"Smeta im i taj mali broj Srba koji su ostali da žive u Hrvatskoj": Arbutina o napadima na srpsku zajednicu
Komentari10/11/2025
-19:09
Pitanja je mnogo zašto Hrvatska kao zemlja članica EU ne može efektivno da zaustavi sve češće pozive na nasilje, pogotovo prema Srbima. Zašto je izostala protestna nota naše zemlje u slučaju zastrašivanja Srba u Hrvatskoj i da li su nove, a stare, poruke mržnje posledica dugotrajnog tolerisanja ekstremizma u kojem simboli iz doba NDH i retorika u javnom prostoru neretko ostaju bez adekvatne osude i kazne.
Na ova pitanja odgovarao je gost Euronews Srbija Bojan Arbutina, vršilac dužnosti direktora muzeja žrtava genocida u Beogradu.
Srpska zajednica u Hrvatskoj se u poslednjih nekoliko dana suočila sa serijom incidenata. u hrvatskoj javnosti i medijima potencira se da je srpska zajednica samo nacionalna manjina, što dovoljno govori o odnosu prema srpskoj zajednici u Hrvatskoj.
"Gledam na to pre svega kao jedan kontinuitet hrvatske političke elite u odnosu prema Srbima i srpskom stanovništvu koje je ostalo da živi na prostoru današnje Republike Hrvatske, a koje je kroz istoriju, a naročito kroz 20. vek, nekoliko puta postradalo. Prisetićemo se genocida nad srpskim narodom u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, zatim ratova iz 90-ih godina, etničkih čišćenja u Oluji i Bljesku tokom maja i avgusta 1995. godine i posle toga zaista otežani uslovi života srpskog naroda na prostorima na kojima se nekada nalazila Republika Srpska Krajina", kaže Arbutina i nastavlja:
Euronews Srbija
"Tu pre svega smatramo Dalmaciju, Liku, Kordun, Baniju gde niste imali elementarne uslove za život, gde ste živeli bez vode, bez struje, bez puteva, bez posla, bez prodavnica i jednostavno to je jedan kontinuitet koji, možemo slobodno reći, traje vekovima".
Arbutina dodaje da u nekoliko poslednjih godina svedočimo ekstremizaciji hrvatskog društva i skretanju udesno, kao i da i taj mali broj Srba u Hrvatskoj koji je preostao smeta većinskom hrvatskom stanovništvu.
"Ovi incidenti su samo pojavni oblici hrvatske politike prema srpskom narodu. Oni se periodično pojavljaju u zavisnosti od političke situacije u samoj Republici Hrvatskoj. Međutim, mi svedočimo da u poslednjih nekoliko godina dolazi do ekstremizacije hrvatskog društva ka političkom skretanju sve više udesno i to vidimo pre svega u politici", kaže Arbutina i dodaje:
Povezane vesti
"Ali i u nekim drugim segmentima hrvatskog društva, poput sporta, poput kulture i brojnih drugih pokazatelja koji govore da, iako hrvatska država srpski narod prepoznaje kao nacionalnu manjinu, jednostavno i taj mali broj Srba koji je ostao da živi u Hrvatskoj i dalje smeta jednom delu hrvatske političke elite, ekonomske, društvene, kulturne, verske itd".
Udar na kulturu srpskog naroda
U mesecu novembru Hrvati obeležavaju pad Vukovara, kao i dešavanja u Škabrnji iz 1991. godine, što je povod za napade 34 godine kasnije na preostale Srbe koji su ostali da žive na prostoru Hrvatske.
"Nameće se takav zaključak da bi Srbi trebalo sad da se zatvore u svoje kuće, da spuste roletne i da tih mesec dana se nigde ne pojavljaju. Međutim, to je dosta licemeran stav i hrvatskog društva i hrvatske politike. Videli smo i juče u toku dana se pojavili inicijativa gradonačelnika Vukovara Marijana Pavličeka da se odloži izložba koja bi trebalo biti sutra otvorena o Srpkinji heroini iz Prvog svetskog rata, jer je sutra 11. novembar, dan primirja u Prvom svetskom ratu, ili kako mi volimo da kažemo i Dan pobede u Prvom svetskom ratu, jer je srpska vojska pobedila i oslobodila svu našu braću, kako su tada govorili za južne Slovene, pa između ostale i hrvatski narod je oslobodila od austro-ugarske vlasti", kaže Arbutina.
EPA/ANTONIO BAT
On takođe u razgovor o razlozima za ovakve akcije hrvatskog društva u celini unosi i stav da se u tom mesecu novembru održavaju brojni koncerti, nastupi pa čak i oni stand-up komičara, i da to nije problem.
"Videli smo da je tu inicijativu podržala i ministarka kulture, Nina Koržinek-Obuljen. Jednostavno, to su ti pritisci, ali to su samo opravdanje. U isto vreme, u mesecu novembru, u samom Vukovaru, imate stand-up komičara koji nastupa isto u njihovim kulturnim ustanovama. Imate bezbroj koncerata, recimo, pevača koji dolaze iz Srbije i po Splitu, i po Rijeci, i po Zagrebu, koji pune dvorane. Tako da su to samo razlozi da se zabrani bilo kako kulturno dešavanje srpskog naroda".
Arbutina smatra da su svi razlozi za zabranu srpskih kulturnih dešavanja samo izgovori da bi se zabranilo delovanje Srpskog narodnog veća.
Povezane vesti
"Mi ovde govorimo o kulturi i sve ovo što se dešava je jako paradoksalno. Da navijači, huligani protestuju protiv kulture i jednostavno da oni upadaju na kulturne manifestacije gde se igra kolo, gde nastupa kulturno-umetničko društvo, gde se otvara jedna izložba o čoveku koji je zaista zadužio Zagrebi. Ne samo on, već i njegova porodica koja je ostavila izuzetan trag i u kulturi, i u politici, i u privredi Zagreba, gde imate jednu palatu koja je zaista simbol užeg centra Zagreba, to je palata Medakovića i brojne druge stvari. Tako da mislim da su ovo samo izgovori da se zabrani bilo kakvo delovanje Srpskog narodnog veća ili srpske nacionalne manjine koji samo žele da sačuvaju svoju kulturu".
Fašistički uzvik "Za dom - spremni" nasuprot srpske kulture i nasleđa
On dodaje da srpski narod ne može 11. novembar da premesti na 11. decembar, kad je tog dana 1918. godine potpisano primirje u Prvom svetskom ratu, odnosno Kraljevina Srbija je sa silama saveznicama pobedila one koji su je napali.
"Tu nema politike. Nema govora o ratovima, nema govora ni o čemu drugom osim o kulturi koja je izuzetno bitna za naš narod i naš narod je upravo u toj Republici Hrvatskoj ostavio brojno svoje kulturno nasledđe. To često pominjem - od manastira u Dalmaciji koji datiraju iz 13. i 14. veka. Od Like gde je rođen Nikola Tesla, Patrijarh Pavle je rođen na prostoru današnje Republike Hrvatske, Milutin Milanković, brojni drugi istaknuti i naučnici, i privrednici, i političari, i sportisti, i kulturni radnici", kaže on i nastavlja:
Povezane vesti
"Svi su oni tamo rođeni i mi to negujemo i to ćemo uvek negovati. Meni je iskreno žao ako oni to posmatraju da mi, negovanjem svoje kulture, podrivamo njihovu kulturu ili da izazivamo i jednostavno im bodemo prst u oko što to organizujemo u novembru, ali mi ne možemo taj 11. novembar da pomerimo na 11. decembar jer 11. novembra je potpisano primirje u Prvom svjetskom vratu i to nema nikakve veze sa Vukovara".
TANJUG/ FOTO HINA/ MIROSLAV LELAS
Srbe, ali i pojedine Hrvate, vređa kada čuju sa stadiona ili sa splitske Rive ustaški poklič "Za dom - spremni". Godinama se tamo razgovarali o prirodi tog uzvika, a vlast nije mogla decidno da kaže da je to zabranjeno.
"Hrvatsko društvo je dosta polarizovano i uvek kada govorim o ovim dešavanjima, tu pre svega mislim na aktere tih dešavanja. Međutim, zašto se to dešava? To je, mogu slobodno reći, već krenulo krajem 80-ih i početkom 90-ih kada počinje raspad Jugoslavije i kada Franjo Tudjman, tadašnji predsednik Republike Hrvatske, pokušava da pomiri tu crnu i crvenu Hrvatsku kako bi u stvari i pobedio u ratu", kaže on i dodaje:
"I tu je on otvorio prostor za povratak emigracije, emigracije koja je 1945. godine napustila Hrvatsku, koja je bila čisto ustaška emigracija i sada njihovi sinovi i unuci dolaze u Hrvatsku i ponovo oživljavaju te ustaške simbole, ustaške pokliče, ustašku ideologiju u krajnjem slučaju, i tu je klupko krenulo da se odmotava i sada je zaista teško to prekinuti".
"Veličanje ustaštva nije sloboda govora"
Arbutina smatra da HDZ dozvoljava ustaški poklič i povampirenje ustaštva zbog svojih političkih problema.
"Naravno da jedan deo hrvatskog naroda je uznemiren kada čuje za Dom spremni, kada ispod njihovih prozora prolazi grupa od dve, tri hiljade navijača koje peva 'Ajmo, 'ajmo Ustaše, koji i pevaju o Nezavisnoj državi Hrvatskoj, koji iscrtavaju kukaste krstove, ustaške simbole itd. Međutim, postoje naravno mehanizmi da se to spreči, ali pitanje je zašto se to ne sprečava, a vrlo mogući odgovor je u stvari da HDZ nekako dopušta upravo to po vampirenje ustaštva zbog nekih svojih političkih problema, jer i oni su svesni da upravo ta desnica jača u Hrvatskoj, to pokazuju i izborni rezultati, gde i Domovinski pokret osvaja sve veći broj glasova, koji su postali na kraju koalicioni partneri HDZ-a", kaže Arbutina i dodaje:
"Oni su jednostavno zauzeli te neke važne strateške pozicije u samoj Republici Hrvatskoj i zato ne postoji politička volja da ne bi HDZ izgubio određeni broj glasova. Međutim, ta kontrola izrazito ekstremnog političkog spektra je do sada bila pod HDZ-om i pod premijerom Andrejem Plenkovićem".
TANJUG/ FOTO HINA/ MARIO STRMOTIĆ
Arbutina smatra da Srbija, srpski narod i Muzej žrtava genocida imaju oabvezu da ne ćute o onome što se dešava u Hrvatskoj.
"Međutim, čini mi se da on sad tu kontrolu polako gubi, pa pokušava nekako nesrećno da se opravda u medijima. Kako eto on to ne razume, ali to je sloboda govora. Ne možemo govoriti o slobodi govora kada neko veliča Ustaštvo, kada neko veliča Ante Pavelića, kao što ne može da se govori o slobodi govora u Nemačkoj, recimo ako neko podigne ruku, uzvike 'Zieg Heil' ili 'Heil Hitler' i jednostavno na taj način povredi osećanja i Nemaca, koji su isto žrtve tog nacističkog režima, ali i svih ostalih ljudi, miliona i miliona Evropljana koji su stradali upravo zbog te ideologije", kaže on i dodaje:
"Zato mi i kao Muzej žrtava genocida i kao narod i država ne smemo da ćutimo o tome što se dešava u Hrvatskoj, jer smo mi bili prve žrtve tog sistema i bili smo najveće žrtve, jer je na nama izvršen genocid i izvršena su najbrutalnija ubistva koja pamti naš narod u našoj viševekovnoj istoriji", zaključio je Arbutina.
Gostovanje Bojana Arbutine iz Muzeja žrtava genocida u Beogradu pogledajte u celosti u video prilogu.
Komentari (0)