Društvo

Šta je superćelijska oluja: Srbija je sinoć bila na meti pojave koju je teško predvideti, ali koja će biti sve češća

Komentari

Autor: Euronews Srbija

20/07/2023

-

11:49

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Jako nevreme koje je sinoć protutnjalo Srbijom i ostavilo velike posledice poznato je kao superćelijska oluja i netipično je za naš region, što međutim može da se promeni u narednom periodu. Reč je o posledici koja je uzrokovana kilmatskim promena i moguće je predvideti je tek sat ili dva pre početka, kažu meteorolozi odgovarajući na pitanje šta je superćeliska oluja i da li je to pojava koja je u narednom periodu postati normlana za naše podneblje.

Kako pokazuju fotografije od sinoć, reč je o netipčnom nevremenu - vetar razorne jačine lomio je grane drveća, limove sa krovova, nosio kontejnere, dok su sa terasa su padale saksisije sa cvećem. Nevreme je pričinilo veću materijalnu štetu, a pripadnici Sektora za vanredne situacije tokom noći su iz nevremena spasili 40 ljudi, dok je MUP intervenisao više od 200 puta.

Međutim da se na ovome neće završiti, govori i upozorenje koje je dao RHMZ na svom sajtu navodeći da se danas popdne i u večernjim časovima očekuje slična situacija, ali navode i da je ovakvo nevreme teško unapred odrediti, pa će svoja upozorenja moći da objavljuje tek sat ili dva pre početka nevremena.

"Oblast od Alpa, preko zapadnog Balkana i Srbije do regiona Karpata do subote uveče (22.07.) očekuje jaka grmljavinska aktivnost. Razvoji superćelijskih oblaka lokalno će biti veoma snažni i brzopokretni,  premeštaće se sa zapada-severozapada ka istoku uz pojavu krupnog grada (pet centimetara u prečniku), kratkotrajno olujne udare vetra (24 m/s), i izolovano i orkanske udare vetra (28 m/s)", navedeno je u upozorenju.

Šta je superćelijska oluja?

Meteorološkinja Euronews Srbija Ljubica Gojković navodi da su superćelijske oluje nesvakidašnja su pojava u našim predelima, a češće nastaju iznad prostranih ravnica SAD. Najpoznatije su po tome što njihova vrtložnost uzrokuje formiranje tornada. 

Ona objašnava da ovaj fenomen nastaje kada hladna vazdušna masa stigne na pregrejano tlo što uzrokuje burne atmosferske procese.

"Osim što ovi oblaci poseduju veliku količinu energije, što znači da sa sobom donose razorne vetrove, oni nose i veliku količinu kiše. Jake uzlazne struje nose kišne kapi na visinu i do 10 kilometara, gde se kapi lede i tako nastaje grad. Što su jače uzlazne struje grad više vremena provodi u oblaku i tako raste, a u ekstremnim situacijama prečnik grada može dostići čak 15 centimetara", navodi ona.

Krajnja forma superćelijskih oluja je, kako kaže, vrtlog ekstremno jakog vetra koji na svom putu uzrokuje razaranje, odnosno tornado.

U Srbiji je zabaležen samo nekoliko puta, i to samo u Vojvodini, ali se njegova brzina i snaga ne mogu meriti sa tornadima koji se formiraju iznad Američkog kontinenta. Za njihov razvoj potrebna je prostrana ravnica bez velikih prepreka, što u Srbiji nije slučaj.

Urednica vremenske prognoze na Euronews Srbija Milena Lazarević kaže da su oblaci ti koji su specifični za ovo nevreme koje ima razornu jačinu.

"Prilikom nastajanja ovakvih oblaka indeks nestabilnosti, odnosno kombinacija vlage i toplote je prilično visoka. Što je vazduh topliji, on može da primi više vlage i takve kombinacija je okidač za nastanak ovakvih oblaka", objašnajva ona.

Superćeliski oblaci, osim fascinatnog izgleda, karakterišu  snažne uzlazne struje koje rotiraju unutar oblaka.

"Da bi struje u oblaku mogle da se rotiraju, osim indeksa nesabilnosti, mora da postoji i tzv. smicanje vetra po visini. To znači da se pravac vetar razlikuje po pravcu u prizemnom sloju i u višim slojevima atmosfere. Tako horizontalna rotacija prelazi u vertikalu i nastaje tornado. Zahvaljujući tim jakim strujama unutar oblaka, grad može da poraste do veličine veće loptice", objašnjava.

Inače, superćelijski oblaci mogu da zahvate desetine, pa i stotine kilometara jer su izuzetno veliki i u horizontalnom, i u vertikalnom pravcu. "Gase" se kada im ponestane energije, odnosno kada se indeks nestabilnosti smanji.

"Stvaranje superćeliskih oluja je retka pojava na našim prostorima, oni uglavnom nastaju u tropskim širinama koji su, osim toplotnom, bogati i vodenom parom", ističe Lazarević i nastavlja:

"Za meteorologe predstavlajuju poseban izazov jer ih je njihovo vreme i lokaciju zaista teško gotovo nemoguće predvideti".

Posledica klimatskih promena

Naučni novinar Slobodan Bubnjević rekao je ranije za Euronews Srbija da nije problem u činjenici što se ovakvi meteorološki fenomeni pojavljuju, već u tome što će takve pojave biti češće i intenzivnije i to, kako kaže, u relativno skorom periodu.

"To je svakako posledica klimatskih promena i klimatski modeli nam to nedvosmisleno pokazuju. To je nekad u prošlosti moglo da se spreči i možda bismo našim delovanjem protiv klimatskih promena mogli da smanjimo te efekte do kraja ovog veka", kaže on. 

Bubnjević objašnjava da nema dokaza da su protivgradne rakete u ovim slučajevima delotvorne.

"Mi smo jedna od retkih zemalja na svetu, na ovaj način na koji mi to radimo jedina, koja zasejava oblake protivgradnim raketama u nadi da će time sprečiti pojavu grada. Ako pogledate iskustva drugih zemalja na ovaj način, kako mi to radimo, se nigde ne radi. Ovo je zaostavština jedne prakse koja je potekla još iz perioda Sovjetskog saveza, koji je imao čitav jedan program pokušaja čoveka da utiče na klimu", kaže on.

Ovakva praksa je, kako kaže, bazirana na ideji da se "zasejavanjem" gradonosnih oblaka podstakne kondezacija.

"Kada materijale kao što je srebro-jodid ubacite, odnosno zasejete oblak, onda se nadate da će te čestice vode koje su zamrznute u oblaku uspeti da dovdete do procesa tim putem da podstaknete kondenzaciju, stvaranje takozvanih kišnih kapi, koje bi onda pale na zemlju. Umesto da imate situaciju da vam se u onom procesu formiranja grada desi pojava tih velikih kristala, podstaknete da se oblak pretvori u kišu i padne, da se prospe njegov sadržaj. To je kao idaja zvuči dobro i često radi u nekim eksperimantalnim uslovima u komorama ali u praksi, na osnovu statistika, delovanje protivgradnih raketa ne daje one efekte kojima se nadamo", objašnjava on. 

Jutro u Srbiji nakon superćelijske oluje

Pripadnici Sektora za vanredne situacije MUP evakuisali su i spasili 40 osoba iz nevremena koje je sinoć zahvatilo Srbiju, a MUP je intervenisao više od 200 puta, zbog požara urušenog drveća i otkinutih limova, krovova i nadstrešnica koji su završili na kolovozu.  

Nevreme praćeno orkanskim udarima vetra pogodilo je veći deo Srbije sinoć. Od siline udara vetra na Novom Beogradu su se srušila i dva građevinska krana. RTS navodi da je povećan broj kvarova na niskonaponskoj mreži u Beogradu, posebno na području Banovog brda, Žarkova i podavalskih naselja, kao i na teritoriji Obrenovca.

U Novom Sadu je drvo palo na jednu devojčicu, a vetar je oborio muškarca sa skutera.  Devojčica je zbrinuta na licu mesta i nakon zbrinjavanja dovezena na odeljenje dečije hirurgije u Dečijoj bolnici i nalazi se u svesnom i stabilnom stanju.

U Sremskoj Mitrovici su usled vremenskih nepogoda dve osobe teže povređene - jedna je zadobila povrede vratnih pršljenova, a druga lica i glave. Osoba sa povredama vratnih pršljanova je prevezena za Beograd u Klinički centar Srbije, dok je osoba sa povredama lica i glave prevezena u Klinički centar Vojvodine, rečeno je za Tanjug u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici. 

Desetoro ljudi, među kojima je bilo petoro dece, vatrogasci su spasili iz šume u Beočinu u naselju Dunav, a jedna žena je spasena u Begeču iz automobila. Iz čamca na koji je palo drvo na Ribarskom ostrvu u Novom Sadu vatrogasci su spasili čoveka, dok su kragujevački vatrogasci-spasioci spasili tri osobe.

U Sremskoj Mitrovici jak vetar nosio je sve pred sobom, a nevreme je zahvatilo i Šabac, gde su rušeni krovovi, a crep koji je padao oštetio je automobile na ulici. Stara Pazova je takođe bila na udaru nevremena. Oluja je sinoć zahvatila i Kragujevac, a došlo je do prekida u snabdevanju električnom energijom u naselju Petrovac, Stragari, Grošnica, Dragobraća. Detaljnije o svemu u posebnoj vesti.

Komentari (0)

Srbija