Nova 7534. godina svečano obeležena Smederevu: Po drevnom kalendaru, godina počinjala u proleće
Komentari
25/04/2026
-17:43
U Smederevskoj tvrđavi danas je obeležen početak 7534. godine po starom srpskom kalendaru, u organizaciji Društva starog srpskog kalendara, a događaj je okupio poštovaoce tradicije, istorije i kulturnog nasleđa, sa ciljem da podseti na značaj ovog načina računanja vremena u identitetu srpskog naroda.
Osnivač Društva Branislav Bogojević, istakao je da obeležavanje Nove godine po ovom kalendaru nije samo simboličan čin, već prilika da se ukaže na dublju povezanost čoveka i prirode.
"Danas ne obeležavamo samo još jednu Novu godinu, već podsećanje na vreme kada su ljudi živeli u skladu sa prirodom, ritmom sunca i smenom godišnjih ciklusa. Stari srpski kalendar nije bio samo način na koji su preci brojali dane, već način na koji su razumevali svet oko sebe", poručio je Bogojević.
Obeležavanje je završeno porukom o potrebi pronalaženja ravnoteže između tradicije i savremenog života.
"Neka ova Nova godina bude podsetnik na ravnotežu između tradicije i savremenosti, između brzine savremenog života i potrebe da na trenutak zastanemo, oslušnemo i razumemo vreme koje nas okružuje", zaključio je Branislav Bogojević, uz čestitku svim prisutnima.
Za razliku od savremenog kalendara, godina je, po starom srpskom računanju, počinjala u proleće, kada se priroda budi, dok su meseci pratili mesečeve mene i prirodne cikluse.
Takav sistem bio je duboko ukorenjen u svakodnevni život, rad i verovanja ljudi, ali i u državne dokumente i važne istorijske događaje, navodi se u saopštenju Društva starog srpskog kalendara.
Povezane vesti
Razlog za odabir Smederevske tvrđave kao mesta okupljanja je to što je na jednoj od kula "Malog grada" uzidan natpis koji svedoči o godini izgradnje, čiji tekst glasi: "Hristu bogu blagovetni Despot Đurađ, gospodar Srblja i primorja Zetskog, po volji njegovoj sagradi se ovaj grad u leto 6938", što bi po novom kalendaru značilo 1430. godine.
Govoreći o istorijskom značaju, jedan od osnivača Društva Milan Bjelanović, podsetio je na to da je stari srpski kalendar vekovima bio deo institucionalnog i društvenog života, ali da je vremenom potisnut usvajanjem zapadnih modela računanja vremena.
Ipak, kako je istakao, ideja koju ovaj kalendar nosi nije nestala.
"Danas, kada ga se ponovo sećamo i obeležavamo njegov početak, ne vraćamo se unazad, već podsećamo sebe na to ko smo. Podsećamo na to da postoje praktična znanja koja ne zastarevaju, da identitet nije samo prošlost već i naša odluka da ga negujemo u sadašnjosti i budućnosti", rekao je on.
Komentari (0)