Obrazovanje i kultura sećanja: Da li bi obavezne posete stratištima mogle da unaprede školski sistem?
Komentari
18/05/2025
-21:00
Predsednica parlamenta Ana Brnabić izjavila je nedavno da bi Skupština Srbije trebalo da razmatra izmene i dopune Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju kako bi posete stratištima srpskog naroda bile obavezne za osnovce.
Obavezne posete stratištima mogu postaviti temelje za novu obrazovnu paradigmu u Srbiji, koja bi mladima pružila dublje razumevanje prošlih tragedija i njihove uloge u formiranju nacionalnog identiteta.
O međusobnoj povezanosti obrazovanja i kulture sećanja, govorili su za Euronews Srbija delegat Srbije pri Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust, Ladislav Trajer i istoričar Danijel Kulačin.
Kulačin: Da to ne bude samo prazna lekcija, slovo na papiru
Kulačin je pozdravio najavljene izmene Zakona uz konstataciju kako su one trebale još ranije da se unesu. On je podvukao važnost posećivanja mesta stradanja srpskog naroda u kontekstu negovanja kulture sećanja.
"To je veoma bitna stvar, zato što na taj način mladi mogu iz prve ruke da vide kako to izgleda, gde se to nalazi, da osete to mesto, da to ne bude samo prazna lekcija, slovo na papiru. Tako može da se na neki način razvija empatija i osećaj da su ti događaji bili stvarni, da nisu samo lekcije koje treba da se nauče napamet, nego da je to nešto što su naši preci prošli i da treba da bude utkano u naš identitet, kako se nešto takvo nikada više ne bi ponovilo", kaže on.
AP Photo/Markus Schreiber, file
Takođe, Kulačin je objasnio šta je kultura sećanja i kakva je njena veza u kontekstu oblikovanja društvene zajednice.
"Kultura sećanja odnosi se na kolektivno pamćenje, odnosno kolektivno obeležavanje ključnih događaja, ličnosti ili iskustava koja je nacija imala u prošlosti, a koja su ključna za oblikovanje identiteta zajednice, nacije, naroda, pa čak i države", rekao je Kulačin.
Povezane vesti
S tim u vezi, sagovornik je istakao Jermeniju kao jedan od najvažnijih primera kako kultura sećanja može biti integrisana u obrazovni sistem.
"Ključna tačka Jermena, njihovog identiteta i nečega što ih na neki način međusobno povezuje širom sveta, jeste negovanje kulture sećanja na genocid koja je osmanska, odnosno turska vlast izvršila nad njima od 1915. do 1917. godine, gde su tada Turci pobili oko 1.500.000 Jermena", kaže sagovornik.
Kulačin ističe "Memorijalni kompleks Cicernakaberd" kao bitan toponim u kolelektivnoj svesti Jermena.
"Takođe, Jermeni imaju Cicernakaberd, on je otvoren 1967. godine i sastoji se od konusnih stubova koji simbolizuju nacionalno ujedinjenje, tamo se nalazi večni plamen u čast žrtvama", opisuje Kulačin.
Ciceranakaberd
Memorijalni kompleks Cicernakaberd je posvećen žrtvama jermenskog genocida iz 1915. godine. Svake godine, 24. aprila, na ovom mestu se održavaju komemoracije, a kompleks uključuje spomenik, muzej i istraživački centar. Cicernakaberd je simbol borbe za međunarodno priznanje jermenskog genocida i ključni element jermenske kulture sećanja.
"Tu su eksponati, fotografije, dokumenta, lični predmeti žrtava. Obrazovni sistem je u velikoj meri uključen, jer je sećanje na genocid veoma bitno", podvlači sagovornuk.
Prema rečima Kulačina, ovakav oblik kulture sećanja pokazuje kako edukacija može biti povezana sa očuvanjem kolektivnog pamćenja, podučavajući mlade o značaju poštovanja prošlih žrtava i vrednostima koje iz njih proizilaze.
Povezane vesti
Trajer: Srbija je napokon počela da radi na negovanju kulture sećanja
Ladislav Trajer je pozdravio najavljene izmene Zakona uz konstataciju da su srpski i jevrejski narod zajedno stradali na ovim prostorima.
"Jevrejska opština Novi Sad, kao i srpska delegacija IHRE, to apsolutno podržavaju. Srbija je napokon počela da radi na negovanju kulture sećanja i napokon je srpski narod počeo da shvata koliko je to od velike važnosti, jer je srpski narod zajedno sa jevrejskim stradao na ovim prostorima", kaže Trajer.
Kako kaže, holokaust i genocid Srbima su dugo vremena bili zanemarivani u školskom programu, jer je to nasleđe iz vremena socijalizma kada se sve to stavljalo u žrtve fašizma i kada su se glorifikovale vojne partizanske žrtve.
Tanjug/Nemanja Jovanović
Povezane vesti
"Naravno da treba uvek obeležavati i one ljude koji su se borili protiv tog zla, ali neophodno je reći da se nad Jevrejima desio holokaust i genocid nad Srbima. I vrlo je bitno da to deca znaju, i da uče i da rade na tome i da rade na kulturi sećanja", kaže on uz konstataciju da je komplikovano sve to uvesti u sve udžbenike i školske programe, dodajući neophodnost izmena Zakona:
"Onda je dobro da se donese takve izmene Zakona, da se posećaju stratišta, da se posećuje Gradina, da se posećuje Sajmište, jer to su stratišta našeg naroda o kojima jako malo dece zna", podvlači sagovornik.
Prema njegovim rečima, učenje o stradanjima se u velikoj meri svodilo na inicijativu određenih profesora koji su predavali o toj temi.
"Izmenama Zakona deca će morati da idu na mesta stradanja svog naroda i biće mnogo više fokusirana na taj tužni period istorije", podvlači Trajer.
Kako kaže, dužnost dva naroda stradalnika jeste da se, kao žrtve, borimo da se takvo zlo više nikada ne ponovi nijednom narodu, jer čovečanstvo očigledno nije naučilo ništa iz svoje istorije – to se može dogoditi ponovo, a već se dogodilo, kao što pokazuje primer genocida u Ruandi.
"Ljudski um nije naučio ništa iz svoje prošlosti i mi moramo da radimo na tome i da upozoravamo da se tako nešto nikad više ne desi", zaključuje Trajer.
Komentari (0)