Posledice "klope na klik": Koliko nas je svakodnevno poručivanje hrane udaljilo od porodične trpeze

Nekada je priprema hrane značila zajedništvo, ritual, dom. Danas, nekada satima kuvano jelo najčešće zamenjuje dostava. U vremenu kada su ručak na klik, instant jela i brza hrana postali svakodnevnica, postavlja se pitanje — šta se to desilo sa starim porodičnim ritualima, ali i sa našim telima i našim umovima. Šta nam je donelo, a šta odnelo poručivanje hrane?

Dijetolog Tatjana Mraović kaže da se o hrani danas govori više nego ikada, ali da to ne znači da je naš odnos prema njoj zdraviji.

"Previše je klik ušao u naš svakodnevni život. Mlađa populacija gotovo svakodnevno naručuje, i to ono što nekada može da bude dobro, ali u većini slučajeva nije. Postoje firme koje nude kvalitetne obroke, ali to je mali procenat. Uglavnom se poručuje nešto što je samo malo drugačije od fast fooda — a fast food je sada doslovno na kućnim vratima", kaže Mraović.

Prema njenim rečima, opasnost nije samo u nutritivnom sastavu takvih jela, već i u nevidljivim posledicama koje ostavlja navika naručivanja.

"Mislimo da smo izabrali pametnu opciju jer naručujemo 'kuvano jelo', ali to je samo lakša opcija. Ne znamo na kakvom ulju je spremljeno, da li su namirnice sveže, ni u kakvoj je ambalaži doneto. A tu je i mikroplastika, podgrevanje, prejedanje jer ne želimo da bacimo višak. Iza toga često dolazi gojaznost, ali i ono što je mnogo dublje pitanje — zašto smo izgubili energiju i volju da nešto sami skuvamo? Zaboravili smo zadovoljstvo koje nam taj čin donosi", objašnjava ona.

Euronews

Psiholog Svetlana Puretić saglasna je da je tempo savremenog života nametnuo naviku naručivanja, ali ističe da se time gubi mnogo više od ukusa domaće hrane.

"Brzina je postala imperativ. Ljudi žele da uštede vreme, ali se zapravo gubi ono najvrednije — povezanost. Zajednički obrok nije samo jelo, to je ritual koji jača odnose, osećaj pripadnosti, sigurnosti i bliskosti. Kada porodica jede zajedno, to je trenutak u kojem se razgovara, razmenjuju emocije, gradi poverenje. Kada toga nema, gubi se deo onoga što porodicu čini porodicom", objašnjava Puretić.

Na pitanje kako izgleda prosečna današnja porodica, dodaje da je zajednički ručak postao luksuz.

"Roditelji rade, majke su često jednako angažovane kao i očevi, deca su preopterećena aktivnostima. Porodični ručak kao institucija gotovo da ne postoji. I kada se hrana naruči, svako jede kada stigne, svako za sebe. A to vreme za stolom je upravo ono u kojem se dete uči osećaju pripadnosti, sigurnosti, u kojem zna da ga neko vidi i čuje", naglašava ona.

Euronews

Mraović dodaje da osim gubitka porodičnog rituala, postoji i problem fizičke pasivnosti.

"Poručivanje hrane postalo je standard. A to znači — nema pokreta, nema energije, nema onog zdravog osećaja zadovoljstva koji dolazi kada nešto sami napravimo. Nekada se podrazumevalo da se makar vikendom kuva, da se sprema krompir s mesom, neka čorba. Danas i to izostaje. Ljudi kažu da nemaju vremena, a provode sate na telefonu. To nije propaganda kuvanja, to je istina – zadovoljstvo pripremanja hrane čini nas zdravijima, fizički i mentalno", poručuje Mraović.

Sagovornice Euronews Srbija slažu se da rešenje ne leži u odricanju od savremenih pogodnosti, već u vraćanju mere i smisla.

"Naručiti s vremena na vreme nije problem. Problem je kad postane navika, kad izgubimo volju da kuvamo, da delimo sto, da se sretnemo. Tada gubimo i deo sebe. Bar taj zajednički obrok bi trebalo da bude nešto gde se porodica okuplja. Gde jednostavno razmenimo koju rečenicu, gde pitamo decu za njihove probleme. Kako je protekao dan, ne mora to biti vezano za školu. To može biti vezano za njihovo društvo, za nešto što njih zanima. Jednostavno, to jeste vreme kada mi možemo zapravo kvalitetno da provedemo vreme sa njima", kaže Puretić.

A možda je baš taj miris domaće čorbe, kako Mraović kaže, ono što nas najbrže vrati sebi — i jedni drugima.

Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu na početku teksta.