Polu-pas, polu-medved: Španski naučnici pronašli ostatke vrste stare preko 15 miliona godina
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Međunarodni tim naučnika uneo je u nomenklaturu ranije nepoznatu vrstu amficionida nazvanu Paludocyon moyasolai, na osnovu lobanje pronađene pre 30 godina na nalazištu Els Kasots, nedaleko od Barselone.
Otkriće, objavljeno u časopisu Journal of Mammalian Evolution, proširuje saznanja o ovim mesožderima koji su živeli tokom miocena.
Lobanja je iskopana devedesetih godina prošlog veka tokom jedne od arheološko-paleontoloških kampanja na nalazištu Els Kasots, u opštini Subirats (Alt Penedes), lokalitetu koji je vremenom postao jedno od najvažnijih nalazišta iz perioda miocena u Evropi.
U to vreme istraživači su pretpostavili da pripada već poznatoj vrsti iz roda Paludocyon, čiji su fragmentarni ostaci pronađeni na tom području, ali i u drugim zemljama.
Pošto nisu uočili ništa novo za proučavanje, fosil je odložen u depo.
Tek 2014. godine, tokom izrade doktorske disertacije, istraživači su ponovo analizirali lobanju i shvatili da se nešto ne uklapa. Vrsta sa kojom je bila upoređivana bila je znatno robusnija - približno veličine lava ili tigra, sa telesnom masom od oko 200 kilograma, piše Euronews.
Povezane vesti
Primerak koji su imali pred sobom bio je očigledno manji i verovatno manje snažne građe. Tim iz Katalonskog instituta za paleontologiju "Migel Krusafont" proveo je poslednje dve godine potvrđujući svoju sumnju: nije bila reč o poznatoj vrsti roda Paludocyon, već o potpuno novoj vrsti koju do tada niko nije opisao.
Nova vrsta dobila je ime Paludocyon moyasolai, u čast paleontologa Salvadora Moje-Sole, a nalazište Els Kasots postalo je referentno mesto u svetu za ovu vrstu.
Pored Katalonskog instituta za paleontologiju, u istraživanju su učestvovali i Nacionalni muzej prirodnih nauka Španije (CSIC), Univerzitet u Valensiji, Autonomni univerzitet u Barseloni, Univerzitet Komplutense u Madridu, Nacionalni institut za biodiverzitet Ekvadora i muzej Iziko iz Južne Afrike.
Predator iz tropske lagune
Prema proračunima istraživača, ovaj pripadnik izumrle grupe mesoždera koja je kombinovala osobine pasa i medveda, iako nije pripadala nijednoj od te dve grupe, bio je veličine većeg psa i težio između 50 i 70 kilograma.
Pronađeni ostaci obuhvataju lobanju, najveći deo zuba i jedan izolovani donji kutnjak. To je bilo dovoljno da istraživači uoče jednu neobičnu karakteristiku: izrazito razvijene zadnje kutnjake, sa posebno širokim drugim gornjim kutnjakom i trećim koji je bio veći nego što je uobičajeno za ovaj rod.
Takva građa zuba ukazuje na raznovrsnu ishranu, karakterističnu za mezokarnivora, predatora koji je mogao da lovi male i srednje velike životinje, poput primitivnih jelena, goveda i predaka današnjih svinja, ali nije bio najmoćniji grabljivac svog staništa.
Povezane vesti
Na istom lokalitetu pronađena je i druga, znatno veća vrsta amficionida, približno veličine leoparda, koja još nije zvanično opisana.
Pre oko 15,9 miliona godina područje na kojem je ova životinja živela izgledalo je potpuno drugačije nego danas. Reč je bila o plitkoj laguni okruženoj tropskom šumom, u kojoj su živeli krokodili, zmije, ribe i veliki broj različitih sisara.
Vođe istraživanja ističu da je upravo takvo vodeno okruženje omogućilo izuzetno očuvanje fosila. Nakon uginuća, tela životinja ostajala su zarobljena u mulju, koji ih je štitio od raspadanja.
Povezane vesti
Još jedan deo slagalice o predatorima miocena
Ovo otkriće nadovezuje se na šira istraživanja o tome kako su bile organizovane zajednice velikih mesoždera na Iberijskom poluostrvu tokom miocena.
Jedna ranija studija, u kojoj je učestvovao Univerzitet Komplutense u Madridu, proučavala je nešto mlađa nalazišta Los Valjes de Fuentiduenja u provinciji Segovija i Sero de los Bataljones u Madridu. Na tim lokalitetima istovremeno je živelo neuobičajeno mnogo vrsta mesoždera - "psi-medvedi", mačke, hijene i medvedi.
Analizom stabilnih izotopa na više od 200 uzoraka zubne gleđi, ta studija, objavljena u časopisu Palaeontology, pokazala je da je konkurencija među njima bila veoma izražena, osim u slučajevima poput amficionida ili primitivnih hijena, koje su lovile drugačiji plen u otvorenijim staništima.
Ovakva analiza izotopa omogućava istraživačima da sa velikom preciznošću rekonstruišu ishranu svake životinje, uz minimalno oštećenje fosila. Dovoljno je izdvojiti svega nekoliko miligrama zubne gleđi pomoću stomatološke bušilice, a zatim uzorak analizirati metodom masene spektrometrije.
Primenom ove metode na različitim nalazištima i periodima miocena, naučnici postepeno stvaraju sve detaljniju sliku o tome kako je fauna reagovala na tadašnje klimatske i ekološke promene - prelazak iz gustih šuma u otvorenije i suvlje predele - kao i o strategijama koje su pojedinim vrstama omogućile da koegzistiraju uprkos žestokoj konkurenciji za isti prostor.
Vrsta Paludocyon moyasolai predstavlja još jedan deo te evolutivne slagalice. Ona potiče iz nešto starijeg perioda od nalazišta u Fuentiduenji i Bataljonesu, ali pripada istoj porodici amficionida koja je tokom kenozoika dominirala velikim delom Evroazije i Severne Amerike.
Kako ističu istraživači, svaki novi opisani primerak doprinosi preciznijem razumevanju evolutivnog stabla ove grupe životinja i pomaže naučnicima da bolje objasne kako su amficionidi u potpunosti izumrli pre nekoliko miliona godina.
Komentari (0)