Igre 
Zahtev za zabranu Levijatana: "Vrhovno tužilaštvo šalje poruku da ekstremima nije mesto na javnoj sceni"
Komentari29/07/2023
-08:05
Zahtevom Vrhovnog javnog tužilaštva da se zabrani pokret Levijatan šalje se jasna poruka da nema mesta ekstremima na javnoj sceni, saglasni su sagovornici Euronews Srbija. Konačnu reč da li će pokret biti zabranjen ili ne daće Ustavni sud Srbije. Koliko će vremena biti potrebno da donesu odluku još se ne zna, a do sada je praksa bila različita. U nekim slučajevima to je trajalo i više godina.
Do sada su pred Ustavnim sudom vođeni postupci za zabranu rada četiri organizacija i udruženja (navijačke grupe, Obraz, Nacionalni stroj i Naši 1389). Zabranjen je rad dve - Nacionalni stroj i Obraz.
Profesor ustavnog prava u Novom Sadu Slobodan Orlović kaže da ovaj postupak nije hitan i može da traje i dve-tri godine. Zahtev za zabranu 14 ekstremnih navijačkih podgrupa podnelo je Republičko javno tužilaštvo 2009. godine, a Ustavni sud je odbacio predlog 2015. godine. Odluka je, ipak, doneta posle šest godina.
Vrhovno javno tužilaštvo je Ustavnom sudu uputilo zahtev za zabranu Levijatana pozivajući se na tri osnova: ugrožavanje manjinskih i ljudskih prava, delovanje koje je usmereno na širenje rasne, verske i nacionalne mržnje i delovanje kao paravojna organizacija. Zahtev je podneo javni tužilac Goran Ilić.
Šta bi zabrana Levijatana značila u praksi
Profesor Orlović kaže da se ovakvim zahtevom tužilaštva šalje šira poruka javnosti da ekstremnim grupama nije mesto na javnoj sceni.
"Svakom ekstremnom pokretu i levom i desnom koji se ne uklapa u ustavni poredak, vrednosti koje Ustav štiti, nema mesta na javnoj sceni. Pretpostavljam da javno tužilaštvo zahtevom za zabranu Levijatana šalje poruku da štiti 'javni interes određen zakonom' – kako mu i govori ustavna definicija. Odnosno, možda tužilaštvo šalje poruku javnosti da radi na dobrobit svih, nastojeći da pravno eliminiše organizaciju za koju pretpostavlja da je ekstremistička i kao takva izazivač mržnje, kršitelj ljudskih prava ili rušitelj ustavnog poretka", rekao je Orlović za Euronews Srbija.
Prinskrin/Youtube/KTV Televizija, Fondacija Kapetan Dragan Novi Sad
On je pojasnio da Ustavni sud odlučuje o zabrani udruženja, tako što prvo mora da se sprovede postupak (ako se zahtev na početku ne odbaci), a potom se donosi odluka.
Povezane vesti
"Ukoliko zahtev bude usvojen, odluka će glasiti da se konkretna organizacija (fondacija Levijatan) zabranjuje. To znači brisanje iz registra udruženja (ako je upisana), zabranu rada, plenidbu imovine (ako je ima) i drugo kako odredi Ustavni sud. Zabrana rada ne znači utvrđivanje individualne odgovornosti vođstva i članova, već se njihova odgovornost mora dokazivati u drugim postupcima", pojasnio je Orlović.
A pokretu Levijatan trebalo je nekoliko godina da se od brige za zaštitu životinja transformiše u ekstremno desničarsku organizaciju čiji članovi u crnim majicama i sa kapuljačama na glavama kod mnogih građana izazivaju neprijatnost. Pojavili su se u javnosti 2015. godine i predstavili kao grupa građana koja se bavi zaštitom životinja od sistemskih propusta. Svoje aktivnosti uglavnom su plasirali preko društvenih mreža, a akcijama spasavanja ugroženih životinja zadobili su simpatije mnogih.
Sa društvenih mreža polako su ušli i u tradicionalne medije i tako širili svoju popularnost. Tada njihova retorika postaje sve oštrija, a u javnosti su se pojavili snimci na kojima se vide istetovirani mladići sa fantomkama na glavama koji upadaju u kuće, prete i šire govor mržnje.
Rogač: Privukli su pažnju spasavanjem životinja, to je klasična manipulacija
"Privukli su pažnju spasavanjem životinja. To su emotivne, dirljive teme. To je klasična manipulacija. Svaki put kada čitaoci i gledaoci primete da emotivno reaguju na temu koja se pojavila u javnosti treba da zastanu, jer ne znaju šta se krije iza toga. Kako je Levijatanu rasla popularnost počele su da se javljaju kritike na njihov račun, zbog oštre retorike, širenja govora mržnje", kaže za Euronews Srbija Miljana Rogač, izvršna urednica "Istinomera".
Ona kaže da je dobro što je zahtev podnet i da je pravo pitanje šta se čekalo do sada.
"Dobro je čuti da Tužilaštvo ne spava, da se tu nešto dešava. Međutim, mene ovo podseća na senzacionalističke akcije hapšenja u borbi protiv korupcije pa da o toga ne bude ništa. Sačekaćemo da vidimo šta će biti od ovog", rekla je Rogač.
Tanjug/Zoran Žestić
Ona je ukazala da su već zabranjene dve desničarske organizacije - Obraz i Nacionalni stroj, ali da je njihova ideologija nastavila da živi i da je to posebno opasno.
Povezane vesti
"Pre desetak godina zabranjeni su Nacionalni stroj i Obraz, ali njihova ideologija i dalje živi kroz neformalne grupe. Pitanje da li će zabrana i šta moći da uradi, naročito u eri interneta. Druga stvar je što se zabranom organizacija na neki način amnestira pojedinačna odgovornost. Zabranimo grupu i to je to. Hajde da institucije pogledaju šta ko zaista radi, šta je ko radio pojedinačno i da vidimo ko je za šta odgovoran", navela je ona.
Kancelarija Poverenice za zaštitu ravnopravnosti u maju 2021. je naložila ovom pokretu da prestane sa objavljivanjem diskriminatornog sadržaja prema Romima na društvenim mrežama i da u roku od 30 dana ukloni svaki već objavljeni sadržaj koji podstiče mržnju prema romskoj zajednici.
Jedna od akcija koju je ovaj pokret sprovodio je bilo i patroliranje ulicama Beograda, kao i legitimisanje migranata, a član organizacije Filip Radovanović je 6. maja 2020. godine automobilom upao u Prihvatni centar u Obrenovcu. On je automobilom probio žičanu ogradu, a potom kroz glavni ulaz proleteo pored grupe ljudi, koja se u poslednjem momentu sklonila s puta. Takođe, pripadnici ove organizacije skupljali su potpise za peticiju za oslobađanje Zvezdana Jovanovića, osuđenog za ubistvo premijera Zorana Đinđića.
Komentari (0)