Svaki centimetar se računa: Da li su visoki ljudi uspešniji

"Niski muškarci su izazvali sve probleme na svetu", napisao je Ian Fleming, inače visok 183 cm,  isto kao i njegov junak Džejms Bond, koji je već decenijama simbol muškosti.

Bez obzira na to što je čovečanstvo napredovalo ka ravnopravnosti i jednakim šansama za sve, mnogi i dalje imaju osećaj da ljudi višeg stasa imaju prednost u odnosu na ostale. 

Tako je jedna studija iz 2004. pokazala da visina plate direktno povezana sa telesnom visinom, pa bi tako prema toj analizi, osoba visoka 183 cm mogla tokom 30-godišnje karijere da zaradi skoro 166.000 dolara više od nekoga ko je visok 165 cm. (Istraživači su do tih rezultata došli čak i kada su u obzir uzimali faktor pola.)

Možda još važnije, novija istraživanja pokazala su da su viši ljudi zadovoljniji poslom i životom uopšte.

Zašto bi visoki ljudi imali prednost, istraživači nude nekoliko zanimljivih teorija, koje se ne isključuju međusobno, pa je moguće da sve zajedno objašnjavaju relativni uspeh viših ljudi.

1. U tinejdžerskim godinama razvili su bolje socijalne veštine

Naučnici sa Univerziteta u Pensilvaniji i Univerziteta u Mičigenu otkrili su da je visina u adolescenciji važnija za kasniju karijeru nego visina u odraslom dobu.

Podatke su preuzeli iz britanske Nacionalne studije razvoja dece (NCDS) i američke Nacionalne longitudinalne studije mladih (NLSY). Kako bi isključili uticaj pola i rase, fokusirali su se na bele muškarce – oko 4.000 ispitanika koji su prijavljivali svoju visinu tokom detinjstva, adolescencije i odraslog doba, kao i zaradu u tridesetim godinama.

Unsplash/Gregory Hayes

Analiza je pokazala da je kod učesnika NCDS-a jedino visina sa 16 godina bila povezana sa zaradom u tridesetim, dok je kod učesnika NLSY-a to bila visina između 16. i 23. godine. Istraživači su, kontrolišući faktore poput porodičnog okruženja i zdravlja, zaključili da je veza između visine u tinejdžerskom dobu i kasnijeg uspeha u tome što viši tinejdžeri češće učestvuju u društvenim aktivnostima poput sporta, školskih klubova i izlazaka. Na taj način stiču "produktivan ljudski kapital", poput socijalne prilagodljivosti, koji im kasnije pomaže u karijeri.

2. Kao deca su imali bolju ishranu

Ekonomisti iz FDA i Univerziteta Ohajo objavili su rad u kojem tvrde da je ključna veza između iznadprosečne visine i profesionalnog uspeha – kvalitetna ishrana.

Oni su takođe analizirali podatke iz Nacionalne studije razvoja dece i utvrdili da, kada se uzmu u obzir kognitivne i socijalne veštine, veza između visine i zarade nestaje. Pošto ishrana utiče i na visinu i na razvoj mentalnih i socijalnih sposobnosti, smatraju da je upravo ona ključni faktor.

Deca koja su imala zdraviju ishranu razvijaju bolje kognitivne sposobnosti i socijalne veštine – što su važne prednosti u odraslom životu i na poslu.

3. Skloni smo da visoke ljude doživljavamo kao vođe

Istraživači ističu da je ljudska sklonost ka tome da ljude višeg stasa doživljavaju kao autoritete povezana s evolucijom: u praistoriji je bilo logično birati visoke i snažne pojedince za vođe, jer su mogli fizički da zaštite grupu, a ta sklonost zadržala se i danas.

Drugo objašnjenje je da su visoki ljudi jednostavno skloniji da se sami nameću kao lideri nego oni niži.

Istovremeno, postoji i diskriminacija prema nižim muškarcima i predrasuda da svoj izgled kompenzuju agresijom, piše Financial Times.

"Napoleon Bonaparta je tipičan primer 'sindroma niskog muškarca'. Po njemu je nazvan i 'Napoleonov kompleks'. Ironija je u tome što Napoleon zapravo nije bio nizak – sa svojih 168 cm bio je iznad proseka za svoje vreme", navodi novinar tog lista.

Ann Ronan Pictures / Heritage Images / Profimedia

Ipak, ni za ljude nižeg rasta nije sve tako crno, jer postoje brojne studije sugerišu da niži ljudi žive duže. Jedno istraživanje Svetske zdravstvene organizacije iz 1992. pokazalo je da muškarci visoki 170 cm ili niži žive u proseku 7,46 godina duže od onih visokih 183 cm ili više.

Pa ipak, s vremenom i najviši ljudi se polako smanjuju. Uobičajeno je da svi gube oko jednog centimetra visine u svakoj deceniji nakon 40, a proces se ubrzava nakon 70. godine, kada žene gube i do pet centimetara, a muškarci nešto manje od četiri centimetra. Glavni razlozi su kompresija pršljenova, slabljenje mišića i osteoporoza.