Koliko je previše vremena na mrežama? Novo istraživanje otkriva kada raste rizik po mentalno zdravlje
Komentari
05/04/2026
-08:04
Koliko vremena na društvenim mrežama je previše i gde počinje rizik po mentalno zdravlje mladih? Novo istraživanje pokazuje da granica postoji – a posledice se mogu videti već u tinejdžerskom uzrastu, dok istovremeno raste i debata da li rešenje leži u zabranama ili edukaciji.
Deca koja provode više od tri sata dnevno na društvenim mrežama imaju veću verovatnoću da kao tinejdžeri razviju depresiju i anksioznost, pokazuje jedno istraživanje, prenosi Gardijan. Stručnjaci smatraju da je ovaj uticaj verovatno povezan sa nedostatkom sna zbog korišćenja društvenih mreža kasno uveče, a veza sa depresijom izraženija je kod devojčica.
Istraživači sa "Imperijal koledža" u Londonu analizirali su podatke iz studije o kogniciji, adolescentima i mobilnim telefonima, pokrenute 2014. godine, koja se zasniva na odgovorima 2.350 dece iz 31 škole širom Londona.
Učenici su dva puta radili kognitivne testove i popunjavali upitnike o digitalnim navikama, mentalnom zdravlju i načinu života: prvi put kada su imali između 11 i 12 godina, a drugi put između 13 i 15 godina.
Analiza je pokazala da su deca koja provode više od tri sata dnevno na društvenim mrežama sklonija simptomima anksioznosti i depresije u tinejdžerskom uzrastu, u poređenju sa onima koji na internetu provode oko 30 minuta dnevno.
Istraživači pretpostavljaju da je razlog tome što deca koja više koriste društvene mreže kasnije odlaze na spavanje i ukupno spavaju manje, naročito tokom školskih dana.
"Naša analiza pokazuje jasan trend između vremena provedenog na društvenim mrežama i ishoda po mentalno zdravlje", rekla je profesorka Mirej Toledano, glavna istraživačica i predsednica Mohn centra za zdravlje i dobrobit dece na Imperijalu.
Povezane vesti
Deca koja duže koriste aplikacije društvenih mreža, naročito u večernjim satima, verovatno uskraćuju sebi san koji im je potreban za normalno funkcionisanje.
Alfred Hofer / imageBROKER / Profimedia
"Smatramo da je to ključni razlog dugoročnog uticaja na njihovo mentalno zdravlje", dodala je ona.
Ranije ovog meseca, britanska vlada je pokrenula konsultacije kako bi prikupila mišljenja o merama za zaštitu dece na internetu, koje bi mogle da uključe i delimičnu zabranu društvenih mreža za mlađe od 16 godina.
Prošle godine Australija je postala prva zemlja koja je zabranila korišćenje društvenih mreža osobama mlađim od 16 godina. Nalozi 4,7 miliona mladih su deaktivirani, uklonjeni ili ograničeni u prvih nekoliko dana nakon stupanja zabrane na snagu u decembru.
Toledano je navela da za sada nema dovoljno dokaza koji bi podržali uvođenje slične zabrane u Velikoj Britaniji, kao ni da preporuka da se telefoni ne koriste u školama postane zakonska obaveza, iako podrška za takve mere raste.
Podsetimo, francuska vlada je krajem prošle godine predstavila nacrt zakona kojim se predviđa zabrana korišćenja društvenih mreža za decu mlađu od 15 godina počev od 1. septembra 2026. Prema tekstu zakona, platformama bi bilo zabranjeno da pružaju usluge društvenih mreža maloletnicima ispod te starosne granice.
Vlada kao obrazloženje navela je brojne studije koje ukazuju na rizike prekomerne upotrebe digitalnih ekrana kod adolescenata, uključujući izloženost neprimerenom sadržaju, sajber nasilje i poremećaje sna, preneo je svojevremeno Figaro.
Povezane vesti
Nacrt zakona sadrži i drugi član koji predviđa proširenje zabrane korišćenja mobilnih telefona na srednje škole, dok ta mera već važi od predškolskog uzrasta do završetka osnovne škole na osnovu zakona iz 2018. godine.
Da li bi ih trebalo zabraniti i u Srbiji?
A da li bi društvene mreže trebalo zabraniti i u Srbiji, nedavno su za Euronews Srbija govorile Aleksandra Bulatović, viša naučna saradnica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i Jasmina Mihnjak, psihološkinja. Bulatović je istakla da svaka inovacija ima i pozitivne i negativne strane, ali je i upozorila da zabrane ili stroga ograničenja društvenih mreža za tinejdžere, poput onih u Australiji, prevazilaze brigu za mentalno zdravlje i zadiru u širi društveni kontekst. Smatra da takve mere imaju elemente kontrole i represije, umesto da se fokusiraju na edukaciju, podršku i uključivanje mladih.
Ona je naglasila da društvene mreže danas nisu samo prostor zabave, već ključni kanali socijalizacije, posebno za mlade koji u digitalnim zajednicama pronalaze podršku, identitet i osećaj pripadnosti koji im često nedostaje u neposrednom okruženju. U tom smislu, ograničavanje pristupa može dovesti do njihove dodatne izolacije i isključivanja iz važnih društvenih procesa.
Tanjug/AP/Rick Rycroft
Posebno problematičnim ocenjuje to što se zabrane predstavljaju kao univerzalno zaštitničke, iako zanemaruju različite potrebe i ranjivosti dece.
"Takav pristup ne jača autonomiju mladih ljudi, već ih uči poslušnosti i pasivnosti, dok se stvarni problemi – algoritamska manipulacija, nasilje, komercijalna eksploatacija pažnje – ostavljaju netaknutim“, navela je Bulatović.
Dodala je i da zabrane retko daju željene rezultate, već probleme pomeraju u neregulisane i manje vidljive sfere, uz istovremeno povećanje nadzora i ugrožavanje privatnosti.
Sa druge strane, psihološkinja Jasmina Mihnjak ukazala je na to da deca mlađa od 13 godina ne bi trebalo da koriste društvene mreže i ocenila da je zabrinjavajuće što roditelji to često zanemaruju. Smatra da bi granicu trebalo pomeriti na 15 ili 16 godina, jer mlađa deca nemaju razvijene komunikacione veštine i zrelost potrebnu za bezbedno korišćenje tih platformi.
Ona je istakla da je važno da deca najpre kroz direktnu, ličnu komunikaciju nauče osnovne socijalne veštine, kao i da društvene mreže mogu dovesti do problema sa pažnjom i smanjenja interesovanja za aktivnosti van onlajn sveta. Kako je dodala, time se gubi kvalitet neposrednih odnosa i izražavanja emocija, koji se sve češće svode na "lajk", "šer" i slične digitalne reakcije.
Kako će se zabrana sprovoditi zabrana u Australiji?
Deca i roditelji neće biti kažnjavani za kršenje zabrane – odgovorne su društvene mreže, koje se suočavaju sa novčanim kaznama do 49,5 miliona australijskih dolara (32 miliona američkih dolara, 25 miliona funti) za ozbiljna ili ponovljena kršenja.
Vlada navodi da ove kompanije moraju preduzeti "razumne korake" kako bi decu udaljile sa platformi i koristiti tehnologije za proveru starosti - bez navođenja konkretnih metoda.
Iako su platforme tvrdile da zabrana ograničava slobodu govora i ugrožava budući priliv korisnika, australijska vlada istakla je da je cilj zaštita dece i smanjenje štetnog uticaja digitalnih medija. Pre stupanja zabrane na snagu, 86 odsto dece uzrasta od osam do 15 godina koristilo je društvene mreže.
Komentari (0)