Igre 
Dan kada je sve u Srbiji stalo: Mesec dana od tragedije u Ribnikaru u pomoć su pristigli i norveški stručnjaci
Komentari03/06/2023
-09:05
Prošlo je mesec dana od tragedije u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru, kada je učenik te škole K.K. (13) ubio devet učenika i čuvara škole i ranio šest osoba. Zbog dešavanja u Ribnikaru školaska godina u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji skraćena je za dve nedelje. Bilo je dosta polemike u javnosti da li Ribnikar treba zatvoriti i pretvoriti u memorijalni centar ili da nastavi da radi kao obrazovna ustanova? Vlada Srbije prelomila je da će Ribnikar ostati škola, ali da će imati i memorijalni deo poslećen nastradaloj deci i zaposlenima.
Na poziv Vlade Srbije u Beograd su stigli norveški stručnjaci koji su se bavili prevazilaženjem traume nakon masovnog ubistva na ostrvu Utoja, kada je Anders Bering Brejvik ubio 69 mladih. Tim psihologa, psihoterapeuta razgovarao je sa roditeljima dece u Ribnikaru, sa stručnjacima Instituta za mentalno zdravlje koji rade sa decom iz Ribnikara, sa premijerkom Srbije Anom Brnabić. Posetili su i sela u okolini Mladenovca gde je ubijeno osmoro mladih, a 14 ranjeno.
Sanja Ćopić iz Viktimološko društvo Srbije kaže da je poseta norveških stručnjaka veoma značajna i da je važno učiti na modelima koji već postoje, naročito nakon ovakvih tragedija.
"Mislim da iskustva iz Norveške mogu da pomognu našim stručnjacima u daljem radu sa decom, njihovim roditeljima, nastavnicima i drugim zaposleni, šta je to što treba dalje raditi kako bi se oporavili nakon traume. Sigurno naši psiholozi i drugi stručnjaci mogu mnogo toga da čuju i nauče. Oporavak nakon traume je proces i za to je potrebno vreme. Sva deca se moraju pratiti. Možda i ovom momentu ne pokazuju znake traume, ali to može da se javi kasnije. Njihovo iskustvo u radu sa onima koji su preživeli masakr, može da bude vrlo značajno", navela je Ćopić.
Govoreći o sećanju na žrtve ona je navela da je u tom delu iskustvo Norvežana nemerljivo. Njihov memorijalni centar na ostvu Utoja, gde se dogodilo masovno ubistvo, rezultat je dijaloga svih zainteresovanih strana. Na ostrvu je sada memorijalni centar, kao sećanje na žrtve, ali je ostavljen i deo koji je obrazovni centar.
"Izazova ima puno. Moramo da prihvatimo da imamo različita mišljenja, ali da to ne treba da vodi u konflikt. Norveški model je dobar, jer su oni čuli mišljenja svih zainteresovanih i pronašli rešenje koji je je optimalno za sve. Na ostrvu Utoja napravljen je memorijalni deo, a drugi deo ostao je obrazovni - da se ne izbriše sećanje na one koji su stradali. Mladi su se vraćali u taj prostor tek četiri godine kasnije i dolazila su deca koja nisu bila kada se masakr dogodio", podsetila je ona.
Dodala je da rekonstrukcija Ribnikara mora biti dobro osmišljena, da se ide polako i da sve koji se ne osećaju dobro u tom prostoru ne treba terati da se tamo vrate.
Povezane vesti
Bekelund: Do sada urađen dobar posao
Dr Herald Bekelund, klinički psiholog iz Norveške, kaže da je suočavanje sa ovakvom krizom uvek preplavljujuće i da može da dovede do otkrivanja "pukotina u društvu". Bekelund je za tanjug rekao da to znači da moraju da se donesu teške odluke.
"Mislim da je dosad urađen prilično dobar posao. Nadam se da ćemo moći da pružimo pomoć i uputstva za to kako nastaviti dalje", rekao je Bekelend.
Tanjug/Tara Radovanović
Na pitanje šta treba uraditi da se prevaziđe trauma kod dece, Bekelend kaže da su snažne reakcije normalne i da to utiče na dubok način.
"Svi mi reagujemo kada se ovakve stvari dogode, to utiče duboko na nas. Ono što znamo jeste da, ako se pruži dobra pomoć i ako se uverite da je situacija bezbedna, onda su deca, uglavnom, sposobna da se izbore sa takvim stvarima", naveo je on.
Istoričar Tor Einar Fagerland rekao je da Srbija može da uči iz norveškog iskustva, da su i oni grešili, jer su to teške stvari.
"Najvažnije što smo mi naučili je da treba da se pobrinete za uži krug, odnosno za one koji su najdirektnije pogođeni. Oni moraju da budu saslušani tokom ovog procesa. Te porodice koje su izgubile svoju decu moraju da budu saslušane u procesu i možda još uvek nisu spremne da imaju mišljenje o tome šta da rade sa tim mestima. Zbog toga ovaj proces mora da potraje", rekao je on.
Mora se razgovarati sa roditeljima preminule i povređene dece
Stručnjaci iz Norveške razgovarali su i sa predstavnicima Saveta roditelja OŠ "Vladislav Ribnikar". Predsednik Saveta Igor Đorđević za Euronews Srbija kaže da su sa njima razgovarali predstavnici roditelja koji su arhitekte, istoričari umetnosti, ljudi iz struke.
Povezane vesti
"Stručnjaci iz Norveške su bili u školi, pogledali kako se masovno ubistvo dogodilo i ispričali svoja iskustva. Potrajaće duže osmišljavanje tog memorijalnog dela škole. Mora se razgovarati sa roditeljima preminule i povređene dece. Saglasni su sa nama da škola mora da zadrži svoju osnovnu namenu, jer je to način da preminula deca nastave da žive u mislima sve ostale dece. Takođe, saglasili smo se da memorijalni deo ne treba da bude samo fizički prostor, već da se osmisli da to budu i neka sećanja na tu decu, neki memorijali", naveo je Đorđević.
Dan kada je sve u Srbiji stalo
Taj, 3. maj 2023. godine promenio je sve u Srbiji. Niko nije mogao da poveruje da je dečak od 13 godina bio u stanju da takvom neverovatnom precižnošću ubije na licu mesta devet osoba (čuvara škole i osmoro dece) i ranio sedam (šestoro dece i nastavnicu istorije). Nekoliko dana kasnije u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj preminula je još jedna devojčica od posledica pucnjave.
Tanjug/Tara Radovanović
Motiv ubistva još nije utvrđen, a prema policijskom izveštaju K.K. je mesec dana planirao taj zločin, imao je spisak osoba za likvidaciju i prioritetne mete. Odabrao je da to bude 3. maj, jer je tada njegovo odeljenje, 7/2, imalo čas istorije, a kabinet je najbliži ulazu u školu. Pucao je iz očevog pištolja, za koji je otac imao urednu dozvoliu.
Povezane vesti
U rancu dečaka pronađena su dva pištolja, tri okvira, četiri Molotovljeva koktela koje je sam napravio. Čim je stigao u školu pucao je na čuvara, a zatim se okrenuo prema dežurnim učenicama i zapucao na njih. Osim čuvara u holu je ubio tri devojčice. Nastavio je prema kabinetu istorije i na stepeništu promenio okvir. Čim je otvorio vrata učionice zapucao je na vršnjake. To je ubio još petoro dece, a ranio šest vršnjaka i nastavnicu istorije. Nekoliko dana kasnije povredama je podlegla još jedna devojčica. K.K. je nakon krvavog pita otišao u školsko dvorište. Iz policije su saopštili da je prvi poziv o pucnjavi u Ribnikaru stigao od zamenice direktora u 8.40, a da je u 8.42 zvao K.K. i rekao da je pucao u više osoba.
Policija je u sobi K.K. pronašla razrađen plan ulaska i izlaska iz škole i spisak učenika za likvidaciju. Pregledom kompjutera ustanovljeno je da je pretraživao do koje starosne granice deca ne podležu krivičnoj odgovornosti. Sa samo 13 godina on nije krivično odgovoran, a već mesec dana nalazi se u Psihijatrijskoj klinici za decu i omladinu. Toksikološki nalaz, koji je odmah urađen, pokazao je da dečak niije bio pod dejstvom psihoaktivnih supstanci. U toku je njegovo psihijatrijsko veštačenje od koga zavisi njegova dalja sudbina. Psihijatri kažu da to što je krivično neodgovoran ne znači da je slobodan i da u psihijatrijskoj ustanovi može da ostane doživotno.
Istog dana kada se dogodila pucnjava u Ribnikaru, uhapšen je i njegov otac. On se tereti za krivično delo- Teško delo protiv opšte sigurnosti. Policija je tokom istrage došla do podataka da je otac nekoliko puta vodio sina u streljanu. Na saslušanju se izjasnio da nije kriv, da oružje držao u sefu pod šifrom. Određen mu je pritvor od mesec dana, koji je juče produžen na još toliko.
aslušana je i majka K.K. koja je rekla da kod dečaka nije bilo nikakvih promena u ponašanju, osim "puberteteskih bubica". Da je dečak živeo u stanu na Vračaru sa ocem, majkom i mlađom sestrom.
Srbija je se danima opraštala od nevinih žrtava u Ribnikaru. Reka ljudi slivala se ispred škole gde su palili sveće i ostavljali igračke.
"Pismo roditeljima nelečenog dečaka"
Majka jedne od ubijenih devojčica, Nina Borović Kobeljski, obratila se potresnim pismom 23. maja roditeljima K.K (13). Borović Kobiljski je pismo objavila na svojoj fejsbuk stranici, a naslovila ga je "Roditeljima nelečenog dečaka". Ona je u pismu navela da je odeljenje VII/2 bilo izuzetno odeljenje, ne zbog odličnog uspeha, već što su se deca međusobno družila.
Podsetila je roditelje K.K da su ima deca išla zajedno na jezički kamp u Francusku, da su dobijali njihove video snimke kako pevaju pored kamina, igraju se na tematskim večerima i idu na izlete, kartaju se, smejali u sobama do kasno u noć.
Tanjug/Vladimir Sporčić
"Bilo im je prelepo, ali im je istovremeno bilo čudno zašto jedno dete svih sedam dana spava sklupčano na fotelji, umesto u krevetu, iako mu je na raspolaganju cela dvokrevetna soba?! Da li znate da je tom detetu bila neophodna pomoć i vas roditelja i stručnih lica", navela je Borović Kobeljić.
Ona je u pismu navela i da preživeli i ranjeni dobijaju pretnje iz celog sveta da će "neko završiti ono što je započeto", u ubeđenju o zadovoljenju pravde za "maltretiranog" dečaka.
Nekoliko dana kasnije saučešće porodicama nastradale dece izjavili su i roditelji K.K. Oni su se saopštenjem oglasili preko advokatske kancelarije koja ih zastupa.
"Duboko i najiskrenije žalimo i upućujemo saučešće svakoj porodici zbog njenog gubitka, a koji je svaki i naš gubitak. Večno u tuzi“, navodi se u saopštenju porodice dečaka osumnjičenog da je 3. maja ubio osmoro đaka i čuvara škole, i ranio još šestoro dece i nastavnicu istorije.
Dešavanja u Ribnikaru, ali i masovno ubistvo samo dan kasnije u mladenovačkim selima Malo Orašje i Dubona, digla je Srbiju na noge. Organizovani su masovni protesti "Srbija protiv nasilja". Na masovna ubistva usledila je i reakcija države.
Uveden je moratorijum na izdavanje, držanje i nošenje oružja, biće izvršena revizija svih izdatih dozvola, a policija je pozvala građane da predaju nelegalno, ali i legalno oružje u svom posedu. Do sada je predato 67.000 komada oružja i minsko-eksplozivnih sredstava i 2.290.000 metaka.
Krenula je kontrola svih streljana, a predloženo je i spuštanje granice za krivičnu odgovornost sa 14 na 12 godina. Uvodi se i obavezno šestomesečno testiranje učenika u školama na narkotike. Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete dobili su zadatak da razrade plan. Oformljen je i poseban tim za vršnjačko nasilje, zabranjen je pristup darknetu i sličnim sajtovima koji sadrže savete o ubistvu i nabavci oružja i narkotika.
Komentari (0)