Amazon. Tokom miocena, severni deo Južne Amerike izgledao je veoma slično današnjem basenu Amazona, što je anakondama omogućilo da zauzmu mnogo širu regiju. Iako se njihova rasprostranjenost od tada smanjila, ostalo je dovoljno pogodnih staništa, zajedno sa plenom poput kapibara i riba, da podrže njihovu kontinuiranu veliku veličinu.

Naučnici su ranije pretpostavljali da su drevne anakonde bile čak i veće od modernih, jer su zmije veoma osetljive na temperaturu, a klima u miocenu bila je toplija. Alfonso-Rohas je direktno odgovorio na ovo:

"Ovo je iznenađujući rezultat jer smo očekivali da ćemo otkriti da su drevne anakonde bile duge sedam ili osam metara. Ali nemamo nikakvih dokaza o većoj zmiji iz miocena kada su globalne temperature bile više"

Pre ovog projekta, istraživačima je nedostajalo dovoljno fosilnog materijala da bi tačno odredili kada su anakonde razvile svoju ogromnu veličinu. Pošto ove zmije imaju više od 300 pršljenova, veličina pojedinačnih fosilizovanih pršljenova pruža pouzdan način za procenu pune dužine tela.

Fosili analizirani u ovoj studiji prikupljani su tokom nekoliko terenskih sezona od strane saradnika sa Univerziteta u Cirihu i Paleontološkog muzeja Urumako u Venecueli.