"Ne kosi još, lolo": Kako da pomognete pčelama u Beogradu - od terase i dvorišta do gradskih parkova
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Procenjuje se da u Srbiji živi preko 700 različitih vrsta pčela, dok ih je samo u Beogradu oko 250. Ako želite da pomognete pčelama, neverovatnim, vrednim insektima koji su neizostavni akteri u našoj proizvodnji hrane, jedan od najboljih načina je sadnja, kaže urbani pčelar David Mardešić.
"Svako može na svojoj terasi ili dvorištu da posadi neko medonosno bilje. Najbolje je da to budu neke kasnocvetajuće vrste, jer u Beogradu s proleća imamo dosta biljaka koje cvetaju u prirodi. Lavanda npr. cveta u junu, neven je sjajan jer cveta čitave godine, tu su i miloduh, nana i lepa kata (aster) koja cveta krajem avgusta i tokom septembra. U suštini, nema greške šta god da se posadi", rekao je on, prenosi Klima101.
Mardešić je jedan od osnivača Medonosnog vrta – gde se takva sadnja može videti u praksi. U ovoj zelenoj oazi na Dunavskom keju raste više od 5.000 biljaka, uglavnom medonosnih vrsta.
Cilj je da se na taj način obezbedi hrana za tamošnje košnice medonosnih pčela, ali i za sve druge oprašivače koji posećuju ovu bašticu, od ptičica preko divljih, solitarnih pčela do različitih vrsta leptira.
Medonosni vrt nastao je na prostoru koji je godinama bio zapušten i prekriven šutom i različitim otpadom. GAIA Pokret je 2021. godine započeo njegovu transformaciju – prostor je očišćen, uklonjen je otpad, a nekada zapuštena površina postepeno je vraćena prirodi. Daljim razvojem vrta i dolaskom BeeCentra, ovaj prostor postao je mesto posvećeno pčelama, oprašivačima, biodiverzitetu i edukaciji, smešten u okviru Doma kulture Silosi Beograd.
Ali iz Medonosnog vrta teže da se prošire dalje od ovog prostora.
"Zajedno sa GAIA Pokretom, Silosima i Beogradskim udruženjem pčelara, ove godine pokrenuli smo inicijativu da se na svim novim površinama, gde se planira sadnja, ukrasno bilje zameni medonosnim", otkriva Mardešić.
Povezane vesti
Kako objašnjava, inicijativa je zamišljena tako da se u narednim godinama postepeno povećava zastupljenost medonosnih vrsta prilikom sadnje na javnim površinama, sa ciljem da one vremenom postanu većinski izbor pri novim sadnjama u Beogradu.
Euronews/Zlatica Radović
"Inicijativa je dobila podršku JKP ‘Zelenilo-Beograd‘ i Sekretarijata za zaštitu životne sredine", navodi on i dodaje da se "sada nadamo da će je Grad Beograd i zvanično usvojiti i primeniti u budućim planovima ozelenjavanja".
Ipak, briga o pčelama ne staje na sadnji medonosnog bilja i drveća kao što je lipa, koja svojim opojnim mirisom ulepšava tople junske večeri.
Ne kosi još, lolo!
Iza nas je najtopliji avgust u istoriji merenja u Srbiji – tokom kojeg je čak 30 dana u Beogradu imalo temperature preko 30 stepeni. A kako pokazuju dugoročne prognoze, tropski dani nas ne napuštaju barem do sredine septembra.
Tokom leta, a pre svega toplotnih talasa, vodeće sredstvo za pomoć pčelama je – voda.
"Ostavite im plitak tanjirić sa nekoliko kamenčića i vodom u zelenilu oko svoje kuće ili zgrade”, savetuje Mardešić.
Kamenčići su važni kako bi pčele imale gde da slete, a da se ne utope, dok za veće životinje, poput ptica, pasa lutalica ili ježeva, možete postaviti dublje posude. U svetlu visokih temperatura i jake suše, ispod pojedinih stabala po gradu mnogo ranije mogli smo videti tepih od opalog lišća, ali ta pojava postaće dolaskom jeseni još primetnija i rasprostranjenija.
Povezane vesti
Kada se to desi u vašem dvorištu, najbolji savet je da ne uradite ništa. Dobro ste pročitali – ove jeseni, zaobiđite grabulje. Umesto da ga skupljate u kese, lišće sa travnjaka samo prebacite u leje i ispod drveća. Tu će pčele u hibernaciji, bubamare i druge bubice pronaći utočište, a raspadanjem lišća zemlja će dobiti prirodno đubrivo.
S obzirom na to da su jedan od glavnih faktora ugrožavanja pčela, odgovorno korišćenje pesticida takođe je bitan deo slagalice – naravno, u slučaju da je hemija neizbežna.
Tanjug/AP Photo/Eric Gay
"Ako u komšiluku imate nekog ko ima voćnjak i vidite da prska voćke dok su u cvetu, priđite mu i ljubazno mu objasnite da time pravi štetu.Prskajući dok su biljke u cvetu, rasteruju se pčele koje bi došle da opraše voćnjak, pa na kraju neće biti ni roda. Na kraju krajeva, prskanje insekticidima u fazi cvetanja je u našoj zemlji i zakonom zabranjeno", preporučuje urbani pčelar.
Povezane vesti
Kao što smo videli na primeru (ne)sakupljanja opalog lišća, nekada nije stvar samo u tome šta možemo uraditi – nego šta ne treba da uradimo.
"Ukoliko imate vikendicu, ne morate da kosite čitav travnjak. Pokosite samo deo, tu gde biste sedeli, ovo ostalo slobodno može da ostane zaparloženo. Nekome to izgleda zapušteno, ali to je lep kutak za oprašivače", napominje Mardešić.
Prema njegovim rečima, sličan koncept pokušali su da podignu i na viši nivo kroz projekat "Ne kosi još, lolo".
"Po ugledu na neke evropske gradove poput Roterdama, želeli smo da se u Beogradu promeni način održavanja zelenih površina. Ideja je bila da se ne kosi toliko često i da se ne kosi cela površina odjednom, već da se pređe na mozaično košenje, gde se jedan deo ostavi nepokošen. Tako biljke dobijaju vreme da završe svoj puni ciklus i razviju se, dok pčele i drugi oprašivači mogu da iskoriste te površine za ishranu ili stanište. Taj projekat je pokrenut 2024. godine u Akademskom parku u saradnji sa JKP Zelenilo-Beograd, ali nažalost nije zaživeo u obimu u kom smo se nadali", dodao je.
Međutim, verovatno je najveći deo napora Medonosnog vrta fokusiran na edukaciju i sadnju, ne samo medonosnog bilja, nego i drveća. A kada se ta dva spoje, rodi se ideja za proglašenje Nacionalnog dana pčelarstva.
"Zajedno sa Beogradskim udruženjem pčelara, podneli smo inicijativu da se 12. februar simbolično proglasi Nacionalnim pčelarskim danom", priča Mardešić.
Na taj dan davne 1841. godine, rođen je Jovan Živanović, jedan od najznačajnijih utemeljivača modernog pčelarstva u Srbiji i čoveka koji je ostao upamćen kao "otac racionalnog pčelarstva". Živanović je 1878. godine, zajedno sa Ilarionom Ruvarcem, osnovao Katedru za pčelarstvo pri Karlovačkoj bogosloviji – drugu takvu katedru u Evropi.
"Zato 12. februara naredne godine planiramo veliku akciju sadnje medonosnih stabala u Beogradu". navodi on.
U prethodnim akcijama, posadili su oko 150 medonosnih stabala na različitim lokacijama u gradu, uglavnom lipa.
Tanjug/AP/Julio Cortez
Oko svih tema važnih za bolji život pčela u gradu, Medonosni vrt gradi zajednicu. Ako želite da im se pridružite i budete među prvima koji su informisani o njihovim radionicama, edukacijama i inicijativama, možete se potpuno besplatno uključiti u njihov Klub prijatelja. Pored svega navedenog, podrška gradskim pčelama ogleda se i u njihovom zbrinjavanju kada se nađu na neočekivanim mestima. Prolećno rojenje često dovede čitave pčelinje zajednice na fasade zgrada ili krošnje u gradskim parkovima – zato je važno znati kako reagovati i kada pčele same stignu u vaše komšiluk.
Iako je to volonterska aktivnost, ako primetite rojeve pčela u svom komšiluku, možete kontaktirati Beogradsko udruženje pčelara, koje je 2020. na Košutnjaku pokrenulo azil za pčele.
Jabuke, borovnice, crni luk, paprika, bademi…
Noseći polen sa cveta na cvet, oprašivači – među kojima su pčele vodeće – učestvuju u proizvodnji preko tri četvrtine poljoprivrednih kultura koje ljudi koriste u ishrani. Dok se žitarice poput pšenice, kukuruza i pirinča oprašuju vetrom, pčele su ključne za voće, povrće, orašaste plodove i uljarice, odnosno za hranu koja nam pruža najviše vitamina i minerala.
Volite pitu s jabukama i borovnicama? Da nije pčela, morali biste da nađete drugi omiljeni kolač. Ipak, to ne bi mogao da bude tiramisu, jer pčele i drugi oprašivači direktno utiču na prinos i kvalitet kafe i kakaoa. Šopska salata takođe nam ne bi bila na jelovniku da ovi insekti prethodno nisu odradili svoj deo posla.
Ako pijete bademovo mleko, u svetu bez pčela definitivno ne biste mogli jer bademi praktično ne bi postojali.
Tanjug/AP
Oko 85 odsto svih svetskih badema uzgaja se u ravnici u centralnom delu Kalifornije – u februaru svake godine, američki pčelari tamo transportuju preko dva miliona košnica iz čitave zemlje kako bi se plantaže oprašile. Drugim rečima, da bi bademi stigli do vaše kuhinje, moraju da prođu kroz najveći događaj oprašivanja na planeti.
"Za sve što volimo i što je ukusno, zaslužno je to što su pčele u nekom momentu posetile cvet i oprašile ga", ističe on.
Svakako, pčele ne treba posmatrati kroz prizmu koristi. Štaviše, da nam oprašivači ispostave račun za samo jednu godinu svog direktnog učešća u proizvodnji hrane, čovečanstvo bi im dugovalo između 235 i 577 milijardi dolara, saopštila je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu.
Komentari (0)