Kosovo u institucionalnom haosu: Ko blokira formiranje skupštine i zašto se ponavljaju napadi na Srbe?
Komentari29/05/2025
-17:03
Stanje na severu Kosova i Metohije je i dalje napeto posle napada albanskog policajca na srpskog maturanta iz Severne Mitrovice. Situaciju dodatno zaoštrava i činjenica što Priština to smatra incidentom, a albanskog policajca predstavlja kao žrtvu. Sve se to dešava dok se na Kosovu i Metohiji i dalje traje institucionalni haos, jer ni posle više od tri meseca nije konstituisana Kosovska skupština.
O situaciji na KiM i tenzijama za Euronews Srbija govorili su pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Miloš Terzić i Marko Milenković iz Nove društvene inicijative.
Milenković je izjavio da političke pozicije ostaju nepromenjene i da postoji očigledna blokada, kako politička, tako i pravna. Pokret Samoopredeljenje ne odustaje od kandidature Albuljene Hadžiju za predsedavajuću Skupštine, dok opozicija odbija da je podrži, smatrajući je neprihvatljivom zbog dosadašnjeg rada i političke pristrasnosti. Zahtev za tajnim glasanjem takođe nije prihvaćen.
"U ovom trenutku se ne nazire rešenje", rekao je Milenković, ističući da trenutna pozicija Samoopredeljenju odgovara, jer i dalje zadržava izvršnu moć u tehničkom mandatu.
Bez političkog dogovora – bez izlaza
Prema rečima Milenkovića, Hadžiju je neprihvatljiva opoziciji zbog svog rada u prethodna dva mandata kao ministarka pravde, tokom kojih je, kako navode, politički zloupotrebljavala funkciju i ignorisala reformske procese. Predlog nije bio rezultat konsultacija, već jednostrana odluka Samoopredeljenja.
Milenković je naglasio da bez političkog dogovora nema napretka. Postoji mogućnost da se obrati Ustavnom sudu, koji bi mogao da predloži nove izbore ili privremeno rešenje. Samoopredeljenje, kako kaže, razmatra objedinjavanje parlamentarnih i lokalnih izbora kako bi povećalo izlaznost birača, posebno iz dijaspore.
Euronews/Anđelka Ćup
Govoreći o napadu na srpskog maturanta, Milenković je istakao da se Srbi na Kosovu suočavaju s institucionalnom represijom, posebno kada je reč o delovanju monoetničkih policijskih jedinica. Naveo je i konkretne primere uskraćivanja osnovnih uslova za decu, poput zabrane korišćenja sportske hale u Leposaviću.
Povezane vesti
Reakcija Kancelarije za KiM
Miloš Terzić je govoreći o incidentu kada je kosovski policajac napao maturanta pre nekoliko dana, okarakterisao ga kao još jedan u nizu etnički motivisanih napada, koji su učestali otkako je Aljbin Kurti na vlasti.
"Imali smo preko 600 napada na Srbe od 2021. godine,“ rekao je Terzić, podsećajući na ranije slučajeve poput pucanja na decu u Gotovuši i Štrpcu.
Terzić je istakao da bi formiranje Zajednice srpskih opština, predviđene Briselskim sporazumom iz 2013, sprečilo ovakve incidente. Naveo je da monoetničke policijske snage ne bi smele da deluju u srpskim sredinama i optužio Prištinu da krši sporazum i pokušava da protera srpski narod.
Odsustvo međunarodne reakcije
Terzić je kritikovao međunarodnu zajednicu zbog mlakih i "sterilnih" saopštenja, tražeći konkretne mere od NATO, KFOR-a i EULEX-a. Takođe je naglasio da su institucije koje Priština naziva paralelnim zapravo deo dogovora iz Brisela.
"Dakle, mi moramo da imamo konkretne akcije i konkretne mere od strane međunarodnog faktora, od strane NATO, od strane KFOR-a, od strane EULEX-a, svih onih koji imaju svoje prisustvo na Kosovu i Metohiji i čijim je mandatom predviđeno da se staraju o bezbednosti svih zajednica i ljudi koji žive na prostoru Kosova i Metohije. Dakle, međunarodni faktor treba da reaguje, da urazumi Aljbina Kurtija, da se ovakve stvari ne događaju, jer ne govorimo kada govorimo o institucijama o bilo kakvim paralelnim sistemima, kako to govore Albanci u Prištini, već govorimo o institucijama koje su okosnica sporazuma briselskog iz 2013. godine, koji se upravo odnose na formiranje Zajednice srpskih opština", rekao je te dodao:
"I sve što Aljbin Kurti radi je potpuno nelegitimno i deo je njegovih jednostranih i nasilnih akcija koje za cilj imaju proterivanje srpskog naroda sa Kosova i Metohije i stvaranje velike Albanije. Jer u programu Samoopredeljenja piše da je njegov cilj ujedinjenje dve Mitrovice, panalbanizam i ukidanje srpskog jezika kao zvaničnog jezika".
Dodao je da je Srpskoj listi "ukraden" jedan mandat i da Kurti želi poslušne Srbe koji neće gledati ka Beogradu. Podsetio je da su se desile brojne zloupotrebe u izborima, na kojima su albanske partije osvojile mandate uz simboličan broj glasova.
Povezane vesti
Terzić je naveo da Srbija vodi diplomatsku ofanzivu kako bi skrenula pažnju na probleme srpskog naroda. Istakao je da će Kancelarija za KiM nastaviti institucionalnu i materijalnu podršku i pripreme za lokalne izbore. Ocenio je da je važno očuvati jedinstvo i jačati poziciju Srbije dok se ne promene geopolitičke okolnosti.
Terzić je podsetio da Srbija ima podršku zemalja u Savetu bezbednosti UN i da je zahvaljujući diplomatiji povučeno priznanje Kosova od strane 28 zemalja. Naglasio je da se sve više pokazuje značaj Zajednice srpskih opština, kao i da je Briselski sporazum osnova za dalji dijalog.
Opet nije konstituisana skuština
Skupština nije konstituisana ni iz dvadeset trećeg puta, premijer i ministri u isto vreme obavljaju izvršne i zakonodavne funkcije, a danas su građani, na poziv privatnih preduzeća i Kosovske privredne komore, na dva sata blokirali sve ulaze i izlaze iz Prištine.
Povezane vesti
Sednica kosovskog parlamenta, koja je efektivno trajala oko dva i po minuta, i danas je prekinuta. Od 111 prisutnih poslanika, komisiju za tajno glasanje za izbor predsednika skupštine, podržalo je njih 55, koliko ih podržava i ranije predloženu kandidatkinju za tu funkciju, Aljbuljeni Hadžiu.
Euronews/Anđelka Ćup
"Pitajte opoziciju, molim vas", rekla je Hadžiu.
Stav opozicije je nepromenjen: glasanje -isključivo javno, najbrojnija stranka Pokret Samoopredeljenje mora da obezbedi većinu, a Hadžiu njihove glasove nema.
Ramuš Haradinaj iz Alijanse za budužnost Kosova rekao je da su oni ponudili rešenje bez uslovljavljanja.
"Predložili smo tri imena: Saranda Bogujevci, Šćipe Selimi ili Glauk Konjufca. Glasali bismo za njih", naveo je on.
A šef Samoopredeljenja Aljbin Kurti kaže da neće menjati ime kandidata za predsednika skupštine, kao ni članove kabineta vlade, iako su poslanici, ali neće ni da toleriše blokadu puteva kakva je bila danas na prilazima Prištini.
"Da bi zaštitili jedan odsto najsnažnijih preduzeća na račun 99 odsto drugih i porodica širom Kosova, neki žele da podižu barikade na ulazima u Prištinu. Ali vreme za barikade na Kosovu je prošlo. Uklonili smo ih gde god su bile i obećali smo da nećemo dozvoliti da se nove dižu", rekao je Kurti.
A današnje blokade, u organizaciji privatnih preduzeća i Privredne komore, bile su u znak protesta zbog odluke o liberalizaciji energetskog tržišta na Kosovu. Preduzeća sa preko 50 zaposlenih, od 1. juna moraju da pronađu dobavljača električnom energijom na slobodnom tržištu. To znači, tvrde eksperti, da će lokalne firme struju plaćati 260% skuplje nego do sada. Ukoliko se odluka ne promeni, protesti će biti radikalizovani, poručuju zaposleni u privatnom sektoru.
Komentari (0)