Austrijska livnica iz 16. veka jedna je od retkih koje su ostale u poslu: Kako izgleda izlivanje zvona danas (FOTO)
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U zaštitnoj opremi koja ih štiti od ekstremne toplote rastopljene bronze, radnici u jednoj od poslednjih livnica zvona u Evropi liju zvona težine nekoliko tona. Jedno za drugim, majstori pažljivo sipaju rastopljeni metal u specijalno oblikovane kalupe spojene čeličnim obručima kako bi napravili 12 zvona za crkve u Italiji, Nemačkoj i Rumuniji.
Livnica zvona Grassmayr, osnovana 1599. godine u Insbruku, na zapadu Austrije, preživela je ratove, gladi, epidemije i ekonomske krize, piše AP.
Tanjug AP/Matthias Schrader
Danas porodičnim poslom upravljaju braća Johanes i Peter Grasmejer. Tokom renesanse, u kasnom srednjem veku u Evropi je postojalo stotine livnica zvona, a danas ih je ostalo samo nekolicina širom kontinenta.
Tajna uspeha porodice Grasmejer je upornost u kombinaciji sa inovacijama, kao što su 3D štampa, skeniranje, laseri i računarski programi za simulaciju.
Tanjug AP/Matthias Schrader
"Neke stvari su potpuno iste kao pre 400 godina. Ali mnogo smo inovirali. Posebno u poslednjih 20 godina dosta smo promenili", rekao je Johanes Grasmejer za Associated Press.
Proizvodni ciklus za jedno zvono traje tri do četiri meseca. Ranije je čišćenje i poliranje tek izlivenog zvona činilo 30 odsto ukupnog vremena proizvodnje. Danas, uz pomoć modernih alata, taj proces traje samo deseti deo vremena.
Tanjug AP/Matthias Schrader
Grasmejer drži u tajnosti neke od najinovativnijih koraka proizvodnje, kao što je specijalna komora u kojoj se zvona čiste visokopritisnim peskom, kao i specijalizovane aplikacije koje se koriste za izračunavanje zvuka svakog pojedinačnog zvona.
Povezane vesti
Čak i uz modernu tehnologiju, proces projektovanja i izrade kalupa za veliko zvono može trajati i do šest meseci.
Tanjug AP/Matthias Schrader
"Važno je da izračunate, oblikujete i zatim izlijete zvono kao muzički instrument", rekao je Johanes, dodajući da je najveći izazov u izradi zvona rizik da pritisak rastopljenog metala uništi kalup.
Kada radnici liju veliko zvono težine nekoliko tona, tečna bronza stvara pritisak i do 125 tona unutar kalupa, objasnio je on. Da bi se obezbedio kalup, koristi se samo visokokvalitetna glina koja se zatim oblaže čeličnim omotačima projektovanim da izdrže ekstremni pritisak.
Tanjug AP/Matthias Schrader
Ali Grasmejer nije zabrinut samo zbog težine proizvodnje. Moderna industrija izrade zvona je pod pritiskom jer se gradi sve manje crkava, što menja potražnju za zvonima. Rastući troškovi energije zbog rata u Ukrajini ne pomažu, a troškovi rada porasli su 30 odsto od pandemije 2020. godine.
Tanjug AP/Matthias Schrader
Ipak, glavni faktor cene novoizlivenog zvona i dalje je cena materijala. Najbolja zvona zahtevaju visokokvalitetnu bronzu, koja se sastoji od 80 odsto bakra i 20 odsto kalaja. Pre nekoliko godina cena bronze bila je 8 evra po kilogramu, a danas iznosi 23 evra, rekao je Johanes.
"Zato ne mogu ni da kažem koliko će zvono koštati za godinu dana. Samo se nadam da će cena metala ponovo pasti", dodao je.
Tanjug AP/Matthias Schrader
Da bi održali posao, porodica se sve više okreće restauraciji starih zvona, često uz pomoć modernih tehnologija. Prema podacima kompanije, u livnici Grasmejer restaurirano je stotine oštećenih zvona iz 12 evropskih zemalja.
Povezane vesti
Zvona koja je izradila livnica Grasmejer mogu se naći u više od 100 zemalja, od Japana do Sjedinjenih Američkih Država.
Jedno od najvećih koje su braća izlila bilo je za Saborni hram u Bukureštu u Rumuniji. Izliveno 2016. godine, visoko je 3,3 metra i teško više od 25 tona. Drugo, težine 15 tona, visi u crkvi na brdu Tavor u Izraelu.
Tanjug AP/Matthias Schrader
Johanes je novinarima AP pokazao nekoliko nedavno izlivenih zvona koja se hlade nedelju dana pre nego što budu izvađena iz kalupa. Pokazao je precizan negativan otisak koji je još uvek vidljiv u glinenom kalupu.
Povezane vesti
"Ovo zvono je za crkvu u Cetauu, u Nemačkoj. Veoma sam zadovoljan livenjem. Posebno sam srećan što su inovacije poslednjih decenija mnogo pomogle da zvona budu sve lepša i bolja", zaključio je Grasmejer.
Komentari (0)