Kako humanoidni roboti menaju svet: Srbija ulazi u globalnu trku, proizvodnja najavljena od septembra

Predstavljajući nacionalnu strategiju "Srbija 2030", predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će, najkasnije do septembra, biti otvorena prva fabrika za izradu humanoidnih robota i robota pasa.

Predsednik Srbije je tom prilikom istakao da se humanoidnih robota godišnje proda između šest i devet hiljada.

"Mi ćemo u Srbiji da proizvedemo 1.000 ovakvih humanoidnih robota za različite potrebe i za dvostruke namene, dvostruke upotrebe i proizvešćemo 10.000 robota pasa ili robot-dogova, kako god hoćete, takođe sa višestrukom namenom i višestrukom upotrebom", rekao je Vučić prilikom predstavljanja strategije "Srbija 2030".

Dodao je da će Srbija biti ispred zemalja u regionu, pre svega po pitanju veštačke inteligencije.

"Srbiju 2030. i 2035. vidim kao zemlju koja napreduje, ne onako brzo kako bih želeo da napreduje i ne samo zbog nas ili nekih drugih na vlasti, već zbog toga što nismo sposobni i nismo spremni da sebe menjamo u potpunosti i da pre nego što kažemo bilo kome drugom da se promeni i pre nego što tražim od bilo koga drugog promenu, da to tražim od sebe. Moraćemo da radimo i da učimo više", istakao je Vučić.

Humanoidni roboti postaju stvarnost

Iako se čini kao scenario iz naučnofantastičnih filmova, humanoidni roboti postaju stvarnost.

Razvoj tehnologije neće samo promeniti način na koji radimo, živimo i komuniciramo, već će postaviti i nova pitanja o etici, ekonomiji i društvenim vrednostima.

Xiao Yijiu / Xinhua News / Profimedia

Humanoidni roboti su dizajnirani da izgledaju, kreću se i ponašaju kao ljudi. Zahvaljujući mašinskom učenju i robotici, ovi androidi postaju sve sofisticiraniji. Oni već mogu da obavljaju različite zadatke - od jednostavnih kućnih poslova do kompleksnih operacija u industrijskoj proizvodnji. Uz kontinuirani razvoj, predviđa se da će roboti uskoro biti prisutni u svim sferama života.

Jedna od najvećih prednosti masovne primene humanoidnih robota je povećanje efikasnosti i produktivnosti. Roboti mogu da rade 24 sata dnevno, bez potrebe za odmorom, što može značajno da smanji troškove proizvodnje.

Pored potencijalnih izazova, humanoidni roboti imaju kapacitet da značajno unaprijede kvalitet života ljudi. Moći će da se koriste za negu starijih osoba, asistiranje osobama sa invaliditetom, kao i za obavljanje opasnih poslova u industriji i ratnim zonama. Roboti mogu da doprinesu i u obrazovanju, pružajući personalizovano učenje đacima i studentima.

Smrtonosni autonomni sistemi oružja (LAWS), poznati i kao roboti ubice, predstavljaju budućnost ratovanja. Oni mogu samostalno da identifikuju, ciljaju i odluče da ubiju ljude, bez čoveka-vojnika koji režira napad ili povlači okidač. Nekoliko država, uključujući SAD, Kinu, Veliku Britaniju, Indiju, Iran, Izrael, Južnu Koreju, Rusiju i Tursku, ulaže u razvoj ovakvog oružja.

Autonomni dronovi su već igrali ključne uloge u sukobima, kao što je rat u Ukrajini, gde su Moskva i Kijev koristili bespilotne letelice za gađanje neprijateljskih vojnika i infrastrukture.

Costfoto / Sipa USA / Profimedia

Ova borbena tehnologija izaziva usijane debate među stručnjacima, aktivistima i diplomatama širom sveta. Pitanja o etici, pravu i tehnološkim prijetnjama koje ovo oružje nosi postaju sve važnija.

Iako direktna opšta zabrana za autonomne sisteme oružja ne izgleda verovatna u dogledno vrijeme, sve više glasova poziva na regulisanje njihove upotrebe, slično globalnim naporima protiv hemijskog oružja.

Koncept vojske humanoidnih robota je intrigantan i ima svoje mane. Iako oni mogu biti veoma snažni, njihova izdržljivost i otpornost na oštećenja su ograničeni. Ljudi su izuzetno prilagodljivi i sposobni da se oporave od povreda, dok bi roboti zahtevali popravke ili zamenu delova.

Xiao Yijiu / Xinhua News / Profimedia

Roboti koji prkose silama fizike, kao što su visoko skakanje ili nošenje teških tereta, zahtevaju veliku energiju. Efikasnost baterija i izvor energije ključni su faktori za održavanje takvih operacija.

Da bi vojska humanoidnih robota bila efikasna, potrebna je napredna veštačka inteligencija. Ova tehnologija mora da donosi brze odluke u dinamičnim situacijama, što je izazov i za najnaprednije AI sisteme.

Kako Kinezi obučavaju humanoidne robote?

U laboratoriji u Vuhanu u Kini, obučava se grupa humanoidnih robota i to poput učenika u učionici - učeći sve, od pravljenja kafe  do obavljanja kućnih poslova.

Inženjeri prikupljaju ogromne količine podataka fizički učeći robote kako da se kreću i obavljaju zadatke.

Proces uključuje ljudske trenere koji nose opremu za virtuelnu stvarnost i vode pokrete robota u realnom vremenu.

Xiao Yijiu / Xinhua News / Profimedia

"Nosimo VR (virtuelne stvarnosti) naočare i imamo kontrolere u rukama. Naše leva i desna ruka su kao leva i desna ruka robota. On će učiti naše položaje pomerajući ih. Podaci će biti otpremljeni u oblak. Kada se podaci odobre (formira skup podataka), biće otpremljeni robotu i on će učiti od njih“, rekao je Ću Ćiongbin, trener robota za veštačku inteligenciju koji prikuplja podatke za sisteme.

Treneri više puta upravljaju mašinama kako bi kreirali velike skupove podataka koji omogućavaju robotima da postepeno uče nove veštine.

Donat Sorokin / Zuma Press / Profimedia

"Obučavamo i učimo robote stvarajući realistične scenarije jedan na jedan. Treneri mogu ponoviti jednu radnju stotine, hiljade ili čak desetine hiljada puta da bi je naučili, a zatim koriste podatke za podršku ovoj obuci“, rekao je Jang Sinji, vođa projekta u kompaniji Data Fusion Technology.