Počelo elektronsko prijavljivanje za vantelesnu uvezenim reproduktivnim materijalom: Ko može o trošku države?

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

10/12/2022

20:51

Počelo elektronsko prijavljivanje za vantelesnu uvezenim reproduktivnim materijalom: Ko može o trošku države? - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Elektronsko prijavljivanje parova za vantelesnu oplodnju reproduktivnim materijalom iz inostranstva počelo je danas preko portala eUprava. Uvoz kao i kompletan postupak vantelesne oplodnje za žene do 45 godine finansira država. Mogu se prijaviti parovi, gde jedan od partnera nema reproduktivne ćelije i zbog toga ne mogu da dobiju potomstvo, ali i žene bez partnera.

Za oplodnju se mogu prijaviti i žene starije od 45 godina, ali troškove same finansiraju. Preko portala eUprava obavlja se sve - od prijavljivanja do zakazivanja pregleda u zdravstvenim ustanovama jer su sve institucije umrežene.

Kako su najavili iz Republičkjog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) o trošku države biće omogućeno šest postupaka - tri stimulisana procesa vantelesne oplodnje sa doniranim materijalom i tri krioembriotransfera.

Od kada je najavljen uvoz reproduktivnog materijala Upravi za biomedicinu stiglo je oko 300 prijava, od toga 10 odsto čine žene bez partnera, dok su 90 odsto parovi. Budući roditelji biraće kliniku u kojoj će da rade postupak vantelesne oplodnje. Važno je samo da bude klinika sa kojom RFZO ima potpisan sporazum a takvih je šest državnih i 13 privatnih klinika.

Ugovori su potpisani sa tri privatne banke reproduktivnih ćelija iz Španije i Danske, a u planu je potpisivanje ugovora sa još dve evropske banke. Država se na uvoz materijala odlučila jer u Srbiji nema donora. Naime, u GAK Višegradskoj otvorena je Nacionalna banka reproduktivnog materijala 2019. godine, ali je za tri i po godine rada donirano samo pet uzoraka i to samo spermatozoidi i nijedna jajna ćelija.

Zbog toga su parovi i žene morali u inostranstvo na vantelesnu oplodnju doniranim materijalom. Odlazili su uglavnom u Severnu Makedoniju, Grčku ili Češku. Morali su da plaćaju reproduktivni materijal, ali i postupak vantelesne oplodnje, smeštaj u inostranstvu, put.

U inostranstvu plaćaju donorima

U inostranstvu banke reproduktivnih ćelija su uglavnom privatne i donorima se plaća. Cena je različita i zavisi od zremlje do zemlje. Za spermatozoide se plaća od 250 do 450 evra, dok za doniranje jajne ćelije cena ide od 800 do 1.500 evra po ciklusu.

Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji jasno je definisao da se u Srbiji materijal donora može donirati samo jednom paru, zapravo ne može se desiti da od istog materijala više parova dobije dete. Naravno, nije svakom paru koji se bori za potomstvo potreban reproduktivni materijal donora. Potreban je samo onima gde žena nema jajnih ćelija ili pak muškarac nema spermatozoide. Obično se to dešava znog bolesti.

Marijana Arizanović iz Udruženja "Šansa za roditeljstvo" rekla je ranije za Euronews Srbija da je za mnoge parove u Srbiji donacija jedini put da postanu roditelji i da su velika očekivanja od uvoza. Navodi da su u toku intervjui sa svim zainteresovanim parovima.

Podseća da su parovi iz Srbije za donaciju morali da odlaze u Grčku, Češku i Severnu Makedoniju, a troškovi su bili veliki jer osim materijala morali su da plaćaju sam postupak vantelesne oplodnje, smeštaj prevoz.

"Sada će to biti mnogo jednostavnije jer će se raditi u Srbiji, obavljaće lekari u koje parovi imaju poverenje. Nekako će sve biti mnogo lakše kada je sve kod nas", pojasnila je ona.

A da li su veće potrebe za jajnim ćelijama ili spermatozoidima, Arizanović navodi da je situacija šarenolika.

"Imamo dosta žena koje su se okušale u vantelesnoj oplodnji, mnogo je poklušaja iza njih. Mnoge su u godinama kada i lekari i one smatraju da je najbolje izabrati donaciju. Javljaju nam se mladi muškarci koji nemaju spermatozoide i njima je jedina nada samo donacija", istakla je ona.

Sve veći broj parova se prijavljuje za vantelesnu

Ne postoji precizna statistika koliko se parova u Srbiji bori sa problemom neplodnosti. Procenjuje se da svaki šesti par ima problem sa začećem, što znači da ovaj problem pogađa između 14 i 20 odsto parova.