Škodrić: Lekova ima dovoljno, nema potrebe da se prave zalihe

Komentari

Autor: Tanjug

08/03/2022

13:46

Škodrić: Lekova ima dovoljno, nema potrebe da se prave zalihe - Copyright Euronews/Printscreen

veličina teksta

Aa Aa

Inovativni lekovi značajno menjaju tok bolesti i zahvaljujući njima mnoge hronične bolesti postaju izlečive, a mnoge neizlečive bolesti prelaze u hronične, izjavila je direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić i dodala da će nove inovativne lekove moći da dobiju svi građani koji ispunjavaju stručne kriterijume.

U izjavi za Tanjug objasnila je da je, da bi delovao neki inovativni lek, potrebno da se prođu određena laboratorijska ili genetska testiranja.

"Na pimer, za karcinom jajnika postoje određene mutacije gena koje, ukoliko ste pozitivni, to znači da će lek delovati. Kada se ispune takvi kriterijumi, uz laboratorijske analize i dobro opšte stanje, da pacijent može da podnese taj lek, u tom slučaju će svi pacijenti dobiti lek što određuju komisije i konzilijumi", rekla je Radojević Škodrić i podsetila da se na novoj listi inovativnih lekova nalazi 26 lekova za maligne i nemaligne bolesti.

Radojević Škodrić je rekla da je u jednom trenutku, u svetlu ukrajinske krize, došlo do povećane potražnje nekih lekova od strane građana, ali da nakon apela nadležnih to više nije slučaj i da građani vide da su zdravstvene ustanove i apoteke pune svim lekovima.

"Imamo sve vrste lekova u dovoljnim količinama, kako za redovno zdravstvo, tako i za kovid. Ukoliko dođe do povećanog povlačenja, građani na taj način samo bespotrebno stvaraju veštačke nestašice, a u kućnim uslovima ti lekovi propadaju", kaže Radojević Škodrić i ukazala da nema potrebe bespotrebno nabavaljati lekove.

Zalihe od tri do šest meseci

Istakla je da je država obezbedila sve zalihe, od tri do šest meseci u zavisnosti od roka jer neki lekovi imaju kraći, neki duži rok trajanja i dodala da, osim toga, postoji domaća proizvodnja mnogih lekova, kao i da su još tokom korone obezbeđena i alternativna tržišta.

"U stalnom smo kontaktu svakodnevno sa dobavljačima i proizvođačima lekova, pratimo kako zalihe u zdravstvenim ustanovama, apotekama, tako i lagere dobavljača. Dobavljači su povukli apsolutno sve zalihe koje se nalaze u Srbiji i ono što je veoma važno, njihovi lageri su puni u Srbiji, a ne u njihovim centralama", rekla je Radojević Škodrić.

Ponovila je da svih lekova ima, a da su sporadične nestašice pojedinih lekova prisutne nevezano za kovid i ukrajinsku krizu, te da je to potpuno normalno.

Kada je reč o vakcinama, rekla je da i njih ima u dovoljnim količinama, dodajući da smo prva država na svetu koja je imala više vrsta vakcina i omogućila građanima da sami biraju.

Apelovala je na građane da se vakcinišu jer, kako je istakla, nijedan jedini lek, bez obzira na to što imamo sve lekove za kovid u dovoljnim količinama, ne može da zameni vakcinu.

Govoreći o narednoj sednici Kriznog štaba, navela je da se diskutuje o eventualnom ukidanju kovid propusnica i da će konačnu reč o tome dati struka, te poručila da kovid neće potpuno nestati i da sa time moramo da naučimo da živimo.

Građani da ne prave zalihe lekova

Da građani ne treba da prave zalihe lekova poručuje i klinički farmakolog i profesor Medicinskog fakulteta Radan Stojanović.

"Građani koji imaju hroničnu terapiju treba da imaju lek dostupan za narednih mesec dana, sve zalihe pravljene preko toga su potpuno nepotrebne", ukazao je Stojanović.

On se osvrnuo na lek kalijum jodid, navodeći da u slučaju ispaljivanja nuklaernih raketa može doći do kontaminacije sredine radioaktivnim jodom i da tada ovaj lek može biti od pomoći.

"Može biti od pomoći jer će se iz tablete kalijum jodida osloboditi jod koji će preuzeti naša štitna žlezda. Mi ćemo štitnu žlezdu ''napuniti'' i ona neće moći da preuzme nijedan drugi jod, pa ni radioaktivni. Na taj način sprečavamo dolazak radioaktivnog joda u štitnu žlezdu i dugoročne posledice, a najgora posledica bi bila razvoj karcinoma štitne žlezde", objasnio je Stojanović.

Ipak, naveo je da kalijum jodid nije svemogućan lek i da ne može pomoći u zaštiti od drugih radioaktivnih supstanci koje se oslobađaju prilikom nuklaernih napada.

"Kalijum jodid može da zaštiti samo od radioaktivnog joda i to samo štitnu žlezdu. Tog leka trenutno u Srbiji nema, verujem da ćemo ga nabaviti, ali građani to ne treba da kupuju niti uzimaju na svoju ruku.

U slučaju da to toga dođe (nuklaernog napada), nadamo se da neće, trebalo bi da postoji ozbiljan sistem obaveštenja građana kako da se ponašaju u takvim situacijama, a jedna od mera je i uzimanje kalijum jodida u cilju zaštite štitne žlezde", rekao je Stojanović.