Posle prvobitne najave ministarka dala novi rok: Koliko je Srbija daleko od zabrane pušenja u ugostiteljskim objektima

Komentari

Autor: Euronews Srbija

14/08/2023

08:05

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Da li će konačno dobiti zakon kojim se potpuno zabranjuje pušenje u ugostiteljskim objektima i dalje je enigma. Više puta je ta odredba unošena u predlog Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, ali nije usvojena. Poslednji put je to bio početkom ove godine. I dok su u Ministarstvu zdravlja bili uvereni da će Zakon biti usvojen do kraja godine, usledilo je novo odlaganje. Ministarka zdravlja prof. Danica Grujičić dala je novi rok za usvajanje - 2024. godinu.

"Nadam se da će sledeće godine biti donet zakon o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru. Sva ispitivanja NALED-a i Batuta pokazala su da 75 odsto građana podržava taj zakon. To su oni koji ne idu u zatvorene prostorije, jer ne mogu da dišu od dima. U toku je usklađivanje zakonskih akata, a zatim će taj zakon će otići na javnu raspravu", rekla je Grujičić za Tanjug.

Zapravo nacrt Zakona poslat je u druga ministarstva na usaglašavanje. Nakon toga sledi javna rasprava, a onda usvajanje Vlade Srbije, pa tek onda može da se nađe pred poslanicima u parlamentu.

U Srbiji skoro 32 odsto stanovnika puši, što svrstava našu zemlju u evropski vrh po broju pušača. Najveći broj njih je u starosnoj dobi od 45 do 54 godine (41,3 odsto). Svakodnevno puši 27,1 odsto stanovništva starosti 15 godina i više, dok 15,8 odsto svakodnevno puši 20 i više cigareta na dan, pokazuju poslednji rezultati istraživanja zdravlja stanovništva.

I dok u Srbiji svaki treći odrastao stanovnik puši, zemlje EU i Kanada zacrtale su da u narednih desetak godina broj pušača smanje na manje od pet odsto. Kod njih je odavno zabranjeno pušenje u svim zatvorenim prostorima, a otišli su i korak dalje - ne može da se puši ni bilo gde na otvorenom. Na taj način čuvaju zdravlje nacije, ali i budžet. Poznato je dim iz cigareta sadrži stotine štetnih hemikalija koje izazivaju karcinome, kardiovaskularne bolesti. Srbija je među vodećim zemljama u Evropi po broju obolelih, ali i smrtnosti od karcinoma pluća. Lečenje ovih pacijenata je skupo i neizvesno.

Kako se protiv pušenje bore razvijene zemlje?

U borbi protiv duvanskog dima važna je i dobro osmišljena kapanja. Pojedine evropske zemlje uvele su slikovna upozorenja na paklicama cigareta, gde su uznemirujuće slike bolesti koje su povezane sa pušenjem. Kanada je otišla korak dalje i ona će postati prva država u kojoj će se nalepnice sa zdravstvenim upozorenjima stavljati direktno na svaku pojedinačnu cigaretu. Cilj kampanje je da se upotreba duvana u Kanadi smanji na manje od pet odsto do 2035. godine. U Srbiji godinama nema nacionalne kampanje, kojom se ukazuje stanovništvu o štetnosti duvanskog dima.

Kampanje u Srbiji koje se vode mogu samo dodatno da zbune građane, kažu stručnjaci i dodaju da ima onih koje promovipu prodaju cigareta, uz one koje se bore protiv pušenja.

"Društveno odgovorne kampanje, gde spada i prestanak pušenja, trude se da budu što direktnije. Pre par godina i kod nas je bilo ono na pešačkim prelazima "zgazi svoju poslednju cigaretu", svi se trude da bude što kreativnije i zanimljivije da bi stvarno imale nekog uticaja na pušače", kaže Miloš Marjanović, stručnjak marketing.

Na osnovu brojnih istraživanja u svetu pokazalo se da je najveći motivator da ljudi prestanu da puše – podizanje cena duvanskih proizvoda. Pokazalo se na taj način cigarete postaju nedostupne većem broju građana, a pre svega mladima.

U Srbiji je krajem 2020. godine uveden "akcizni kalendar" koji predviđa da cigarete poskupljuju dva puta godišnje, u januaru i julu. Poslednje poskupljenje bilo je u julu za oko 10 dinara po paklici. Cilj je da se do 2025. godine usklade akcize na cigarete u Srbiji sa zemljama EU.

U Srbiji jeste smanjen broj pušača poslednjih dvadesetak godina sa 50 odsto na 32 odsto, ali smo još uvek daleko od zemalja EU.

Sa smanjenjem broja pušača došlo je i do pada potrošnje cigareta od 2008. do 2018. godine za 50 odsto, odnosno sa 1.260 000 na 655.000 paklica godišnje. Cigarete su akcizna roba od koje se puni budžet, zato je ministarka zdravlja Danica Grujičić, tražila podršku javnosti, ali i ministra finansija za zabranu pušenja u ugostiteljskim objektima.

"Pritisak se mora izvršiti na Ministarstvo finansija koje tvrdi da država od cigareta zarađuje novac. Prioritet mora biti zdravlje naših ljudi", rekla je ministarka polovinom februara.

Sada kaže da posebno ohrabruje činjenica da 75 odsto lekara i građana Srbije podržava nacrt Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu.

Izostala nacionalna kampanja

Srmena Krstev, koja je bila na čelu Stručne komisije za kontrolu duvana, rekla je za Euronews Srbija da je prevalencija pušenja smanjena, ali nedovoljno i da je i dalje visok procenat odraslog stanovništva koje puši.

Ona je navela da Srbija poslednjih sedam godina nije imala nacionalnu kampanju koja bi promovisala prestanak pušenja i ponudila pušačima pomoć pri odvikavanju od pušenja.

"To su pojedinačni slučajevi, ali se nedovoljno o njima zna. Ne postoji nacionalna kampanja. Takođe, ne postoji strategija o kontroli duvana, tako da smo tu u velikom zaostatku", objasnila je ona.

Predlogom novog Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu zabranjena je i upotreba elektronskih cigareta u zatvorenom prostoru. Krstev pojašnjava da i e-cigarete uglavnom sadrže nikotin i izazivaju zavisnost.

Kako kaže u borbi protiv pušenja važno je sinhronizavano sprovesti nekoliko mera.

"Postoje mere koje su dokazano efikasne i potrebno ih je sprovesti istovremeno. Vrlo je važno da ih država prepozna kao svoj prioritet. To je visoka cena cigareta, zabrana pušenja u zatvorenom prostoru, ali i otvorenom gde se okuplja veliki broj ljudi, zatim kampanje u kojima se ukazuje na štetnost pušenja. Važno je da se formiraju službe za odvikavanje od pušenja. Kod nas skoro da nema ničeg od toga, a i zakoni su zastareli", navela je Krstev.

Smatra da država ne reaguje na pravi način i da ne postoji svest koliko je značajno raditi na smanjenju broja pušača. Napominje da su direktni i indirektni troškovi zbog upotrebe duvana ogromni i da u Srbiji iznose oko 4 odsto BDP.