Igre 
Ruta superoluja ide preko Srbije: Zašto je pravac koji vodi od Italije pogodan za nastanak razornih oblaka
Komentari30/07/2023
-19:32
Snažno nevreme danima je pravilo haos u regionu, šireći se potom i u Srbiju gde je bilo ljudskih žrtava i velike materijalne štete. Superćelijske oluje koje su donele ozbiljna razaranja širom naše zemlje stigle su iz Italije, a stručnjaci ukazuju da je ruta koju oluja pređe od Italije do Srbije specifična zbog načina na koji se formira, ali i stiže na naše područje.
Kako objašnjava meteorološkinja Euronewsa Srbija Ljubica Gojković, sever Italije pogodan je za nastanak superćelijskih oluja zbog blizina planinskih Alpa koji prouzrokuju vertikalno podizanje vazduha.
"Ovo znači da hladan vazduh koji nam stiže sa severa nailazi na prepreku koju predstavljaju Alpi, ide na velike visine i tu dolazi do formiranja jakih grmljaviniskih nepogoda, odnosno vetra koji sa sobom nosi određenu količinu vlage i podiže se na visinu i do deset kilometara", kaže Gojković.
Dodaje da na toj visini temperatura dostiže vrednost i do -30 stepeni, zbog čega dolazi do eksplozivnih procesa kondenzacije i zaleđivanja kapljica, što dovodi do oslobađanja velike količine energije.
Vetrovi sa zapada nose oluje od Alpa do Balkanskog poluostrva
S obzirom da vetrovi u našem delu sveta, odnosno u Evropi, uglavnom duvaju sa zapada ka istoku, oluje koje nastanu u oblasti Alpa prenose se ka Balkanskom poluostrvu.
"Zbog toga je ova ruta specifična za proizvodnju i transport oluja ka Srbiji", ističe Gojković.
Objašnjava da se Alpi nalaze u blizini dva veoma topla mora, sa zapadne i istočne strane Italije, koji potpomažu ne samo količinom vlage u vazduhu, već i temperaturom.
Povezane vesti
"Ovo znači da kombinacije visoke temperature vode, velika količina vlage i sama zasićenost vazduha iznad mora daje dodatnu energiju oluji i ona jača kada pređe na kopno, na jadranske obale Hrvatske, Slovenije i same BiH gde ima dosta planinskih predela koji prouzrokuju talasanje u atmosferi koje dodatno potpomaže vertikalno strujanje", rekla je Gojković.
Na taj način, oluja se razvija i održava, zbog lega u Srbiju često stižu sa zapada koje se kasnije prenose ka istoku.
"Ove oluje u Srbiji uglavnom oslabe jer iznad naše zemlje nema dovoljno vlage, ima dosta kopna a oluja slabi, oslobađa se velika količina vode i energije, pa do Rumunije već stiže kao oslabljeni sistem", kaže Gojković.
profimedia
Dakle, sever Italije svake godine pogodi i preko deset ovakvih oluja, a one koje stignu čak do Srbije uglavnom oslabe već iznad Jadrana, gde smo često viđali takozvane "pijavice" iznad mora. Kako kaže Gojković, upravo te pijavice, odnosno manji vrtlozi, nastaju iz superćelijskih oluja u našem delu sveta.
Gojković objašnjava da se uzrok ovako čestoj pojavi superćelijskih oluja nalazi se u temperaturi Sredozemnog mora i položaju ciklona sa centrom iznad Velike Britanije i Skandinavije. Već početkom leta zabeleženo je da su mora i okeani severne polulopte dosta topliji od proseka.
"Celo Sredozemno more je trenutno za oko pet stepeni toplije od proseka, što je alarmantno iz više razloga. Visoka temperatura mora uzrokuje porast nivoa mora, pojačano isparavanje i povećanje količine vodene pare u vazduhu. U isto vreme na severu Evrope postoji ciklon koji svakih nekoliko dana napravi pun krug i ka Mediteranu pošalje hladnu vazdušnu masu", dodaje Gojković.
Ističe da mešanje ove dve vazdušne mase uzrokuje "eksploziju" u atmosferi i formiranje oblaka koji sa sobom nose veliku količinu energije koja se oslobađa u vidu vetra, električnih pražnjenja i na kraju - oni sa sobom nose veliku količinu kiše.
Povezane vesti
Šta je zapravo superćelijska oluja?
Superćelijska oluja predstavlja posebnu vrstu intenzivne oluje sa grmljavinom, koju karakteriše rotirajuće uzlazno strujanje, a nastaje u nestabilnoj vazdušnoj masi. Uslov za nastanak ove vrste oluje jeste ispunjene meteoroloških uslova kao što su vlaga, toplota i smicanje vetra.
"Pojava superćelijskih oluja se vezuje za nestabilan period početkom leta, kada još uvek postoje prodori hladnog vazduha sa severa, dok u isto vreme direktno sunčevo zračenje intenzivno zagreva tlo. Voda sa tla tada ispara i tako imamo sve potrebne sastojke za formiranje ovih oluja", objašnjava Gojković.
Dodaje da se najčešće javljaju u državama u kojima se zovu i "Tornado države" (Tornado states) jer se zbog specifične strukture ovih olujnih oblaka stvara vrtložnost, a ukoliko je razlika u temperaturi vazdušnih masa velika, oblak će imati dovoljno energije da proizvede tornado.
profimedia
Povezane vesti
Iako su ovakve pojave karakteristične za područje Amerike, ukoliko se navedeni meteorološki uslovi ispune do superćelijske oluje može doći bilo gde. Ovi sistemi nose sa sobom veliku energiju, imaju razornu moć i na snazi gube kada im ponestane energije (toplote i vlage).
Nekoliko ovakvih oluja pogodi područje naše zemlje svake godine, ali kako kaže Gojković, one su do sada bile ređe, odnosno vremenski raspon između njihovog formiranja je bio veći.
"Izvesno je da ćemo do kraja leta imati još oluja, ali bi one trebalo da budu nešto slabijeg intenziteta jer će i sunce slabije sijati i manje zagravati tlo kako se bližimo kraju leta", rekla je Gojković.
Takođe, navodi da s obzirom na to da je trenutno na snazi El Ninjo, koji će trajati još najmanje godinu i po dana izvesno je da će i sledeće leto biti slično ovom.
Preporuka za vas
Komentari (0)