Od početka godine u Srbiji ubijeno 27 žena: Zašto žrtve nemaju poverenje u institucije i ne prijavljuju nasilje

Komentari

Autor: Euronews Srbija

18/11/2023

14:49

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Samo u poslednjih nekoliko dana Srbiju i region potresle su dve vesti o ubistvima žena. Muškarac je ubio suprugu u blizini Kruševca, a pre toga je ranio još jednu ženu za koju mediji navode da su bili u vezi. On je na kraju počinio samoubistvo. Statistika pokazuje da je od početka godine u Srbiji ubijeno 27 žena, što je više nego tokom cele 2022. i 2021. godini.

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, javnost u ovoj zemlji je šokirana kada je pre nekoliko dana nevenčani suprug ubio Emiru Maslan (31) i to pred njihovim četvorogodišnjim sinom. Statistika, kada je reč o ovoj zemlji, pokazuje da tamo ima znatno manje femicida u odnosu na Srbiju.

Mediji u Srbiji o femicidu najčešće izveštavaju senzacionalistički sa puno spekulacija i neistina, što pokazuju i neki od naslova: "Muškarac ubio suprugu, iako je voleo najviše na svetu, nakon što mu je priznala da je neverna" ili "Ubio je suprugu zbog kredita, jer je video da nema drugo rešenje".

Grupa "Novinarke protiv nasilja" predlaže medijima da žrtvuju klik kako bi sačuvale dostojanstvo žrtava femicida. Podaci koje je objavila ova grupa kažu da fotografije i video zapisi, koje na neprimeren način prikazuju nasilje, čine više od trećine objava, da se u više od 70 odsto objava krši neki od članova novinarskog kodeksa.

Zbog svega toga, "Novinarke protiv nasilja" su uz pomoć UNDP-a dala smernice za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama, koje je trebalo da pomogne i urednicima i novinarima, da se smanji nivo traumatizacije žena koje su doživele neku vrstu nasilja.

Inače, u većini zemalja na svetu ne prepoznaje se femicid kao posebno krivično delo, već se svrstava u ubistvo.

"Žene ne veruju institucijama"

Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra i članicom grupe "Novinarke protiv nasilja prema ženama" kaže za Euronews Srbija da je svaka treća žena koja je ubijena u partnerskim odnosima prethodno prijavljivala nasilje.

"I to jeste jedan deo problema. Međutim, ove godine je malo drugačija statistika. Vidimo da u četiri slučaja možemo potvrditi da su institucije imale informacije o nasilju koje je prethodilo. To znači da značajna većina nikada nije prijavljivala nasilje. I to nam govori o jednom velikom, dubokom nepoverenju žena u institucije. One su u strahu od nasilnika, osvete da ukoliko ga prijave da će biti ubijene. I vidimo da nešto definitivno moramo da menjamo", rekla je Pavlović u emisiji "Hajde da razgovaramo".

Ona je navela da rešenje treba tražiti na svim nivoima, a da je najveća odgovornost institucija.

"Institucije imaju najveću moć. Nužno je da sve institucije unutar sistema rade na povećanju poverenja žena u njihov rad. To se postiže pozitivnim primerima, da su u nekom slučaju dobro reagovali i zaštitili ženu, da ne bude samo ubijena je a ranije prijavljivala nasilje. Drugi nivo je društvo", istakla je ona.

Govoreći o medijskom izveštavanju o femicidu Pavlović je istakla da smernice postoje, da su one došle iz velikog iskustva izveštavanja o ovim problemima, ali da se ne poštuju.

"Smernice se ne poštuju zbog ekonomskih interesa. Više senzacionalizma donosi više klikova. Više klikova donosi više novca. I to je neki začarani krug gde u stvari zaboravljamo ne samo smernice koje su novinarke donele, već zaboravljamo kodeks novinara Srbije koji vrlo jasno govori i o dostojanstvu žrtava i o privatnosti", pojasnila je Pavlović.

Podsetila je da postoje regulatorna tela, a među njima i Savet za štampu koji reaguje po žalbama.

"Dakle, ukoliko nema žalbi, neće reagovati. Postoji jedan trik u svemu tome da ne možemo pisati žalbu ukoliko mi nismo oštećeno lice. Tako da to malo komplikuje situaciju. Ali ono što znamo iz statistike Saveta za štampu jeste da upravo najčešća kršenja kodeksa postoje u slučajevima kada se izveštava o nasilju, o nekim ubistvima i generalno o crnoj hronici", priča Pavlović.

Srbija još nije formirala telo za praćenje femicida. To je najavljivano još u 2018. godini sa izmenom Zakona o nasilju nad ženama. Pavlović ističe da ne postoji dovoljna politička volja da se tako nešto desi.

"Imamo mogućnosti da to napravimo, znamo za dobre prakse iz različitih država sveta. Autonomni ženski centar je predlagao i koji bi bio model. To treba da bude telo koje će pratiti sve slučajeve koje se dešavaju, dubinski istraživati gde je došlo do greške u sistemu, čija je greška bila, čija je odgovornost. Kod nas sada nema individualne odgovornosti", navela je ona.

Prava žena na Zapadnom Balkanu

U Evropskom parlamentu u Briselu predstavljen je izveštaj o pravima žena na Zapadnom Balkanu. Jedan od glavnih zaključaka je da je situacija zabrinjavajuća u celom regionu, a posebno u Srbiji.

Jasmina Krunić iz organizacije Astra navela je da su podaci za Srbiju lošiji u odnosu prethodne godine, da je broj femicida u Srbiji tri puta veći u odnosu na EU (proporcionalno broju stanovnika).

"Najporaznije je što u Srbiji ne postoji statistika kada je u pitanju femicid. Ako želite da prikupite podatke o femicidu, vi u Srbiji to možete da radite samo kroz ono što objave mediji. Osim toga, femicid nije definisan kao posebno krivično delo", navela je ona.

Dodala je da u celom regionu nije sjajna slika i da se sve zemlje Zapadnog Balkana suočavaju sa sličnim problemima.

"Imamo neke pomake u određenim državama u tome kako je postavljen institucionalni okvir, da li je nešto definisano ili nije definisano. Međutim, ono što svima nedostaje je primena, adekvatna primena tog okvira", istakla je ona.

Navodi da je za ženu koja je izložena nasilju najvažnija podrška institucija, da se sistem aktivira i reaguje i pomogne ženi na adekvatan način. U Srbiji, dodaje, nedostaje ta sistemska podrška.

Javnost u Bosni i Hercegovini potreslo je još jedno ubistvo žene u Sarajevu. Pre tog zločina počinilac je prijavljen za partnersko nasilje. Amelu Hajvaz iz Tuzle kaže da se nevladine organizacije zalažu za izmenu krivičnog zakona, da se femicid uvrsti u zakon kao posebno krivično delo.

"Femicid je rodno motivisano ubistvo. Zato mi smeta kada u medijima čitam da se dogodilo ubistvo. Dakle, nije ubistvo dogodio se femicid, žena je ubijena samo zato što je žena. I sve dok to ne stavimo u zakon, mislim da će i novinari, pa i šira javnost, bežati od tog naziva - femicid. A to je pravi naziv za to krivično delo", rekla je ona.

Dodaje da ni u BiH ne postoji baza podataka o ubijenim ženama. Od početka godine u BiH dogodilo se šest femicida.

"Šest žena je ubijeno, samo zato jer su žene. Dakle, nigde se ne bavimo institucionalno zaštitom žrtve jer femicid dolazi na kraju. Femicid se ne dogodi slučajno. On se događa posle dugog trpljenja fizičkog, psihičkog ili bilo kojeg drugog nasilja nad ženom. Sve dok mi institucionalno ne odgovorimo na taj problem, nažalost, to će se događati", navela je ona.

Od 2021. godine, izmenom Zakona o nasilju u porodici u BiH uveden je institut osobe od poverenja. Trenutno u BiH ima 63 osobe od poverenja koje su prošle vrlo zahtevne obuke. One služe ženama da ih provedu kroz sistem zaštite - budu sa njima u domovima zdravlja, policiji, sudnici. Ženi koja je žrtva nasilja važno je reći da nije sama, a one to čine.