Pogrešna terapija i prekomerna upotreba antibiotika: Zašto lekovi sve češće ne pomažu?
Komentari16/01/2026
-17:58
Sve češće posezanje za lekovima, naročito antibioticima, ostavlja ozbiljne posledice po zdravlje ljudi i efikasnost terapije, upozoravaju stručnjaci. Uz to, tržište suplemenata, podstaknuto agresivnim marketingom i porukama sa društvenih mreža, stvara utisak da je bez određenih preparata nemoguće normalno funkcionisati. O ovim temama i rastućem problemu rezistencije na antibiotike, za Euronews Srbija je govorila magistar farmacije Saška Božić.
Ona upozorava da je jedan od najvećih problema u savremenom lečenju zapravo pogrešna terapija, u koju spadaju i prekomerna i neadekvatna upotreba lekova i suplemenata. Kako objašnjava, svaki lek, pored željenih, može imati i neželjene efekte, a rizik od njihovog javljanja znatno se povećava kada se lekovi koriste "na svoju ruku", bez saveta zdravstvenih profesionalaca.
"Ako već moram da biram, rekla bih da je veći problem pogrešna terapija, jer i prekomerna upotreba lekova i suplemenata spada u pogrešnu terapiju. Sa neadekvatnom upotrebom lekova, naročito kada ih ljudi uzimaju na svoju ruku, verovatnoća pojave neželjenih efekata se značajno povećava", ističe Božić.
Ona dodaje da je u Srbiji i dalje rasprostranjena praksa uzimanja lekova na osnovu saveta okoline ili informacija pronađenih na internetu, umesto konsultacije sa zdravstvenim radnicima. Farmaceuti su, kako kaže, često prvi i najdostupniji sagovornici pacijentima, ali razgovor nije uvek dvosmeran.
"Često nam dolaze ljudi, naročito mlađe generacije, sa informacijama koje su pročitali ili videli na internetu. Tada je potrebno mnogo više energije da se objasni šta je tačno, umesto da su se odmah obratili zdravstvenom radniku", navodi ona.
Božić upozorava da internet obiluje netačnim i polutačnim informacijama, što u oblasti zdravlja može imati ozbiljne posledice.
"Danas živimo u takozvanoj infodemiji – preopterećenosti informacijama, dezinformacijama i poluinformacijama, i u zdravstvu to može da ostavi zaista velike posledice", naglašava.
Povezane vesti
Govoreći o antibioticima, ona podseća da se virusne infekcije ne leče antibioticima i da odgovornost za njihovu prekomernu upotrebu snose i zdravstveni sistem i sami pacijenti.
"Krivicu moramo da podelimo svi zajedno, ali veći deo odgovornosti je na zdravstvenim profesionalcima, jer smo mi ti koji treba da objasnimo zašto se virusne infekcije ne leče antibioticima. Niti farmaceuti, niti opšta populacija odlučuju o tome – to je odluka lekara", kaže Božić.
Ona objašnjava da se zbog rastuće rezistencije sve češće dešava da antibiotici ne deluju, čak ni kada su pravilno propisani, što se vidi kroz rezultate antibiograma.
"Nekada na antibiogramu vidimo da nijedan antibiotik ne deluje na određenu bakteriju, i to može biti veliki problem, jer lekari onda nemaju više čime da leče pacijenta", navodi ona, dodajući da se, ipak, intenzivno radi na razvoju novih antibiotika.
Kada je reč o razlikama među generacijama, Božić primećuje da stariji pacijenti uglavnom imaju više poverenja u zdravstvene profesionalce i institucije, dok mlađi češće preispituju terapiju.
"To preispitivanje je u redu, ali je važno na koji način se radi. Problem nastaje kada se informacije traže isključivo na internetu i društvenim mrežama, gde podaci često nisu relevantni i dovode samo do dodatne zabune", kaže ona.
Govoreći o suplementima, Božić ističe da su svi proizvodi koji se legalno nalaze na tržištu prošli određene kontrole i da su upisani u baze Ministarstva zdravlja, ali da je i dalje važno savetovati se sa stručnjacima.
Povezane vesti
"Svako bi trebalo da pronađe svog zdravstvenog radnika ili farmaceuta kome veruje, koji može iskreno da kaže da li neki suplement ima dovoljno naučnih dokaza da zaista deluje", poručuje ona.
Kao primer navodi i kolagen, čiju efikasnost, kako kaže, određuju oblik, izvor i mogućnost apsorpcije, što su faktori koje farmaceut može detaljno da objasni pacijentima.
Kompletno gostovanje pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Komentari (0)