Težak kao miš i dug deset centimetara: Obnavlja se populacija insekta rekordera

Vetapunga (Deinacrida fallai) endemska vrsta koja naseljava Novi Zeland i koja važi za najtežeg insekta na svetu, zvanično beleži rast populacije zahvaljujući pionirskom programu uzgoja, u okviru kojeg je čak 11.000 jedinki pušteno u prirodu.

"Budućnost vetapunge izgleda svetlo", rekao je dr Kris Grin, počasni istraživač pri novozelandskom Odeljenju za zaštitu prirode, koji je uspeh projekta dokumentovao za časopis New Zealand Journal of Zoology. Grin je koautor izveštaja objavljenog 2. oktobra, u kojem su predstavljeni rezultati programa uzgoja.

"Jedanaest hiljada jedinki spremnih za puštanje u prirodu predstavlja izuzetan i vanredan uspeh", istakao je on za Guardian.

Ženka vetapunge može da teži koliko i miš. Njeno telo može da dostigne dužinu od 10 centimetara, dok raspon nogu može da bude i do 20 centimetara.

Ova vrsta je najveća među oko 70 vrsta veta i nekada je nastanjivala delove Severnog ostrva Novog Zelanda. Međutim, predatori koji su uneseni iz drugih područja, kao i gubitak staništa, doveli su do drastičnog opadanja njihove populacije. Do devedesetih godina prošlog veka vetapunga je smatrana "ugroženom" vrstom, a danas se veruje da je izumrla u divljini na novozelandskom kopnu. 

Ovi insekti sada uglavnom žive na nekoliko ostrva bez predatora u zalivu Hauraki kod Oklanda, kao i na ostrvima uz obalu regiona Nortlend.

Dobri džin koji je živeo u senci

Ipak, sreća ove vrste počela je da se menja.

Tokom poslednjih 15 godina, desetine hiljada vetapungi uzgojene su u centru za zaštitu divljih životinja "Butterfly Creek" i u Zoološkom vrtu Oklanda, što je omogućilo njihovo naseljavanje na nova ostrva bez predatora, kao i u pojedine rezervate na kopnu severno od Oklanda.

"Butterfly Creek" i Zoološki vrt Oklanda razvili su metode uzgoja koje su vremenom proširene kako bi se omogućilo odgajanje velikog broja vetapungi u zajedničkim "jaslicama". Mlade jedinke, odnosno nimfe, hrane se mešavinom svežeg lišća, proteinskih pahuljica za riblju hranu i otpalog lisnog pokrivača.

Prema rečima dr Grina, proteinski dodatak je "presudan" za opstanak najmlađih nimfi.

Kada dovoljno porastu da mogu same da se zaštite, insekti se premeštaju na nova staništa. Zahvaljujući tim naporima sprovedeno je 45 odvojenih preseljenja u divlja staništa, što je, prema Grinovim rečima, "veoma veliki broj za bilo koji program oporavka jedne vrste".

Samoodržive populacije

Grin ističe da je Novi Zeland među svetskim liderima kada je reč o obnovi populacija beskičmenjaka.

Praćenje populacija na dva ostrva pokazalo je da su vetapunge uspele da formiraju samoodržive zajednice. Na tim lokacijama već su rođene četvrta i peta generacija jedinki, što Grin smatra jasnim pokazateljem uspeha projekta.

Zahvaljujući tome, status zaštite vrste unapređen je sa kategorije "nacionalno ugrožena" na "nacionalno u porastu".

"To je izuzetno uzbudljivo, jer za mnoge druge ugrožene vrste ne možemo da saopštimo ovakve vesti", rekao je Grin.

Novi Zeland je posebno izložen opadanju biodiverziteta zbog velikog broja endemskih vrsta, ali i dugotrajnog problema sa invazivnim štetočinama unetim iz drugih delova sveta.

Prema Grinovim rečima, zemlja prednjači u programima oporavka beskičmenjaka i njemu nije poznat nijedan drugi program uzgoja koji je dostigao ovakav obim ili ostvario sličan uspeh.

Dokumentovanjem rada na ovom projektu, nada se da će i druge institucije biti podstaknute da razviju sopstvene programe zaštite.

"Upravo je to ono što je izuzetno u celoj priči – činjenica da smo uspeli", rekao je on. "Ako i druge organizacije uspeju da dostignu sličan nivo, korist za ugrožene vrste na Novom Zelandu mogla bi da bude ogromna".