Šainović: NATO bombardovanje se nije moglo izbeći, nismo hteli da potpišemo kapitulaciju

Nekadašnji predsednik Vlade Srbije i potpredsednik Vlade SR Jugoslavije (SRJ) Nikola Šainović izjavio je da se NATO bombardovanje SRJ 1999. godine nije moglo izbeći, jer tadašnje rukovodstvo zemlje nije htelo da potpiše kapitulaciju, okupaciju i gubitak suvereniteta zemlje.

"Rat je trajao sve dok se taj ultimatum 'potpiši Rambuje' nije zamenio sa Rezolucijom 1244, u kojoj je suverenitet države, ostanak dela vojske i policije na Kosovu, zaštita manastira, srpskih građana i razoružanje OVK. To su bili naši uslovi. Sve piše u Rezoluciji 1244", rekao je Šainović za Tanjug povodom godišnjice početka NATO agresije na SRJ.

Na pitanje šta je tadašnje rukovodstvo moglo da uradi da se izbegne bombardovanje, Šainović kaže da tadašnje rukovodstvo nije odlučivalo o bombardovanju, već onaj ko je bombardovao i ističe da su SRJ postavljeni uslovi mnogo pre bombardovanja.

Prema rečima Šainovića, pretnje da će Srbija biti bombardovana postojale su od 1991. godine, a pritisak NATO-a da dođe na KiM tekao je od jeseni 1998, kada je tadašnja vlast uspela da porazi tzv. OVK.

"Onda je OEBS odlučio da dođe Voker (Vilijem, šef verifikacione misije OEBS na KiM) i njegova misija koja je očigledno tu služila samo da naraste OVK i da se vrati ponovo za sukob. Ima stotine događaja koji to potvrđuju i svakodnevne beleške i naše intervencije prema njima", istakao je Šainović.

Dodao je da je očigledno da je odluka o bombardovanju doneta u oktobru 1998. pa je onda navodno suspendovana do daljeg jer je OVK bio poražen, a bombardovanje je, kako je naveo, bez pešadije neizvodljivo.

"Kada je rehabilitovan OVK i povratio snagu, a nas držali u kasarnama zbog sprovođenja sporazuma, onda su se stvorili uslovi za bombardovanje. Onda se održao Rambuje kao tranzitna stanica do bombardovanja, gđe je od nas traženo da jednim potpisom prihvatimo okupaciju cele zemlje", objašnjava Šainović.

On je naveo da je za tadašnje rukovodstvo sporazum iz Rambujea bio neprihvatljiv jer je postavio stvar tako da Srbija nema suverenitet na Kosovu.

Šainović je rekao da je od Srbije traženo da prihvati da se za tri godine održi međunarodna konferencija koji će rešiti kosovski problem u skladu sa voljom naroda, ali ne srpskog, već bi se na KiM održao referendum o nezavisnosti i istakao da tadašnje rukovodstvo to nije moglo da prihvati.

Dodao je da bi, osim toga, NATO trupe ušle u našu zemlju. Prema njegovim rečima, bilo je ili okupacija zemlje ili bombardovanje i to ni jedna vlada nije mogla da prihvati.

Euronews Srbija

Navodi da su u Rambujeu predstavnici Albanaca sa KiM tražili da se odmah proglasi nezavisno Kosovo, što nije prihvaćeno, a da je tadašnji ministar spoljnih poslova Velike Britanije Robin Kuk na konferenciji za novinare rekao da "Albanci nisu normalni", jer sada kada se bune, ne mogu da bombarduju Srbe.

"A Madlen Olbrajt (tadašnja američka državna sekretarka) hladno kaže: 'Za stanje u pregovorima su krivi Srbi i ako ne poslušaju, biće bombardovani'. To je februar 99. Onda dolazi Holbruk (Ričard) kod Miloševića sa ultimatumom: 'Potpiši Rambuje ili ćemo te bombardovati'. Mi smo vaspitani da se država ne predaje. Da, ako postoje bilo kakav problem, uvek postoje politička rešenja, ali oni ne razgovaraju o političkom rešenju", kaže Šainović.

Dodao je da je NATO tada napustio političko rešenje u okviru koga je Kristofer Hil, američki diplomata i u to vreme ambasador SAD u Skoplju bio posrednik u razgovorima Miloševića i tadašnjeg vođe Albanaca na KiM Ibrahima Rugove.

"Oni su napustili sve to i uzeli OVK. Mi smo učinili sve da se ostvari mir i da se ostvari samuprava na Kosovu. Sve smo to prihvatili. Čak smo prihvatili dolazak oružanih snaga pod uslovom da se usvoji sporazum i da je jasno čija je država, a ne čija je samouprava. Oni su to sve prekršili, krenuli u bombardovanje i pravda se vidi danas koliko su sve nastavili po svetu da bombarduju, tako da je to položaj u kome je bila Srbija", kaže Šainović.

Dodaje da je poslednja ponuda Beograda bila da SRJ uđe u NATO, pod uslovom da uđe cela, a da je Kristofer Hil na to rekao da to "uopšte nije tema". Šainović je naveo da je rat trajao sve dok ultimatum 'potpiši Rambuje' nije zamenjen Rezolucijom 1244.

"Pošto se vojno nisu probili, dali su nam Rezoluciju UN. UN su to usvojile i mi smo zaključili da je to osnovno što smo tražili, očuvanje suvereniteta i mogućnost za dalju političku borbu. To je sve što smo mogli da ostvarimo pod napadom NATO-a. Mi nismo imali iluziju da ćemo NATO pobediti, ali smo imali ubeđenje da nešto budućim generacijama moramo da ostavimo od prava na sopstvenu državu", istakao je Šainović.

Sem toga, dodaje, da je tadašnje rukovodstvo odbilo UN, ne bi imalo više gde da se obrati za pomoć.

"Tako da smo mi zaključili da je to moment, istorijski moment koji mora se prihvati", naveo je Šainović.

"Počeli su da nam gađaju infrastrukturu"

Šainović je ukazao da je SRJ tokom agresije uspela da odbrani granice, ali da nije mogli da brani gradove od napada iz vazduha i da je stanovništvo bilo strahovito ugroženo.

"Počeli su da nam gađaju infrastrukturu, kao što se sada događa u Ukrajini i Iranu. Ostale su nam još tri trafostanice čijim bi rušenjem izgubili moć da prespajamo napajanje električnom energijom, a kad država ostane bez struje onda nema ni vode, grejanja. Tako da smo mi prihvatili to, kao jedini uslov, da UN pravno garantuje naš suverenitet i evo ta borba i danas traje", rekao je Šainović.

On je naveo da je malo poznat podatak da je rat trajao pet dana duže zato što je u ponuđenom sporazumu Srbija morala da povuče trupe do određenog roka, a da će međunarodne snage stići kasnije, jer, navodno, nisu mogli da spreme trupe.

"Hteli su da naprave vakuum, da se mi povučemo, da uđe OVK, popali, zapali, sruši, a da oni dođu posle. Mi smo to odbili. To je trajalo tih pet dana i pet noći dok nismo ih naterali da potpišu da je povlačenje naših snaga sinhronizovano sa ulaskom snaga UN i da postoji primopredaja zona i bezbednosna primopredaja, tako da postoji odgovornost KFOR za stanje i bezbednost stanovništva na Kosovu. Oni su to prihvatili", naveo je Šainović.

Dodao je da su snage KFOR kasnije dozvolile da se, i u njihovom prisustvu, desi progon Srba. Šainović smatra da je tadašnje rukovodstvo zemlje, ali i ceo narod učinio sve što je mogao tokom NATO bombardovanja.

"Mi smo učinili onoliko koliko je moć naše države. Naši piloti su poleteli u susret NATO na njihovu ogromnu superiornost, ali oni su branili svoju zemlju. Čuo sam objašnjenje jednog od njih, koji je uspeo tri puta da poleti i ostane živ, da dok je on leteo, niko nije bombardovao njegovu zemlju, jer su se borili sa njim i da je to njegova uloga", priča Šainović.

Naveo je da je država potpuno funkcionisala u uslovima bombardovanja, nije bilo nestašica, nereda, kriminala.