Pogledi koji povređuju i nevidljivi teret: Zašto atopijski dermatitis nije samo estetski problem

Atopijski dermatitis se u javnosti često posmatra isključivo kao estetski ili površinski problem kože. Međutim, svakodnevica osoba koje žive sa ovim oboljenjem zahvata gotovo svaki segment života - od neprospavanih noći i gubitka samopouzdanja, do narušenog mentalnog zdravlja i stigmatišućih pogleda okoline.

Povodom obeležavanja Svetskog dana atopijskog dermatitisa, 14. septembra, udruženje "Alergija i ja" pokrenulo je novu kampanju pod nazivom "Break the Invisible Burden", sa ciljem da se skrene pažnja na sve skrivene izazove koje ovo oboljenje nosi sa sobom.

Predstavnica udruženja Anastasija Blagić, koja je i sama prošla kroz teške faze bolesti i borbu sa zavisnošću od kortikosteroida, podelila je svoje iskustvo na Euronews Srbija i poslala važnu poruku pacijentima, njihovim porodicama i široj javnosti.

Nevidljivi teret i stigma u svakodnevnom životu

Obeležavanje ovog važnog datuma proteklo je u znaku panel-diskusije na kojoj su učestvovali lekari, predstavnici donosilaca odluka, stručnjaci iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", pacijenti i njihovi negovatelji.

Euronews Srbija

Glavni cilj jeste da se javnost edukuje o tome da atopijski dermatitis nije zarazna bolest, već kompleksno, multifaktorijalno oboljenje.

"Slogan jedne od naših ranijih kampanja bio je 'Pogledaj ispod površine'. Kada imate kožno oboljenje, ljudi vas doživljavaju potpuno drugačije. Niko ne kaže: 'Tebi treba terapija i nega', već mnogi misle da je to zarazno. Deca u školama, ali i odrasli, često prolaze kroz neprijatne situacije. Prema nama postoje pogledi koji povređuju, jer kada ste nezadovoljni svojim izgledom i nesigurni, opažate svaku reakciju okoline", objašnjava Blagić.

Kako navodi, najteži periodi bili su tokom tinejdžerskih godina i studija, kada su rane na koži bile rasprostranjene po celom telu i licu.

"Kao devojčica od 16 godina želite da se doterate, da nosite kratke rukave. Kada vam je koža prekrivena ranama koje zahtevaju povoje, to privlači pažnju u autobusu, u školi. Dešavalo se da me ljudi u prolazu pitaju da li je to zarazno. Na fakultetu sam imala momente kada nisam mogla da pišem beleške jer nisam mogla da gledam u sopstvene ruke. To je taj najnevidljiviji teret - kada sami sebe ne možete da prihvatite", iskrena je ona.

Zamka samoinicijativnog lečenja i "TSW" sindrom

U želji da brzo reši problem i ukloni vidljive simptome, Blagić je kao mlađa osoba počela samoinicijativno i bez lekarskog nadzora da koristi kortikosteroidne kreme, što je dovelo do ozbiljnih komplikacija.

"Mislila sam da to nije ništa strašno jer su mi mnogi govorili: 'Ma, to je samo na koži, ima i gorih stvari'. Zbog smanjivanja ozbiljnosti bolesti, počela sam na svoju ruku da koristim kortikosteroide. Sa 17 godina nisam znala da je to lek koji se primenjuje pod strogim pravilima i određeni vremenski period. Koristila sam ih bez pravila, kad god mi je trebalo da brzo saniram kožu", kaže Blagić.

Euronews Srbija

Nakon što je shvatila da nekontrolisano koristi terapiju i odlučila da naglo prekine sa upotrebom, usledio je takozvani Topical Steroid Withdrawal (TSW) sindrom – sindrom zavisnosti i povlačenja kortikosteroida.

"Kada naglo prekinete takvu terapiju, javlja se takozvani 'rebound' efekat. Simptomi se vraćaju u još gorem obliku – rane su bile teže, a svrab nepodnošljiv. Tada shvatite da ste postali i psihički i fizički zavisni. Prvi put sam se tada obratila lekaru, što je i jedini ispravan put. Postoje protokoli, zamenske i propratne terapije, i morate verovati stručnjacima da će vam pomoći", naglašava ona.

Osećaj nemoći i značaj podrške porodice

Gubitak kontrole nad sopstvenim telom odrazio se i na njeno mentalno zdravlje, izazivajući nesanicu i konstantan strah. U tim trenucima, podrška najbližih bila je od presudnog značaja.

"Bilo mi je izuzetno teško da zaspim jer sam pokušavala da budem budna i kontrolišem da li će se stanje pogoršati. Mislite da možete nešto da promenite, a zapravo ste potpuno nemoćni nad svojim telom. To je najgori osećaj koji čovek može da doživi. Moja baka je sve to prolazila sa mnom, stavljala mi vlažne povoje. Bilo mi je teško jer sam videla da je i ona tužna i da nosi isti bol kao i ja", priseća se Blagić.

Danas, kao predstavnica udruženja "Alergija i ja", Anastasija Blagić ističe da se svest o kožnim oboljenjima u Srbiji polako menja, kao i da nadležne institucije sve više prepoznaju potrebe pacijenata. Ona naglašava da je redovna nega kože, uz adekvatnu lekarsku kontrolu, osnovni stub borbe protiv atopijskog dermatitisa.

Kompletno gostovanje pogledajte u snimku na vrhu teksta